Мрдак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Заштићена страница Мрдак: Уређивачки рат ([Уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (истиче 11:40, 23. јун 2020. (UTC)) [Премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (истиче 11:40, 23. јун 2020. (UTC))) |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
Мрдаци су братство из [[Црна Гора|Црне Горе]]. Братства у [[Црна Гора|Црној Гори]] баштине стара презимена која се преносе са колена на колено, што је забележио и [[Вук Караџић]]<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/antropologija/vuk_karadzic_o_srpskim_i_crnogorskim_prezimenima.htm MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>. Осим тога, већина братстaва из Црне Горе и племена су по народним усменим предањима племениташког и јуначког рода која се преносе као свето слово и по записаним родословима.<ref>Душан Ичевић, Црногорска нација, Форум за етничке односе, Београд 2015, стр. 246</ref>
[[Датотека:Bratstvo Mrdak.jpg|мини|Породично стабло Братства Мрдак-Мрдаковић.]]
Међутим, Мрдаци немају јединствено предање о свом пореклу. Иако имају неколико верзија, једна се посебно истакла по богатству ликова, догађаја и временском оквиру који обухвата (1371-1689). Ту легенду је сачувао од заборава Раде Шоров Мрдак из [[Никшић]]а (1920-1998), коју је објавио у својој књизи братство Мрдак – Мрдаковић. Раде Шоров Мрдак је легенду чуо од свога оца Михаила Шора Мрдака (1862-1942), сина Мијата Тодора Мрдака (1829-1907) из села Трешњице, у околини данашњег [[Мост на Ђурђевића Тари|моста на Ђурђевића Тари]]. Мијат Мрдак се доселио у [[Никшић]] 1875. године<ref>Историјски записи, књига II, свеска 3-4, септембар-октобар 1948, Цетиње, стр. 216. </ref>.
| |||