Поп-ап књиге — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
Ред 21:
[[Датотека:2ppa mars.jpg|250px|мини|лево|Пример точка од папира помоћу кога је могуће одредити позицију Марса од 7000. г.п. н. е до 7000 г.н.е. из књиге ''Astronomicum Caesareum''.]]
[[Датотека:16th century French cypher machine in the shape of a book with arms of Henri II.jpg|250px|мини|десно|Француски машина за шифровање у облику књиге]]
Историја поп-ап конструкција започиње средином [[13. век]]а у средњовековном [[Манастир|манастиру]] опатије Св. Албана (''Abbey of St Albans'') у [[Енглеска|Енглеској]]. [[Бенедиктинци|Бенедиктански монах]] Метју Парис (''Matthew Paris'') је у свом [[Рукописна књига|рукопису]] ''Chronica Majora'' направио први познати примерак књиге која садржи покретни део, а то је покретни '''точак од папира''' (''volvellа''), помоћу кога је могуће поредити табеле и израчунавати датуме, без потребе да се листа цела књига. Обзиром да су рукописне књиге уникатне и подложне оштећењима овакво решење постало је популарно, посебно међу астрономима, јер је у многомеумногоме олакшавало различите прорачуне. У [[16. век]]у овај механизам почиње да се користи и у [[Криптографија|криптографији]], као помоћ при [[Enkripcija|декодирању]] тајних порука.
 
Следећи корак ка појави поп-апа била је '''клапна''' (''flap''), односно преклопни део илустрације чијим отварањем се открива друга, испод ње скривена слика. Клапну је у 16. веку осмислио професор [[Анатомија|анатомије]] [[Андреас Везалијус]] (''Andreas Vesalius'') како би својим студентима што реалније дочарао изглед и положај унутрашњих органа човека. У ту сврху користио је неколико слојева табли које преклапају једна другу.