Тиквешки устанак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 37:
'''Једна група''' је заснована на пробугарском карактеру организације [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]] и овај устанак сматра бугарском врховистичком провокацијом изршеном у оквиру припрема за [[Други балкански рат]]. Основ за овакве ставове је то што су сви учесници у устанку били чланови пробугарске ВМРО (судјеловали су и сами официри Бугарске војске који су били у комитским четама), што је устанак требало да буде синхронизована са бугарском војском, али је због откривања припрема за устанак он избио пре предвиђеног термина. Ова група ставова је била преовладавајућа све до формирања независне [[Северна Македонија|Северне Македоније]] 1991. године. Постоје и данас бројна удружења грађана из Тиквешког региона (Искон, Неготински круг, Млади потенцијали, Фебус, Детски парламент, Ековита, Светлина, Демократска жена и Будење) која упркос политичкој подршци другачијим тумачењима ових догађаја, наводе о Тиквешком устанку сматрају пробугарским фалсификатом и бугарском пропагандом.<ref>[http://www.vreme.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=1&ArticleID=75391&EditionID=1173]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Текст под називом „Десет бугарских лажи о „Тиквешком устанку“, објављено на интернет сајту Време, број 1145, 9. августа 2007.</ref> Македонски војни историчар [[Ванче Стојчев]] је један од оних који сматрају да је [[устанак]] био исцениран од стране [[Бугараши|пробугарски]] настројених припадника ВМРО који су у историји познати као поборници припајања Македоније Бугарској и да је устанак имао за циљ да се изманипулицише [[Македонци (народ)|македонским народом]] циљу остварења овог циља.<ref>[http://www.dnevnik.com.mk/?ItemID=EA8F138B2301F4478B67B45C489CC466] Текст о првом обележавању Тиквешког устанка 19. јуна 2007. године објављен на интернет сајту дневних новина Дневник дана 20. јуна 2007.</ref>
'''Друга група ставова''' је заснована на претпоставкама да је овај устанак био оправдана побуна народа који су злостављале српске окупационе власти. У оквиру бугарске историографије постоје такве интерпретације устанка које га третирају као устанак [[Македонија|македонских]] [[Бугари|Бугара]] против српских окупационих власти
Постоје народне [[песма|песме]] посвећене вођама Тиквешког устанка, Димитру Пиџурову и Мишету Шкартову. Заставе из доба Илинденског устанка су устаници поставили у центру Кавадараца после протеривања војске Краљевине Србије из овог града. Ове заставе су уништене у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године које је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] извршило ратно ваздухопловство држава чланица [[Силе Осовине|сила Осовине]].
| |||