Јеремија Живановић — разлика између измена

У родном селу је похађао основну школу, а у [[Зајечар]]у је завршио основну школу и гимназију, факултетске студије у [[Београд]]у (један део у [[Беч]]у и [[Лајпциг]]у). Завршио је студије југословенске књижевности и словенске филологије. Радио је као средњошколски професор (суплент) у [[Зајечар]]у и [[Ниш]]у (професор матерњег језика и књижевности у гимназији [[Краљ Милан I]] ), наставио педагошки рад у Београду,где је затим после Првог светског рата, каопостао редовни професор и ректор Више педагошке школе у [[Београд]]у (од 1927).

Професорски испит је положио 1904. године у Београду, изабравши српски и старословенски језик, књижевност и историју као примарну струку, а немачки као секундарну.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. фебруар 1904.</ref> Предавао је у зајечарској гимназији Доситеја Обрадовића (1902-1903), па у Другој београдској гимназији (1907-1913).<ref>"Просветни гласник", Београд 1. јун 1908.</ref> Годинама је члан Главног просветног савета Краљевине Србије и сарадник "Просветног гласника". Активни је члан књижевног одсека Српске књижевне задруге у Београду (1910). Био је народни посланик (1912—1914), начелник Министарства просвете (1918—1919), председник Главне управе уједињеног професорског друштва и уредник часописа ''Наставник'' (1912), а своје службовање завршио на високој дужности бана Моравске бановине са седиштем у Нишу ([[1931]]. до [[1935]]). Године 1937. Јеремија је био сенатор Краљевине Југославије,<ref>"Београдске општинске новине", Београд 9/1937.</ref> а 1938. гувернер краљев.