Колубарска битка — разлика између измена

м
Исправљање ситних грешака
м (Исправљање ситних грешака)
{{Инфокутија Војни сукоб
| битка= Колубарска битка
| део = [[Први светски рат|Првог светског рата]]
| слика = Sr prekokolubare.jpg
| величина_слике = 200п
| локација= [[Шумадија и западна Србија|Западна Србија]] (око [[Колубара|Колубаре]] и [[Сувобор]]а)
| територија =
| резултат = одлучујућа српска победа
| страна1 = {{застава|Аустроугарска}}
| страна2 = {{застава|Краљевина Србија}}
| заповедник1 = {{зас|Аустроугарска}} [[Оскар Поћорек]]
| заповедник2 = {{зас|Краљевина Србија}} [[Радомир Путник]]<br />{{зас|Краљевина Србија}} [[Живојин Мишић]]
| јачина1 =<center> 450.000
| јачина2 =<center> 400.000
| губици1 =<center> 30.000 мртвих<br />173.000 рањених<br />70.000 нестало или заробљено
| губици2 =<center> 22.000 мртвих<br />91.000 рањених<br />19.000 нестало или заробљено
| цивилне жртве=
}} {{Српска кампања}}
 
'''Колубарска битка''' или '''Сувоборска битка''' је најзначајнија битка између војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на [[фронт]]у од преко 200&nbsp;km на простору долине реке Колубаре, обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]], против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Битка је у својим фазама била рововског типа. После победе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени [[1915]]. завладало је затишје. По окончању битке долази до спорадичне [[Велика епидемија тифуса у Србији 1915.|епидемије тифуса]] која ће добити велике размере почетком 1915.
 
 
== Аустроугарска Балканска војска ==
 
Врховни командант је био надвојвода [[Фридрих фон Хабзбург]], а начелник штаба Врховне команде [[Франц Конрад фон Хецендорф|Конрад фон Хацендорф]]. Укупна јачина Аустроугарске Балканске војске износила је око 400.000 војника и 400 топова. Балканска војска није била подређена начелнику Аустроугарског генералштаба, већ је била под директном командом врховног команданта.
* Пета армија имала је 82 батаљона, 11 ескадрона коњице и 43 батерије, под командом генерала [[Либоријус фон Франк|Либоријуса фон Франка]].
 
== Српска војска ==
 
Уочи Колубарске битке Српска војска је имала око 270.000 војника, 426 топова и 180 митраљеза. Врховни командант био је регент [[Александар I Карађорђевић]], а начелник штаба Врховне команде војвода [[Радомир Путник]].
* Обреновачки одред, пет пукова и пет самосталних батаљона трећег позива, Скопски батаљон, јачине 10.000 војника, 26 топова и 8 митраљеза, под командом пуковника [[Милисав Лешјанин|Милисава Лешјанина]], касније пуковника [[Душан Туфегџић|Душана Туфегџића]].
 
== Распоред снага пред битку ==
=== АустоугарскаАустроугарска Балканска војска ===
Пета армија Аустроугарске Балканске војске имала је главни задатак да овлада висовима на десној обали Колубаре и да обезбеди пругу [[Обреновац]]-[[Ваљево]]. Шеста армија Аустроугарске војске имала је задатак да се групише на простору Ваљева и да напада према југу преко [[Маљен]]а и [[Сувобор]]а. Група Шњарић и Хаусер имала је задатак да узнемирава Ужичку војску и да у повољном тренутку пређе реку [[Дрина|Дрину]]. Аустроугарски ратни план је био да овлада висовима десно од Колубаре, да обезбеди пругу Ваљево-Ваљево–[[Лајковац]]-Обреновац–Обреновац, како би безбедно могли да дотурају материјал Балканској војсци, а потом да освоје [[Београд]] и да наставе надирање према југу велико-моравским правцем. План је предвиђао да се Београд нападне и освоји 20. новембра. После тога већина снага би се пребацила моравским правцем. Главни удар на српске положаје на Колубари требало је да изведе Пета армија, помогнута 13. корпусом Шесте армије. Главнина Шесте армије имала је задатак да крене према Београду и да са севера стегне обруч.
 
=== Српска војска ===
Обреновачки одред заузео је положаје на десној обали Колубаре, од њеног ушћа у [[Сава|Саву]] до ушћа Марице у Колубару, одред је имао задатак да спречи сваки продор на десну обалу Колубаре. Друга армија посела је фронт од ушћа [[Марица (река)|Марице]] у [[Колубара|Колубару]] до ушћа [[Грабовица (река)|Грабовице]] у [[Љиг]], имала је задатак да упорно брани овај део фронта. Трећа армија заузела је положаје од ушћа Грабовице у Љиг до реке [[Качер (река)|Качер]], са задатком да упорно брани средишњи део фронта. Прва армија посела је фронт правцем [[Гукоши]]-[[Медник]]-[[Баћенац]]-[[Руда]]-[[Маљен]], са задатком да брани све прилазе преко Сувобора и Маљена према [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]] и [[Чачак|Чачку]]. Ужичка војска заузела је јужно крило фронта, са задатком да одбрани непријатељски продор према [[Ужице|Ужицу]]. Одбрана Београда заузела је фронт по правцу [[Гроцка]]-[[Београд]]-[[Остружница]]-[[Обреновац]], са главним задатком да одбрани Београд по сваку цену.
 
Аустроугарска Балканска војска са око 200.000 војника кренула је [[16. новембар|16. новембра]] [[1914]]. године у општи напад на фронт српских армија.
** једна дивизија према Буковској планини
 
Увођење нових снага приморало је I армију (која је била бројчано надјачана) да се повлачи и она у ноћи [[21. новембар|21]]. на [[22. новембар]] заузима нове положаје на гребену Сувобора, али већ током поподнева [[21. новембар|22]]. на линију фронта избијају Аустроругари. Живојин Мишић почиње да планира противнапад са Сувоборских положаја, али због тешког стања у ''Маљенском одреду'' одустаје од те идеје, што се показало као добра процена, јер аустроугарска војска већ [[24. новембар|24. новембра]] у огорченој борби разбија ''Маљенски одред'' (у борби је погинуо и командант одреда). Овај пораз приморава лево крило I армије на повлачење на линију ''Игриште''-''Бабина Глава''-''Подови''. Напредовање аустроугарских трупа наставља се заузећем коте ''Човка'', због чега се ''Моравска дивизија'' I позива повлачи на Кремницу, што приморава повлачење десног крила III армије.
 
Живојин Мишић [[26. новембар|26. новембра]] оцењује ситуацију у којој се I армија налази као ''јако лошу'' и стога се одлучује да:
* остане на тренутним положајима још неколико дана да не би угрозио цео фронт српске војске, али се не излажући могућем поразу.
* на време повуче главнину снага на положаје [[запад]]но од [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] односно линију ''Липе''-''Трипавац''-''Мрамор''(457)-''Главица''(530)-лева–лева обала [[Дичина|Дичине]].
* повлачење обезбеди заштитницама.
[[Датотека:Austro-ugarske odore.jpg|мини|лево|Униформе Аустро Угарске војске]]
[[Датотека:Hromadná poprava Srbů.jpg|мини|лево|220п|[[Срби]] обешени од стране [[Аустроугарска|Аустроугара]] у [[Мачва|Мачви]] током [[јесен]]и [[1914]]. године]]
''„У случају да будемо принуђени на повлачење поступити овако:“''
* ''„5. -I армија повлачи се на линију Голубовац (496)-Проструга-Рајац-Сувобор-Бабина–Проструга–Рајац–Сувобор–Бабина Глава“''
----
Напад Обреновачког одреда, потпомогнут II армијом није успео и [[28. новембар|28. новембра]] отпочиње повлачење према плану српске врховне команде од [[26. новембар|26. новембра]]. Истог дана средишњи део фронта I армије бива пробијен и аустроугарске трупе избијају на Сувоборски гребен. Суочен са пробојем фронта и сопственом проценом да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха I армије, [[Живојин Мишић]] самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје [[запад]]но од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра [[29. новембар|29. новембра]].
=== Закључци и наредбе команде Балканске војске 30.11. ===
''„Команда Балканске војске цени ситуацију:“''
* ''„српска војска се повлачи на нове положаје у циљу заштите рејона Аранђеловац-ГорњиАранђеловац–Горњи Милановац.“''
* ''„снабдевање слабо (муниција, одећа, обућа, храна), због слабих путева.“''
* ''„пут Лозница-Ваљево употребљив је само за лака возила.“''
 
== Прелазна фаза - одмор и прегруписавање (1—2. децембра) ==
 
=== Закључци СВК од 1.12. ===
СВК на основу информација са ратишта, шаље командама армија следећи извештај о непријатељу:
* ''Стање код аустроугарских трупа је очајно (4 0004000 заробљених, читаво митраљеско одељење се предало)''
* ''Вршили су попуну људством и материјалом већ пет пута''
* ''Мали број активних официра''
* Дринској дивизији I позива да продре на фронту ''Ручићи'' - ''Крива Река''
** Рељинском одреду и батаљону на ''Голубцу''(483) чувају десни бок дивизије и изврше напад на линији ''Угриновци'' - ''Голубац''(483)
* Моравској дивизији II позива да продире на фронту ''Ручићи'' - ''Озрем''
* Дунавској дивизији I позива да продире на фронту ''Озрем'' - ''Лозањ''
* Дунавској дивизија II позива да продире на фронту ''Лозањ'' - ''Брезна'' ка ''Бањанима'' и ''Теочину''
поред тога он је захтевао и јаку артиљеријску припрему за напад речима:
:''„... да она својом снажном и обилном ватром, не штедећи у ови мах муницију, још у првим тренуцима, треба да сломи отпор непријатеља и да прокрчи пут пешадији.“''
== Друга фаза битке - противнапад (3—12. децембра) ==
[[Датотека:Battle of Kolubara.jpg|мини|десно|350п|Мапа Колубарске битке (рад U.S. Military Academy)]]
У тренутку када су европске [[телеграф]]ске агенције очекивале вести о слому српске војске и када је V аустроугарска армија приређивала свечану параду у [[Београд]]у, отпочела је велика противофанзива целокупне српске војске. Након велике артиљеријске припреме у 7:00 отпочиње напад. Аустроугарске трупе су у потпуности изненађене, јер су сматрале да је српска војска неспособна и за одбрану, а камоли за противудар, па су биле приморане на повлачење. Само током борби [[3. децембар|03. децембра]] заробљено је 3 официра, 400 подофицира и војника и 4 топа са 1 0001000 граната. Због повољног развоја ситуације, Мишић наређује продужетак напада на 16. корпус, који није имао никакве резерве и који је био у сталном повлачењу са циљем овладавања гребенског масива ''Проструга'' - ''[[Рајац]]'' - ''Сувобор''. Истовремено, остале српске армије бивају задржане јаким отпором на својим почетним положајима, због чега СВК [[4. децембар|04. децембра]] наређује Мишићу, да по освајању Сувобора, обустави офанзиву, док се не рашчисти ситуација на осталим фронтовима. Око подне [[5. децембар|5. децембра]] I армија избија на гребен Проструге и до краја дана га у потпуности заузима и ту се зауставља. Истовремено, Дунавска дивизија I позива успева да пресече одступницу аустроугарским трупама на Сувобору и [[Маљен]]у и око 23:00 избија на ''Конџулско брдо'' и ''Чугуљ''. Овим успесима I армије 5. децембра пробијен је фронт 16. корпуса аустроугарске војске и иако су остале армије и даље биле на својим почетним положајима, отпочело је гоњење непријатеља, док је Тимочка дивизија I позива (из састава II армије) послата као појачање ''Одбрани Београда''.
 
Оскар Поћорек увиђа потпуни пораз 16. корпуса и пробој аустроугарског фронта, због чега [[6. децембар|6. децембра]] наређује VI армији да се повуче на леву обалу Колубаре, наређујући:
* 16. корпусу да се повуче [[север]]но од Ваљева
* 15. корпусу да се повуче на линију [[Словац]] - [[Лајковац]]
* 13. корпусу да што је могуће дуже задржи положаје код [[Лазаревац|Лазаревца]]
[[Датотека:Vojvoda Živojin Mišić.jpg|мини|десно|200п|Генерал [[Живојин Мишић]], командант Прве српске армије и најзаслужнији за победу Србије у Колубарској бици, а након битке унапређен је у чин [[војвода (војни чин)|војводе]].]]
Истог дана I армија избија на линију ''Гугоши'' - ''Медник'' - ''Баћенац'' - ''Рудо'' - ''Маљен'', што омогућава III армији успех на свом фронту и почетак гоњења непријатеља, који је приморан на повлачење, да би сачувао сопствене бокове. Истог дана, Ужичка војска излази на обалу [[Дрина|Дрине]], док је II армија, ослабљена пребацивањем Тимочке дивизије I позива, обуставиљаобуставила офанзиву држећи се одбрамбених дејстава.
 
У раним јутарњим часовима, истурени делови Дунавске дивизије I позива улазе у Ваљево, које је до краја дана ослобођено, док се 16. корпус утврђује на позицијама северно од Ваљева, у покушају пружања последњег отпора. III армија избија на Колубару и наставља да гони непријатеља на простору између [[Љиг (река)|Љига]] и [[Топлица (река у западној Србији)|Топлице]], упућујући Дринску дивизију II позива као појачање II армији, која након тога прелази у напад.
4.Децембра током напада и заузимања виса Кременица гине командант Гвозденог пука [[Миливоје Стојановић|Миливоје Стојановић Брка]].
 
[[Оскар Поћорек]] наређује [[8. децембар|08. 12.]] V армији да обустави напад и да се са VI армијом, која је у повлачењу, повуче и утврди на линији: ''Степојевац''-''Толобас''-''Градац''-''Парцански вис''-''Ковиона''-''Лина''-''Крајкова Бара''-''Мостиње'' (на [[Дунав]]у). Међутим следећег дана 16. корпус северно од Ваљева бива потпуно разбијен, због чега је 15. и остацима 16. корпуса наредио да се повуку ка [[Шабац|Шапцу]], а 13. корпусу да помогне V армији, у покушају да одржи положаје ''Раља'' - ''Степојевац'' - ''Обреновац'' (дужине 60-{[[километар|km]]}-). Ова линија фронта била је предугачка, тако да V армија [[10. децембар|10. 12.]] заузима нове положаје ''Дубоко'' (на [[Сава|Сави]])-''Сремчица''-''Цветков гроб''-''Авала''-''Мостиње'' (дужине 32-{[[километар|km]]}-).
 
СВК истог дана наређује I армији да се заустави у Ваљеву, обезбеди бок и позадину осталих армија, које ће отпочети пробој фронта V армије, а да истовремено делом снага настави протеривање 15. и 16. корпуса који су се у нереду повлачили ка [[Босна|Босни]] и [[Срем]]у. Према наредбама, завршна офанзива за ослобођење Београда отпочиње [[11. децембар|11. децембра]] ударом III армије у 5:00 односно I и II армије у 7:00.
* Заробљених - 19.000
 
Укупно је 153.373 војника, 2.110 официра iи 8.074 подофицира избачено из строја.
 
=== Губици Балканске војске Аустроугарске монархије ===
* Погинулих - 27.216 (војника и [[подофицир]]а) + 10801.080 ([[официр]]а)
* Рањених - 118.911 (војника и подофицира) + 3.211 (официра)
* Заробљених - 1.800 (војника и подофицира) + 66 (официра)