Tartarski biftek — разлика између измена

| ostalo =

}}

 

'''Tartar, ili tartarski biftek''', je jelo od [[Говедина|goveđeg]],<ref>{{cite book|title=A Great American Cook: Recipes from the Home Kitchen of One of Our Most Influential Chefs|first=Jonathan|last= Waxman|first2= Tom|last2= Steele|first3= Bobby |last3= Flay|first4= John |last4=Kernick|publisher=Houghton Mifflin Harcourt|year= 2007|id={{page|year=|isbn=978-0-618-65852-7|pages=}}}}</ref><ref>Raymond Sokolov, ''The Cook's Canon''. {{page|year=2003|isbn=978-0-06-008390-8|pages=183 }}[https://books.google.com/books?id=KUml-NrkyegC&pg=PA183 at Google Books]</ref> ili [[konjsko meso|konjskog mesa]].<ref>Lonely Planet, ''Food Lover's Guide to the World: Experience the Great Global Cuisines'', 2014, [https://books.google.com/books?id=S0CEBAAAQBAJ&pg=PT97 p. 97]</ref>, Koje je po urbanom mitu dobilo naziv po konjanicima [[Tatari]]ma. Što je delimično tačno. Navodno su su goveđe šnicle, u nedostatku mašine za mlevenja mesa, stavljali pod sedlo i jahali na njima dva dana. Tako su dobijali meso idealno za mazanje na hleb. Kao i većina mitova, kada se podvrgnu detaljnijem testu ispostavljaju se netačni. "The Cambridge Medieval History" iz 1924 zapravo nam potvrđuje da su Mongolski konjanici zaista stavljali komade mesa pod sedlo, ali isključivo iz razloga da konjima ublaže rani i čireve koje im je sedlo možda prouzrokovalo. Do kraja dana, meso je praktično bilo nejestivo. "Steak tartare" postao je popularan posle Drugog svetskog rata, negde 50-tih godina u USA. Beefsteack à l'Américaine kako se tada spelovao i nazivalo popularno jelo u Americi, zapravo je preteča Tartar bifteka, tj. Tartar biftek je njegov derivat i naziv je dobio po tartar sosu koji se uz njega služio a ne po Tatarskim konjanicima koji jedu sirovo meso. Naziv Tatar biftek bez "r" uglavnom se zadržao u zemljama istočne Evrope, zajedno sa mitom o konjanicima i sedlu.