Градска општина Сурчин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 30:
}}
 
[[Датотека:SurčinGradska_Opština_Surčin_-_naselja.png||мини|250п|МапаНасеља општинеу Сурчинопштини]]
'''Општина Сурчин''' је седамнаеста [[Београдске општине|градска општина]] [[Град Београд|Града Београда]]. Формирана је [[2004]]. издвајањем из [[Градска општина Земун|Општине Земун]] на површини од 28.485 [[хектар]]а живи 43.819 становника.
Просторије градске општине Сурчин су измештене у просторије Дома културе након избора 2012. године.
Ред 38:
 
Општина Сурчин се налази југозападно од Београда и обухвата површину од 288 km² . Састоји се од седам насеља (катастарсаких општина) у којима према попису из 2011. живи 42.012 становника. Општина Сурчин је најмлађа од укупно 17 општина Града Београда. Границе општине Сурчин према суседним општинама Града Београда (Нови Београд, Земун и Чукарица), као и према општинама Пећинци и Обреновац, чине спољашње границе катастарских општина Сурчин, Добановци, Петровчић, Прогар, Бољевци и Јаково. Пољопривредно земљиште обухвата територију од две трећине укупне површине општине (198,16 km²). На територији општине Сурчин, већинско становништво је српске националности док су значајније присутни Словаци, Роми и Хрвати.
 
<br />
[[Датотека:Gradska_Opština_Surčin_-_naselja.png|алт=|лево|406x406пискел]]
 
 
 
Сурчинска општина има изузетно повољан саобраћајни положај, што свакако представља један од највећих развојних потенцијала општине у будућности. Налази се на јужном ободу Панонске низије уз реку Саву, као пловним путем који омогућава везу са реком Дунав као европским коридором 7. Друмски саобраћај је одређен друмским коридорима (ауто-путевима) граница Хрватске – Београд (Добановци), и ауто-пута Е-75 деоница Београд – Ниш. Најважнији објекат саобраћајне и социо-економске инфраструктуре на територији општине је свакако међународни аеродром „Никола Тесла“.