Земун — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.221.182.5 (разговор) на последњу измену корисника Acaalexaca
ознака: враћање
Битни детаљи промењени у уводном одељку чланка.
Ред 15:
}}
 
'''Земун''' је градско насељеград у југоисточном делу [[Срем]]а, на десној обали [[Дунав]]а, недалеко од ушћа [[Сава|Саве]]. ТериторијалноЗачеци Земуна као организованог насеља се могу датирати од 1. века п.н.е., историјскиподизањем насеља [[Таурунум]], политичкикоје је до доба касне антике постало седиште дунавске римске флоте, културнокао и утврђена лука и трговачки град. Културно, историјски, економски и саобраћајно везан је за [[Београд]], у [[Град Београд|чијем је саставу]] од [[1934]]. године.<ref>Званични сајт општине Земун: [http://zemun.rs/o-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%83/ „O Земуну”]</ref>
 
Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] Земун је имао 157.367 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 141.997 становника, [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 145.751 становника).
Ред 50:
== Историја Земуна ==
{{посебан чланак|Земун у периоду турске владавине|Старо језгро Земуна}}
Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч ''Земун''. Након ове културе уследило је доба [[Неолит|средњег и млађег неолита]], период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на [[Гардош]]у. Ову културу у [[Срем]]у око [[2000]]. године п. н. е смењује [[баденска култура]], када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На [[Гардош]]у се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након [[Баденска култура|баденске]], следећа култура на овом подручју која је уследила је била [[вучедолска култура]]. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали [[Дунав]]а. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био [[Келти|келтски]] [[Таурунум]] , за који се на основу података сматра да је подигнуто око [[85]]. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег [[Гардош]]а и [[Земунско гробље|земунског гробља]]. Након великих битака за време освајачких ратова [[Антички Рим|Римљана]] и покорења илирско-келтског племена разбија се [[Таурунум]] као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, [[Таурунум]] је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном [[Константинопољ]]у. У [[5. век]]у [[Хуни]] су га опљачкали и спалили, да би крајем [[8. век]]а градом завладали [[Франци]].
 
[[Срби]] су половином [[9. век]]а настанили Земун и из [[Срем]]а потиснули франачку власт. У [[12. век]]у учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином [[12. век]]а византијски цар [[Манојло I Комнин]] освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме [[Београдска тврђава|београдске тврђаве]]. Крајем [[12. век]]а Земун је био срушен од [[Ромеји|Ромеја]] који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и [[Турци]] који га пљачкају и пале, а [[1465]]. године турска војска опседа [[Београд]]. Хришћанска флота из Земуна у том тренутску под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] помаже [[Београд]]у и они удружено побеђују Турке. Наком победе над турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанко]], који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа ''Кула Сибињанин Јанка''. Након напада [[Београд]]а од стране Турака,[[1522]]. године, смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у [[17. век]]у и [[18. век]]у, ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена [[Пожаревачки мир]]ом [[1718]]. године. У првој половини [[18. век]]а у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је [[1758]]. године и сва насеља у југоистичном [[Срем]]у ушла су у оквир Војне границе, док погранични [[Војни комунитет у Земуну|Земун постаје слободан војни комунитет]]. Земун се налазио на подручју раскрсница [[исток]]а и [[запад]]а, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца [[Срби|Срба]] у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав [[Аустрија|Аустрије]], Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор [[Василије Лазаревић]] који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године</ref> Још [[1873]]. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са [[Београд]]ом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговнинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица, обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Земун