Балканске планине — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
{{спајање|Стара планина}}
'''Балканске планине''' су планински ланац који се простире у источном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Балканске планине се пружају од [[Врх Вршка Чука|врха Вршка Чука]] на граници између Бугарске и Србије на истоку, преко централне Бугарске до [[Рт Емина|рта Емине]] на [[Црно море|Црном мору]]. Дужина овог планинског система износи 557 km. Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној [[Бугарска|Бугарској]]. Највиши врх је [[Ботев врх|Ботев]] 23762.376 мm, што планински ланац чини трећим највишим у земљи, после [[Рила|Риле]] и [[Пирин]]а. Планински ланац формира слив између сливних подручја [[Црно море|Црног]] и [[Егејско море|Егејског]] мора. Крашки рељеф краси велики број пећина, укључујући пећину [[Пећина Магура|Магуру]], у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.
 
== Географија ==
Балканске планине су планински ланац тзв.склопљених планина „млади” део алпско-хималаксог ланца који се протеже широм [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]]. Може се поделити на два дела'': главни балкански ланац и предбалкански северни део'', који благо залази у дунавску равницу. На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до [[Црно море|Црног мора]], раздвајајући Балканске планине од ланца других планина познатих као средногорје, које укључују [[Витоша|Витошу]] и средњу гору. У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка:Планине Западног Балкана протежу се од [[Вршка чука|Вршке Чуке]] на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190 km.Највиши врх је [[Миџор]] на 2169м. Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза [[Вратник]], дужине 207 km. Врх [[Ботев врх|Ботев]], највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца. Планине источног Балкана њихов највиши врх је [[врх Балгарка]] 1181м. Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина, протежу се од прелаза Вратник до [[Рт Емина|рта Емине]] дужине 160 km.
* Планине Западног Балкана протежу се од [[Вршка чука|Вршке Чуке]] на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190 km. Највиши врх је [[Миџор]] на 2.169 m. Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза [[Вратник]], дужине 207 km. Врх [[Ботев врх|Ботев]], највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца.
* Планине источног Балкана њихов највиши врх је [[врх Балгарка]] 1.181 m.
* Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина, протежу се од прелаза Вратник до [[Рт Емина|рта Емине]] дужине 160 km.
 
== Хидрографија ==
Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у [[Дунав]], и оних које отичу у [[Егејско море]] на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте [[река Искар]] која формира спектакуларну [[Искарска клисура|Искарску клисуру]]. Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су: [[Лом]], Скат, Вит, Осам, Русеански Лом и др. [[Планина|Планине]] су такође извор [[Рекарека Камчија|реке Камчије]] која се улива директно у [[Црно море]]. На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина, као што су [[Рајско прскало]], који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.<ref name="аутоматски генерисано1">Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.</ref>Као резултат тога, од тада су на српској страни [[Стара планина|Старе планине]] откривени виши и виши слапови: [[Чунгуљски скок|Чунгуљ]] 1996. - 43 м (141 фт);<ref name=":0">"Menjaju geografiju". ''Politika'' (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.</ref> [[Пиљски водопад|Пиљ]] 2002. - 64 м (210 фт); <ref name=":0" /> К[[Водопад Копрен|опрен]] у 2011. години - 103,5 м (340 фт);<ref>{{Cite web|url=http://www.vodopadisrbije.com/index.php/site/vodopad/79|title=.: Vodopadi Srbije - Vodopad Kopren|website=www.vodopadisrbije.com|access-date=2019-09-21}}</ref> [[Водопад Калуђерски скокови|Калуђерски Скокови]] у 2012. години - 232 м (761 фт). <ref name="аутоматски генерисано1" />
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
{{Планине у СрбијиСрбије}}
 
[[Категорија:Планински ланци Европе]]