Сјеница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
→‎Историја: ћилимарска школа 1905
Ред 36:
 
Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски [[кајмакам]]и и [[санџакбег]]ови.{{sfn|Šabanović|1959|p=96-97}} Посебан [[Сјенички санџак]] ({{јез-тур|Seniçe sancağı}}) настао је [[1902]]. године, након преуређења [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]], које је извршено на тај начин што су југоисточне [[каза|казе]] овог санџака припојене суседним санџацима ([[Приштински санџак|Приштинском]] и [[Пећки санџак|Пећком]]) док је од преостале четири казе (Сјеница, [[Бијело Поље]], [[Нова Варош]] и Вранеш-Доњи Колашин), створен посебан [[Сјенички санџак]], који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са [[Пљеваљски санџак|Пљеваљским санџаком]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=264}}
 
Усни-паша је 1905. основао ћилимарску школу - за учитељицу је довео Јерменку из Анадолије, прво су подучаване персијске шаре. Школа је 1938. имала 30 ученица.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/17?pageIndex=00013 "Време", 17. јул 1938]</ref>
 
Године 1906. у "Сеници" је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан. Службовао је парох, поп Јосиф Балшић, а беседу светосавску изговорио учитељ и управитељ српске школе Сава Клинић. Домаћин славе био је те године Јера Букумирић а прихватио се за следећу годину Тома Секулић. Током славе скупљен је велики прилог за завршетак те "велелепне" школске зграде. Митрополит Нићифор је дао пет златника "наполеона" а приложници из Гњилана, Приштине и Вучитрна послали су још 1570 гроша.<ref>"Царградски гласник", Цариград 1906. године</ref>