Ђуша Вулићевић — разлика између измена

Као угледни трговац Ђуша је био легитимно изабрани вођа усталих Срба из Смедеревске нахије и повео је своје Азањце у борбу против Турака. [[Петар Јокић]], командант [[Карађорђе Петровић|Карађорђеве]] личне гарде наводи да их је било 200, а код др Мирослава Ђорђевића та бројка устаника износи 400 и да је се, према једном аустријском извештају, тог 25. фебруара Карађорђе са главним станом налазио у Азањи. Код њега су били и [[Митрополит београдски Леонтије|београдски митрополит Леонтије]], Павле (Стојко) Кривокућа из Аџибеговца и други устаници. Исти аутор казује „како је Карађорђе био у тесној вези са Ђушом и да је преко њега у прво време преносио Карађорђеве заповести у пожаревачку нахију. По тим упуствимаупутствима устанак се проширио и у источној Србији.“<ref>[[Петар Јокић]]</ref> Након годину и по дана војевања војвода смедеревски Ђуша Вулићевић храбро је погинуо у боју са Турцима на мосту (код данашње цркве) у Смедереву. [[Милан Ђ. Милићевић|М. Ђ. Милићевић]] у [[Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба|Поменику знаменитих људи у српског народа новијег доба]] пише да су Ђушу најпре сахранили у порти код Старе цркве у [[Крњево (Велика Плана)|Крњеву]], да би већ следеће године посмртни остаци били пренети код цркве Пиносаве, између Азање и Кусатка, где се и данас налазе. Погибију војводе Ђуше и освајање Смедерева у песми „Карађорђе узе Смедерево“ је опевао [[Јоксим Новић-Оточанин|Јоксим Новић- Оточанин]] давне [[1864]]. године.<ref>Ж. Талијан, Мирис тамјана, Нови Сад, 2014, 15</ref>