Слободан Пенезић Крцун — разлика између измена

Напад [[Силе Осовине|сила Осовине]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, га је затекао у [[Београд]]у и он је истог дана кренуо кући. У Ужицу је покушао да се пријави у војску, али је био одбијен. Када су [[Трећи рајх|Немци]] заузели Ужице, отишао је у [[Санџак (област)|Санџак]], и ту је остао до краја априла 1941. године. У току маја успео је да се врати у Београд, где је добио задатак од Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију да се врати у Ужице и повеже се са тамошњом партијском организацијом КПЈ.

 

 

У село [[Радоиња|Радоињу]], где се тада налазио [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОП одреда Југославије]], стигао је [[5. децембар|5. децембра]] 1941. године, и био задужен да ради на обезбеђењу чланова Врховног штаба. На тој дужности је остао све док је Врховни штаб боравио у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]]. Приликом повлачења партизанских јединица из Санџака, јуна [[1942]]. године, постао је руководилац Политодела [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]], а ускоро, код [[Мркоњић Град|Мркоњић-Града]], постао је заменик политичког комесара бригаде. Априла [[1943]]. године, после смрти [[Алекса Дејовић|Алексе Дејовића]], постављен је за политичког комесара бригаде.