Антички Македонци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
мНема описа измене |
||
Ред 16:
}}
'''Македонци''' ({{јез-стмак|Μακεδόνες}}), били су [[Антика|античко]] племе које је живјело у алувијалној равници око ријеке [[Бистрица (Грчка)|Бистрице]] и доњег тока ријеке [[Вардар]] у сјеверозападном дијелу данашње копнене [[Грчка|Грчке]]. У суштини [[антички Грци]],<ref name="Macedonians">{{harvnb|Worthington|2014|loc=Chapter Two: Alexander's Inheritance, p. 10}}; {{harvnb|Zacharia|2008|loc=Simon Hornblower, "Greek Identity in the Archaic and Classical Periods", pp. 55–58}}; {{harvnb|Joint Association of Classical Teachers|1984|pp=50–51}}; {{harvnb|Errington|1990|pap=3–4}}; {{harvnb|Fine|1983|pp=607–608}}; {{harvnb|Hall|2000|p=64}}; {{harvnb|Hammond|2001|p=11}}; {{harvnb|Jones|2001|p=21}}; {{harvnb|Osborne|2004|p=127}}; {{harvnb|Hammond|1989|pp=12–13}}; {{harvnb|Hammond|1993|p=97}}; {{harvnb|Starr|1991|pp=260, 367}}; {{harvnb|Toynbee|1981|p=67}}; {{harvnb|Worthington|2008|pp=8, 219}}; {{harvnb|Chamoux|2002|p=8}}; {{harvnb|Cawkwell|1978|p=22}}; {{harvnb|Perlman|1973|p=78}}; {{harvnb|Hamilton|1974|loc=Chapter 2: The Macedonian Homeland, p. 23}}; {{harvnb|Bryant|1996|p=306}}; {{harvnb|O'Brien|1994|p=25}}</ref> постепено су ширили своју територију дуж долине Бистрице на сјеверној ивици грчког свијета, апсорбујући или гутајући сусједна негрчка племена, првенствено [[Трачани|трачанска]] и [[Илири|илирска]].<ref>{{harvnb|Trudgill|2002|p=125}}; {{harvnb|Theodossiev|2000|pp=175–209}}</ref>{{sfn|Christesen|Murray|2010|p=428}} Говорили су [[старомакедонски језик|античким македонским језиком]], који је био веома [[Хеленски језици|сличан]] [[старогрчки језик|античком грчком]], [[Дијалекти старогрчког језика|можда његов дијелекат]], иако је говорни језик региона био [[Атички грчки|атички]] и касније [[Кини грчки|коине грчки]].<ref>{{cite web|title=GREEK, Ancient |url=https://www.asc.ohio-state.edu/joseph.1/articles/gancient.htm |website=www.asc.ohio-state.edu |accessdate=9. 8. 2018 |language=en}}</ref> Њихова вјерска увјерења била су иста као и код осталих Грка, поштујући главна божанства [[грчки пантеон|грчког пантеона]], иако су Македонци наставили са [[Архајски период (Грчка)|архајским]] [[Погребни обичаји античких Грка|обичајем сахрањивања]], који је у осталим дијеловима Грчке прекинут након 6. вијека прије н. е. Поред монархије, срж македонског друштва било је племство. Слично као код аристократије у сусједној [[Тесалија|Тесалији]], њихово богаство углавном је било засновано на [[коњи]]ма и [[стока|стоци]].
Иако сачињена од разних кланова, [[Античка Македонија|краљевина Македонија]], основано око 8. вијека прије н. е, углавном је повезана са [[Аргијади]]ма и племенима названим по њима. Династију је наводно основао [[Пердика I]], потомак легендардног [[Темен]]а од [[Аргос]]а, док је област Македонија можда добила име по [[Македон (митологија)|Македону]], личности из [[грчка митологија|грчке митологије]]. Традиционално под влашћу независних породица, Македонци су изгледа прихватили владавину Аргијада у вријеме Александра I (владао 498—454. прије н. е). Та вријеме Филипа II (владао 359—336. прије н. е), Македонцима су призната бројне војне иновације, помоћу којих су увећали своју територију и повећали своју контролу над подручјима која се протежу у Тракију. Ова консолидација територије омогућила је подвиге Александра Великог (владао 336—323. прије н. е), [[Ратови Александра Великог|освајање]] [[Ахеменидско царство|Ахемединског царства]], успостављање [[Дијадоси|дијадоских]] држава сљедбеница и инагурацију [[Хеленистичка ера|хеленистичког периода]] у [[Западна Азија|западној Азији]], [[Хеленистичка Грчка|Грчкој]] и широм [[Средоземље|Средоземља]]. Македонце је на крају покорила [[Римска република]], чим је уништена македонска монархија на крају [[Трећи македонски рат|Трећег македонског рата]] (171—168. године прије н. е), а до успостављања римске провинције [[Македонија (провинција)|Македоније]] долази послије [[Четврти македонски рат|Четвртог македонског рата]] (150—148. године прије н. е).
| |||