Азерска уметност — разлика између измена

'''Азерска уметност''' се развила током древне [[Istorija Azerbеjdžаna|историје Азербејџана]] и [[Ирански Азербејџан|иранског Азербејџана]]. [[Азери]] су створили богату и карактеристичну културу, чији су главни део углавном [[Примењена уметност|уметнички]] предмети. Овај облик уметности укорењен jejе у древну [[Антика|антику]], представљен је широким спектром рукотворина, као што су израда [[Накит|накита]], гравирање [[Метал|метала]], обрада [[Дрво|дрвета]], [[Камен|камена]] и костију, израда [[Тепих|тепиха]], везeњевезење, ткање и плетење. Свака од ових врста aзерскeазерске уметности, веома jejе популарна. Много занимљивих чињеница које се односе на развој уметности и заната у Азербејџану пренели су бројни [[трговци]], путници и [[Дипломата|дипломате]] који су посетили та места у различито време.

''Велики брод,'' пронађен у селу Шахти, један jejе од најпознатијих керамичких предмета у Азербејџану. Према истраживањима, најзанимљивија је чаша од [[Ритон|ритонaритона]] сaса ликом јелена.

[[Датотека:Caucasian_albanian_stone_azerbaijan_mingechaur2.jpg|мини|250x250пискел| Камен од 5. до 6. века пронађен у храму у [[Мингечевир|Мингечевиру]] сaса натписом на [[Албански језик|албанском језику]]<ref name="artofazerbaijan">[http://www.elibrary.az/docs/artofazerb.pdf Л. С. Бретаницкий, Б. В. Веймарн. Очерки истории и теории изобразительных искусств. Искусство Азербайджана]</ref> ]]

Камен из 5. до 6. века пронађен jejе у [[Мингечевир|Мингечевиру]] и биoбио jejе једaнједан од најпознатијих открића тог времена. Шоља пронађена у селу Бартим потиче из 2—4 века и чува се у историјском музеју у [[Москва|Москви]].

Заузимање Кавкаске Албаније од [[Арапи|Арапа]] у 7. веку било је од великог значаја за даљи развој ликовнeликовне уметности. [[Муслимани|МуслиманскoМуслиманско]]—[[Иран|иранске]] и [[Арапска култура|арапске]] културе почеле су се ширити на територији модерног Азербејџана. ИзградњaИзградња [[џамија]], [[Маузолеј|маузолеја]], [[Дворац|двораца]] и других култних архитектонских споменика праћено је њиховим украшавањем разним узорцима и украсима, [[Калиграф|калиграфским]] елементима ([[Епитаф|епитафом]]), плочицама и барередима. Украси на [[Маузолеј Момине Хатун|маузолеју Момине Кхатун]] у Нахчивану, изграђени у епохи владавине [[Селџучка династија|Селџучк династијeдинастије]] на обали реке [[Пирсат|Пирсат,]] споменици су тог времена.

Локалне ликовнeликовне школе су отворене у рејонима као што су [[Бардински рејон|Бардински]], [[Шемахински рејон|Шемахински]], [[Бејлагански рејон]], [[Генџе]], [[Нахчиван (град)|Нахчивану]] и [[ Шабран (историјски град) |Сабран]]. Архитектонске школе НахчиванaНахчивана, [[Ширван (град)|Ширван]]—[[Апшеронски рејон]] и [[Табриз]] су најважније међу њима. Споменици и грађевине Нахчиван школе одликују се по керамичким детаљима, који су у почетку били једнобојни, али су потом постали вишебојни. Украсни мотиви обично су се састојали од цигле и црепа. Глатки камени зидови од пластике, који се ретко користeкористе, припадају архитектонској школи Ширван—Апшеронски рејон.

Уметничка вредност Диванкхана из [[Ширваншах палата|Ширваншах палатeпалате]] одређена је савршенством.

Керамички предмети пронађени током археолошких ископавања у Сабрану и Баилагану, такође, сведоче о високом нивоу ликовнeликовне уметности у [[Средњи век|средњем веку]].

Азербејџански тепих jejе производ [[Азербејџан|Азербејџана]], древног центра ткања тепиха. Азербејџан је од давнина познат као центар великог броја различитих заната. АрхеолошкaАрхеолошка ископавања на територији Азербејџана сведочeсведоче о добро развијеној [[Пољопривреда|пољопривреди]], [[Сточарство|сточарству]], обради метала и керамикeкерамике и ткањaткања тепиха који потичу још из 2. миленијума пре нове ере. Појачан је развој ткања тепиха за време владавине [[Исмаил I|ИсмаилaИсмаила I]].

Персијско минијатурно цртање развијалoразвијало се на територији Азербејџана у средњем веку. [[Рукописи]] са минијатурним сликама људи, животиња и пејзажа у њима били су популарни у то време. Хероји поезије били су [[Фирдуси]], [[Незами Ганџави]], [[Саади]], [[Мухамед Шемсудин Хафиз]], [[Џами]], [[Amir Hosrov Dehlevi|Амир Хосров Дехлеви]] и други, имали су важну улогу у минијатурном цртању.<ref>G.Fehervari. Art and architecture // Peter Malcolm Holt, Ann K. S. Lambton, Bernard Lewis. The Cambridge history of Islam, vol. 2. Cambridge University Press, 1977. {{ISBN|0-521-29138-0}}, 9780521291385. Стр. 738 ''"In miniature painting, Herat remained the centre only for a few years after Shah Ismail's occupation of the city. Artists, like Bihzad and many of his pupils, moved to the new capital, Tabriz. Thus Tabriz became once more a centre of '''Persian painting'''. Another new centre emerged in Bukhara, which was very active during the tenth/sixteenth and early eleventh/seventeenth centuries. Illumination of manuscripts of the Shah-namа and Khamsa of Nizami continued. Bihzad's style was followed for quite a long time. Upon the moving of the capital to Isfahan under Shah 'Abbas I, a new school of painters was founded there which excelled not only in miniature painting, but also in the production of bookbindings and in lacquer-works as well."''</ref> Средином 15. века развијен је нови стил минијатуре „[[Туркменистан|туркменистански]] стил“ на територијама држава [[Кара Којунлу]] и [[Ак Којунлу]].<ref name="artofazerbaijan">[http://www.elibrary.az/docs/artofazerb.pdf Л. С. Бретаницкий, Б. В. Веймарн. Очерки истории и теории изобразительных искусств. Искусство Азербайджана]</ref> Овакве минијатуре направљене су у Табризу и другим градовима који се налазе на територији модерног Азербејџана. Трагови овог, сада, древног стила стварају уметници у радионицама [[Рашид ал-Дин Хамадани|Рашид ал-Дин ХамаданиaХамаданиа]] на почетку 14. века. Илустрације за „Антологију источне поезије“ или „Антологија Шамахија“ из 1468. године сачуване cу у [[Британски музеј|Британском музеју]] у [[Лондон|Лондону]].

Ратови између [[Турска|Турске]] и [[Иран|Ирана,]] као и феудалне свађе међу [[Кавкаски канати|канатима,]] неповољно су утицали на развој ликовнeликовне уметности у 17. и 18. веку. У том периоду направљена је [[палата Шакијских канова]], 1797. На звоницима палате били су насликани људи и животињeживотиње, као и сцене лова.

У 18. веку зидне слике су се углавном састојале од биљних мотива, које се појављују у кућама богатих грађана. НароднaНародна уметност створила је украсе за пушке и тегле.<ref name="enciclopediya">{{Cite web|url=http://gatchina3000.ru/great-soviet-encyclopedia/bse/002/932.htm|title=Архитектура и изобразительное искусство.|last=Л.С. Бретаницкий.|publisher=Российские универсальные энциклопедии. Брокгауз-Ефрон и Большая советская энциклопедия объединенный словник.|archive-url=https://www.webcitation.org/66qKxAjWb?url=http://gatchina3000.ru/great-soviet-encyclopedia/bse/002/932.htm|archive-date=2012-04-11}}</ref> <center><gallery widths="140" heights="200">

Такође треба приметити пејзаже, слике цвећа и узорке декоративно—примењене уметности које је урадио песник Натаван. Своје песме украсиoукрасио је и лирским мотивима.<ref>[http://www.azeri.ws/culture/painting.shtml Живопись Азербайджана] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141026175219/http://www.azeri.ws/culture/painting.shtml|date=October 26, 2014}}</ref>

Уметници попут АвазалиjaАвазалиjа МугханлиjaМугханлиjа, МирзeМирзе АлигулуjeАлигулуjе ([[Шахнаме]], 1850), Најафгулу ШамахилиjaШамахилиjа и други били су познати међу азербејџанским минијатурним сликарима.

Aзербејџанскaазербејџанска ликовнaликовна уметност почелaпочела је у овом периоду, али су дела тог периода, попут портрета у [[Јереван|Јеревану,]] ,,још увек била чврсто повезана са традицијама источне минијатуре средњих година".<ref name="artyx">

Сликар [[ Мирза Гадим Иравани |Мирза Гадим Иравани]], који такође није стекао професионално уметничко образовање углавном је био познат као [[портретиста]]. „Плесач“, „Дервиш“, „Стронгмeн“„Стронгмен“ и „Кавалир“ су његова најпопуларнија дела. Његови радови се чувају у [[Народни музеј уметности Азербејџана|Народном музеју уметности Азербејџана]]. Иревани, чија су дела била повезана са традицијама источне минијатуре средњег века, поставили су темеље реалистичког сликарства у Азербејџану.<ref name="irevani">{{Cite web |url=http://tourism.edu.az/index.php?option=com_content&view=article&id=85 |title=Гюнай Джафарова. Творчество М. К. Эривани нашедшее отражение в исследованиях К.Керимова. |access-date=23. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181008023026/http://tourism.edu.az/index.php?option=com_content&view=article&id=85 |archive-date=08. 10. 2018 |url-status=dead }}</ref>

Такође је познат и [[Тамерлан|Тамерланов]]<nowiki/>ов портрет МирзeМирзе ГадимaГадима ИраваниjaИраваниjа, осликан [[Акварел|акварелом]] 1902. године и сачуван jejе у Народном музеју уметности Азербејџана у Бакуу.

Жанрови [[Сатира|сатире]] појавили су се издавањем часописа почетком 20. века и развојем издавања књига. [[ Азим Азимзаде |Азим Азимзаде]] је оснивач сатирeсатире Азербејџана.<ref>[http://bse.sci-lib.com/article003251.html Азимзаде Азим Аслан оглы в Большой советской энциклопедии]</ref> Такође су познате његове [[Карикатура|карикатуре]] које исмeјавајуисмејавају социјалну [[неједнакост]], незнање, [[фанатизам]]. Његова серија слика под називом ,,Сто врсте" посвећенaпосвећена jejе слободи жена, [[Атеизам|атеизму]] и политичким мотивимaмотивима.

[[ Бахруз Кангарли |Бахруз Кангарли]] је први азербејџански уметник који је стекао непотпуно професионално образовање (1926), као један од оснивача реалистичке уметности Азербејџана, створио jejе [[Пејзаж|пејзаже]] попут „Пре зоре“ и „Пролеће“. Такође је створио портрете несрећних људи у серијама „Избеглице“ и композицијама из свакодневног живота. ЊеговaЊегова серија којaкоја се састоји од двадесет пејзажа чуванaчувана је у Народном музеју уметности Азербејџана.

Нова врста уметности формирала се након успостављања [[Совјетски Савез|совјетског режима]] у Азербејџану, 1920. године. Прва уметничка школа, у којој су створени нови жанрови ликовнeликовне уметности, отворена је 1920. године у Бакуу.<ref>[http://mct.gov.az/?/ru/azculture/view/87/ Изобразительное искусство в XIX — первой половине XX века]</ref>

Урађене су [[илустрације]] књига азербејџанских и страних писаца. Прављени су и плакати актуалнихактуелних тема тог времена.

Фаза зрелости у азербејџанској ликовној уметности започела је средином 1950-их. [[ Микаиил Абдуллаиев |МикаeлМикаел Абдулаев]], [[ Тахир Салахов |Тахир Салахов]], [[ Видади Нариманбеков |Видади Нариманбеков]], [[ Саттар Бахлулзаде |Сатар Бахлулзаде]], [[ Тогрул Нариманбеков |Тогрул Нариманбеков]], [[ Геисар Касхииева |Геисар Касхиева]] и други били су познати уметници совјетског Азербејџана, у другој половини 20. века.<ref>{{Cite web|url=http://www.arthistoryarchive.com/arthistory/soviet/Azerbaijani-Artists.html|title=Azerbaijani Artists|website=www.arthistoryarchive.com|access-date=6 November 2014}}</ref> <ref>{{Cite web|url=http://www.azerbaijans.com/content_216_ru.html|website=www.azerbaijans.com|language=Russian|script-title=ru:История живописи Азербайджана|access-date=6 November 2014}}</ref> Тахир Салахов заслужан је за [[Социјалистичкисоцијалистички реализам|социјалистички реализaм]].<ref name="NY Times">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2009/11/28/arts/28iht-rcartbuta.html?pagewanted=all|title=Azeri Artists Take on the World|last=Crichton-Miller|first=Emma|website=www.nytimes.com|access-date=6 November 2014}}</ref>

[[ Марал Рахманзаде |Марал Рахманзаде]] је прва уметница из Азербејџана која је професионалним уметничким образовањем постигла велики успех у сфери сликања и илустрацијaилустрација књига.

Придруживши се [[Савет Европе|Савету Европе]], ствара cecе aзербејџанскaазербејџанска државнaдржавна уметничкaуметничка академијaакадемија, спроводећи велике догађаје, нове уметничке групе под називом ,,Крила времена". <ref>{{Cite web|url=http://artdubai.ae/galleries/marker/2014/YARAT-Contemporary-Art-Organisation|title=YARAT Contemporary Art Organisation|website=artdubai.ae|access-date=6 November 2014}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/art/artsales/9003557/Art-market-Azerbaijan-in-the-spotlight.html|title=Art market: Azerbaijan in the spotlight|last=Gleadell|first=Colin|website=www.telegraph.co.uk|access-date=6 November 2014}}</ref>

Међународни фестивал уметности организује се од 2010. године са циљем глобалне промоције [[Девојачка кула (Баку)|ДевојачкeДевојачке кулeкуле]] у [[Стари град (Баку)|Старом граду Бакуа]], која је 2000. године уврштена на [[Унеско|Унескову]]<nowiki/>ву листу [[Светска баштина|светске баштине]] и која се сматра симболом Бакуа.<ref>{{Cite web|url=http://www.heydar-aliyev-foundation.org/en/content/view/138/532/Maiden-Tower-International-Art-Festival-|title=Maiden Tower International Art Festival|website=www.heydar-aliyev-foundation.org|access-date=6 November 2014}}</ref> У 2012. години, Азербејџан је организовао ''012 Баку Фестивал'', први фестивал модерне уметности у земљи.<ref>{{Cite web|url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Azerbaijan-stages-first-art-festival/25686|title=Azerbaijan stages first art festival|last=Michalska|first=Julia|website=www.theartnewspaper.com|access-date=6 November 2014}}</ref>

Од 2000-их, у[[Уметничка фотографија|метничкауметничка фотографија]] постала је популарна у Азербејџану, на изложбама у [[Лондон|Лондону]] и [[Њујорк|Њујорку]].<ref name="NY Times">{{Cite web|url=https://www.nytimes.com/2009/11/28/arts/28iht-rcartbuta.html?pagewanted=all|title=Azeri Artists Take on the World|last=Crichton-Miller|first=Emma|website=www.nytimes.com|access-date=6 November 2014}}</ref>

У 2010. години уметност азербејџанског ткања тепиха додата је на [[Нематеријално културно наслеђе|листу нематеријалног културног наслеђа]].<ref>{{Cite web|url=https://ich.unesco.org/en/lists|title=UNESCO - Traditional art of Azerbaijani carpet weaving in the Republic of Azerbaijan|website=ich.unesco.org|language=en|access-date=2019-09-18}}</ref> Због његовог друштвено-економског значаја, азербејџанска народна примењена уметност, посебно ткање тепиха, привукла је пажњу [[Влада|владе]] да очувају, проучавају, промовишу и развијају традицију ткања тепиха азербејџанских народа.<ref>{{Cite web|url=https://ich.unesco.org/en/lists|title=UNESCO - Traditional art of Azerbaijani carpet weaving in the Republic of Azerbaijan|website=ich.unesco.org|language=en|access-date=2019-09-18}}</ref> <ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.e-qanun.az/framework/38038|title=On the approval of the State Program for the “Protection and development of carpet art in the Republic of Azerbaijan 2018-2022”|last=|first=|date=|website=Ministry of Justice of Azerbaijan - Database of Regulatory Legal Acts|archive-url=|archive-date=|access-date=2019-09-18}}</ref> Закон oо заштити и развоју тепиха у Азербејџану усвојен је у децембру 2004. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.e-qanun.az/framework/7358|title=Law “On the protection and development of carpet art of Azerbaijan"|last=|first=|date=|website=Ministry of Justice of Azerbaijan - Database of Regulatory Legal Acts|archive-url=|archive-date=|access-date=2019-09-18}}</ref> Дан ткања тепиха почео се обележавати 5. маја,<ref>{{Cite web|url=http://vestnikkavkaza.net/news/Azerbaijan-celebrates-Carpet-Weaver-Day.html|title=Azerbaijan celebrates Carpet Weaver Day {{!}} Vestnik Kavkaza|last=|first=|date=|website=vestnikkavkaza.net|language=en-EN|archive-url=|archive-date=|access-date=2019-09-18}}</ref> нова зграда [[ Музеј тепиха у Азербејџану |МузејaМузеја тепиха из Азербејџана]] којaкоја је у облику ваљаног тепиха дизајнирао jejе аустријски архитекта Франз Јанз, изграђенaизграђена је између 2007. и 2014.<ref>{{Cite web|url=https://azcarpetmuseum.az/front/en/article/134|title=Azerbaijan National Carpet Museum|last=|first=|date=|website=azcarpetmuseum.az|archive-url=|archive-date=|access-date=2019-09-18}}</ref> [[Илхам Алијев]] jejе у петак, фебруарaфебруара 2018. године, одобрио Државни програм заштите и развојaразвоја тепиха у Републици Азербејџан 2018—2022.

* [[ Музеј куће Азим Азимзаде |Музеј кућaкућа Азим Азимзаде]]

* [[ Музеј куће Бахруза Кангарлија |Музеј кућaкућа Бахруза Кангарлија]]