Беодра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
=== Грофови Карачоњи ===
Беодрански спахија Ладислав Карачоњи је почетком јануара 1861. године наименован за жупана Торонталске жупаније. Карачоњи је тим поводом приредио пријем у дворцу, код великог ишпана, на којем су биле делегације из разних места и народа (Срба, Румуна, Мађара), међу којима и из Беодре. Искористили су пријем да затраже заштиту од свог земљака.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 15. јануар 1861.</ref> Стари гроф Андор Карачоњи је живео у Будимпешти након Првог светског рата. Своје имање у Банату (Беодри) - земљу од 7.800 јутара, дворац са парком је поверио "Хрватско-славонској банци за колонизацију и парцелизацију" д.д. у Загребу.<ref>"Време", Београд 11. октобар 1936.</ref> Та банка је међутим преварила наследнике грофове; уместо да ови зараде на толиком иметку након продаје ситних парцела, они су остали чак дужни 8. милиона динара. Због манипулација и превара ствар је завршила у суду. Оптужен је био 1929. године директор филијале те банке у Беодри, Иван Маршалек. Имање грофова Карачоњија сасвим је пропало; свело се тридесетих година 20. века на још неподељених 230 јутара и оронули дворац
У испражњеном дворцу је након Првог светског рата становао Рус избеглица, дугогодишњи и последњи председник руске Думе, [[Михаил Владимирович Родзјанко]]. Ту се скрасио угледни руски политичар са многољудном породицом; само од једног сина имао је 10 унучади. Био је он велики руски славенофил, добар говорник и честит као човек. Након смрти 1924. године у Беодри<ref>"Време", Београд 3. мај 1924.</ref> пренето је о трошку југословенске владе, његово тело у Београд, где је покопано на Новом гробљу.
| |||