Никола Бошковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Нема описа измене
Ред 17:
| држава_смрти = [[Дубровачка република]]
}}
'''Никола Бошковић''' ([[Орахов До|Орахово]]<ref name="Српски биографски речник"/> у [[Попово поље|Попову пољу]], око [[1641]] — [[Дубровник]], [[18. септембар]] [[1721]]) је био [[Срби|српски]]је трговац и сакупљач реликвија.<ref name="Српски биографски речник">''[[Српски биографски речник]]'' I том, А ‐ Б, Мирослав Пантић, Матица српска, Нови Сад (2004) {{ср}}</ref> Био је [[Католичка црква|римокатоличке вјероисповијести]].<ref>Јеремија Д. Митровић, ''„[http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html Српство Дубровника]“'', [[Београд]]. {{page|year=1992|isbn=978-86-379-0319-2|pages=}}. {{ср}}</ref>
 
== Живот ==
Био је [[Католичка црква|римокатоличке вјероисповијести]].<ref>Јеремија Д. Митровић, ''„[http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html Српство Дубровника]“'', [[Београд]]. {{page|year=1992|isbn=978-86-379-0319-2|pages=}}. {{ср}}</ref>
 
Као млад долази у [[Дубровник]] и ступа у службу богатог трговца [[Раде Глеђевић|Рада Глеђевића]], код кога је службовао као „ђетић“.<ref name="Српски биографски речник"/> У његовој служби је углавном у Новом Пазару учио трговачки занат, након чега постаје самосталан трговац.<ref name="Српски биографски речник"/> Његов отац Бошко из Попова га посебним документом регистрованим у Дубровнику 8. јула 1690. осамостаљује и ослобађа очинског надзора.<ref name="Српски биографски речник"/> Као већ угледан и богат трговац, жени се Павлом, ћерком богатог трговаца и пјесника [[Баро Бетера|Бара Бетере]].<ref name="Српски биографски речник"/> Током својих трговачких путовања је обилазио српске задужбине и манастире.<ref name="Српски биографски речник"/> У [[Манастир Милешева|манастиру Милешеви]] је од Турака купио сребрну кутију исписану ћирилицом (con lettere serviane), у којој се чувао комад Христовог крста који је монасима даровала султанија Мара, ћерка деспота Ђурђа.<ref name="Српски биографски речник"/> Ова кутија се и данас чува у Дубровнику.<ref name="Српски биографски речник"/> У [[Манастир Милешева|Милешеви]] је купио и руку Светог Саве (дио моштију), која је изгубљена на путовањима.<ref name="Српски биографски речник"/> Историчар Светог Илирика Филип Ричепути, који је у Дубровнику боравио почетком 18. вијека, га је замолио да му укратко опише [[Рашка|Рашку]] и њене манастире. Тако је на основу његових казивања настало дјело ({{јез-итал|Relatione dei monasterij della provincia di Rassia}} - Старорашка сјећања).<ref name="Српски биографски речник"/>