У [[Зајечар]]у је завршио основну школу и гимназију, факултетске студије у [[Београд]]у (један део у [[Беч]]у и [[Лајпциг]]у). Радио је као средњошколски професор у [[Зајечар]]у и [[Ниш]]у (професор матерњег језика и књижевности у гимназији [[Краљ Милан I]] ) затим после Првог светског рата, као професор и ректор Више педагошке школе у [[Београд]]у. Предавао је у гимназији Доситеја Обрадовића (1903) па у Другој београдској гимназији (19081907-1912).<ref>"Просветни гласник", Београд 1. јун 1908.</ref> Годинама је члан Главног просветног савета Краљевине Србије и сарадник "Просветног гласника". Активни је члан књижевног одсека Српске књижевне задруге у Београду (1910). Био је народни посланик (1912—1914), начелник Министарства просвете (1918—1919), председник Главне управе уједињеног професорског друштва и уредник часописа ''Наставник'' (1912), а своје службовање завршио на високој дужности бана Моравске бановине са седиштем у Нишу ([[1931]]. до [[1935]]). Године 1937. Јеремија је био сенатор Краљевине Југославије.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 9/1937.</ref>
