Геца Кон — разлика између измена

383 бајта додата ,  пре 9 месеци
м
Стекао је велико богатство и саградио вилу у [[Добрачина улица (Београд)|Добрачиној улици]] бр. 30. Поседовао је први луксузни аутомобил у [[Београд]]у и чак га је позајмљивао властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке [[Едвард Бенеш|Едварда Бенеша]] (1937).
 
Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Основао је Геца 5. новембра 1933. године "Академију седам уметности", као новчану награду, која се додељивала сваке године једном књижевнику или уметнику.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1. новембар 1939.</ref> Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца кроз библиотеке "''Наша књига''", "''Златна књига''", "''Српски народ у 19. веку''", као и кроз оне везане за школску лектиру. О његовом доброчинству сведочи и књижевник [[Божидар Ковачевић]]: "''Од своје зараде он је више него ико помагао домаћу књижевност. Писцима чије књиге нису најбоље ишле давао је пристојне хонораре, као и сиромашним, да би могли несметано, ослобађајући се напорног новинарског рада, да остваре замишљена књижевна дела (...) Песнику [[Драгољуб Филиповоћ|Драгољубу Филиповићу]] за патриотску збирку "Косовски божури", Кон је неколико пута платио хонорар да би га материјално помогао јер је, стварно, живео у великој оскудици''".
 
По [[Србија под немачком окупацијом|немачкој окупацији Србије 1941]], упркос бројним упозорењима и дојавама од стране пријатеља и познаника, Геца Кон одбија да напусти Србију. [[Априлски рат - 6. април 1941.|Шестог априла]] са породицом бежи из Београда у Врњачку бању, где је убрзо ухапшен; прво бива заточен у Београду, па потом у Бечу.
27.345

измена