Геца Кон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
== Биографија ==
Рођен је 2. августа 1873. године у [[Чонград]]у, у мађарском делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], од оца [[рабин]]а Бернарда Кона учитеља и мајке Лујзе, у познатој [[Ашкенази|ашкенаској]] породици. Након његовог рођења породица се сели у [[Земун]], где Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], али [[1889]]. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године 1894, враћа се у [[Нови Сад]] и ради као пословођа у књижари [[Арсо Пајевић|Арсе Пајевића]].
[[Датотека:Геца кон.jpg|thumb|250п|десно|Kњижара Геце Кона у Кнез Михаиловој 12.]]
Ред 30:
Године 1901, постаје српски држављанин и у [[Београд]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.
Отворио је 1. маја 1901. године на београдској пијаци, поред Гранд хотела, своју малу књижарску радњу. Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке: Елвиру, удату за трговца санитетским материјалом Фрању Баха, и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.
Због календара ''Ратник'', у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти [[1916]]. године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у [[Бургенланд|Градишћу]]. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
Ред 47:
Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у [[Беч]]у.
Издавачку кућу је [[1942]]. године преузело немачко предузеће ''Југоисток'' (''-{Südost}-''), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, [[14. децембар|14. децембра]] [[1944]]. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће ''[[Просвета (издавачко предузеће)|Просвета]]''.
Захваљујући књижном фонду од преко пет хиљада издатих наслова из свих области људског стваралаштва, Геца Кон је још увек присутан на тржишту књига.
| |||