Басна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.148.173.214 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 8:
 
== Историја ==
У [[антика|античко]] доба, као творац басни наводи се [[Езоп|Есоп]] (или Есоп). Најстарија белешка о њему је она коју је писао [[Херодот]]. Он наводи да је ЕсопЕзоп био роб [[Јадмон Самљанин|Јадмона Самљанина]] који је живео у време цара [[Амасис]]а, око средине [[6. век]]а. Херодот наводи и то да су Есопа убили [[Делфи|Делфљани]], али не наводи и разлог. Међутим, постоје каснија предања која кажу да су га убили или због тога што их је ЕсопЕзоп критиковао због њиховог [[хедонизам|хедонизма]] или зато што их је проклео јер им се нису допале његове басне. Историјски подаци не говоре ништа о ЕсоповомЕзоповом пореклу, као ни о његовој младости и породици. Сматра се да јесте био роб, а о самом животу ЕсопаЕзопа створена је [[легенда]]. У њој је представљен као кржљав и гурав човек, али веома интелектуалан, чак мудрији од [[Филозофија|филозофа]] тог доба. Такође, представљен је као довитљив човек из народа који је бранилац потлачених. Своје басне је причао [[проза|прозним]] начином. [[Животиње]] у његовој басни су представници различитих [[сталеж]]а тадашњег друштва, али и типова људи; на пример рода је представљала побожне људе, жаба хвалисавце, а лав [[тиранија|тиране]]. У [[Атина|Атини]], басне су биле веома добро прихваћене јер су биле применљиве како у школи због свог [[образовање|едукативног]] карактера, тако и у [[политика|политичком]] животу. Дакле, причане су и тумачене у школама, састанцима и на [[позорница|позорници]]. Због потврђеног едукативног значаја у [[школа]]ма, басне су прихватиле и друге земље.<ref name="ђурић"/>
 
У [[антички Рим|римској]] [[књижевност]]и басна се појављивала најпре појединачно, да би [[Федар]] из [[Пијерија (округ)|Пијерије]] први објавио систематизовану [[збирка|збирку]] на [[латински језик|латинском језику]]. Пред крај старог века су имале велику популарност, а у доба [[Византијско царство|Византије]] су биле веома значајно средство за [[образовање]] и [[васпитање]], како у школи, тако и у кући. У школама су уз басне изучаване [[граматика]] и [[реторика]]. О популарности Есопових басни сведоче и сачуване [[парафраза|парафразе]] из византијског периода, а и то да су од [[16. век]]а превођене и на народни језик. Због свега тога, а и због популарности легенда о Есопу, басну су прихватили и источни и западни народи.<ref name="ђурић"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Басна