Јерофеј Хабаров — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 17:
| место_смрти = [[Братск]] или [[Киренск]]
| држава_смрти = [[Руско царство]]
}}'''Јерофеј Павлович Хабаров''' зв. Свјатитски<ref>https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=23975</ref> ([[руски језик|рус.:]] ''Ерофей Павлович Хабаров'';) (околина [[Велики Устјуг]] 1603 - [[Иркутска област]] 1671), био је руски истраживач и авантуриста, најпознатији по истраживању области реке [[Амур]] и покушајима колонизације тог подручја у корист Русију.
Руски град [[Хабаровск]], као и мали град и железничка станица [[Јерофеј Павлович]] (смештен на [[Транссибирска железница|Транссибирској железници]] у [[Амурска област|Амурској области]]) носе његово име.
== Одлазак у Сибир ==
[[Датотека:Lena.svg|мини|лево|Слив реке Лене]]У раном детињству, породица се сели у село Свјатица па му отуда надимак ''Свјатитски'' Једно време је радио за [[Строганов]]е у њиховим соланама у [[Сољвичегодск]]у <ref name="Bobrick">{{cite book|last=Bobrick|first=Benson|title=East of the Sun|publisher=Poseidon Press|location=New York, New York|year=1992|pages=81–85|chapter=5: The Black Dragon River|isbn=0-671-66755-6}}</ref>, али се 1625 године, зајено са братом Никифором, запутио у Сибир у потрази за богатством.
Прво плови из [[Тоболск]] за руску сибирску колонију [[Магазеја|Магазеју]] и у њој борави једно време, а 1628. године покреће експедицију и [[Кану|кануима]] превеслава реку [[Хета|Хету]].
 
1630.године Хабаров је кренуо обрнутим путем , враћајући се из Мангазеје у Тоболск , али овај пут копном. 1632—1641. стигао је до реке [[Лена (река)|Лене]] основао пољопривредно насеље и направиоа солану на ушћу реке [[Кута|Куте]] (данас се ту налази град [[Уст-Кут]] ). Убрзо бива заточен у тамници у [[Јакутск]]у, због сукоба са тадашњим гувернером, из које се избавља тек 1645. године<ref>https://sodiummedia.com/4113610-russian-researcher-erofei-khabarov-what-did-this-explorer-discover</ref>. Али вријеме проведено иза решетака није било узалуд. Од других затвореника чуо је приче о амурским земљама и њиховом неисцрпном богатству.
 
== Прва експедиција (1649.-1650.) ==
У пролеће 1649. Хабаров се са одредом од 70<ref>http://www.randewy.ru/karta/geogr25.html</ref> људи упутио према реци Лени и њеној притоци, реци [[Ољокма|Ољокми]], а затим је , слиједећи ток њене притоке [[Тунгир]], копном дошао до реке [[Шилка (река)|Шилке]] (једну од притока [[Амур]]а). Досегнувши горњи Амур ([[Даурија]]) почетком 1650. године, пронашао је земљу готово напуштену. У Јакутск се вратио у мају 1650. године и поднио свој извештај у коме је упозорио на опасност од кинеске интервенције и предложио већу експедицију са професионалним војницима.
== Друга експедиција (1650.-1653.) ==
[[Датотека:Amurrivermap.png|мини|Слив реке Амур]]
У јесен 1650. године, Хабаровљев одред је поразио многа даурска и дучерска племена и немеће локалним кнезовима руску власт. Крајем године узима [[Албазино]] и ту прави зимски камп. Јуна 1651. године, након што је добио појачање,, наставио је сплаварење ријеком Амур. У септембру 1651. године, експедиција је стигла до ушћа реке [[Сунгари]] у Амур. 29. септембра стигли су до Ачанска, близу данашњег [[Хабаровск]]а, и одлучили да ту проведу зиму. 8. октобра 1651. напало их је око 1.000 ратника локалних племена. Међутим руски козаци су се одбранили и поразили нападаче.
[[Датотека:Ravenstein-The-Regions-of-the-Amur.png|мини|лево|Област реке Амур, са положајем даурских и дучерских племена.]]
То је резултирало тиме да су се локална племоена обратила својим [[Манџурија|манџурским]] господарима и захтевала помоћ. 24. марта 1652. године снага од 2.000 [[Mandžurci|Манџураца]] и [[Корејци|Корејаца]] наоружаних артиљеријом напала је Ачанск. Хабаров их је,иако много малобројнији , некако успео да савлада. (манџуријски генерал, Хаисе, касније је погубљен због своје неспособности). Не знајући колико је још Кинеза било у том подручју, 22. априлајеаприла је одлучио да се повуче са Амуру. У једном тренутку наишао је на још једну војску од 6.000 Кинеза, али успео је да им се исклизне под заштитом магле и таме. <ref>Lincoln, стр. 70.</ref>
 
Током ове кампањи, Хабаров је саставио „Цртеж реке Амур“, што је била прва европска мапа Амурске регије, а такође је прикупио пуно информација о народима који живе у близини реке Амур.
 
== Даља судбина ==
По окончању експидицијеекспедиције, бива оптужен од стране својих људи за слање лажних извештаја као и за свирепост како према својим козацима тако и према локалном становништу. Бива убрзо ухапшен, лишен чина и имовине и послан је на петнаестомесечно путовање у [[Москва|Москву]] на суђење. Због заслуга за царство, цар [[Алексеј I Михајлович|Алексеј]] га деломично рехабилитује, додјељује му мало племићко звање и шаље у [[Уст-Кут]] у Сибиру <ref>http://www.biografija.ru/biography/khabarov-erofej-pavlovich.htm</ref>. Појављује се још у записима из 1667. године и даља његова судбина је непозната.
 
==Место смрти==