Jovan Mašin — разлика између измена

Sledeće, 1850. godine nakon pojavi goveđe kuge u Karansebešu[[Karansebeš]]u, u austrijskoj vojnoj granici, Ministarstvo unutrašnjih dela Kneževine Srbije odredilo je da dr Jovan Mašin, okružni fizikus Valjeva, obiđe taj deo Banata i predloži odgovarajuće mere za suzbijanje epidemije.<ref name="1." >Душан Дабовић, Владимир Бурсаћ, РАД ДР ЈОВАНА МАШИНА НА СУЗБИЈАЊУ ГОВЕЂЕ КУГЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ, Српско ветеринарско друштво, Ветеринарски специјалистички институт „Зрењанин“ Зрењанин.</ref> Po obavljenom zadatku podneo je izvešta u kome je između ostalog naveo:{{цитат|„Premda nije goveđa kuga u velikom stepenu u predelima Karansebeške regimente svirepstvovala, i premda je za sada tamo utamanjena, držim opet za nuždno, da Vis. slavno Popečiteljstvo naše vnimanije svoje na stanje zdravlja stoke u Banatskim predelima pažljivo obraćati dotle blagoizvoli, dokle bar u Erdelju češće pomenuta bolest sasvim iščezla ne bude. Izneo sam ove austrijske mere protiv goveđe kuge, koliko da se vidi kako je tamo rađeno, toliko opet da se zna da smo i mi slične, ali ipak dosta opsežnije mere preduzimali, i da smo u tom smislu jedno uputstvo za narod pre toga na 4 godine izdali.<ref>Архив Србије: Архивски фонд МУД-С, Попечитељство внутрени дела, Санитетско одељење, Регистри и протоколи за године 1849, 1850, 1853.</ref>“ {{napomena|Sanitetsko odeljenje je 5. avgusta 1846. na osnovu ovog Mašinovog predloga izdalo — „Uputstvo za raspoznavanje zaraze kuge goveda“}}.|}}