Ото Нерц — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Радови у току}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Ото Нерц | слика = | опис_слике = | пуно_име = | дату… ознака: уређивање извора (2017) |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 36:
У то време фудбал није био главни спорт у Њемачкој, а на њемачки фудбал се гледало као на значајно инфериорнији од оног који се играо у другим земљама централне Европе, попут Аустрије, Мађарске, Чехословачке и Италије. Њемачки фудбалски савез (ДФБ) желио је да створи успјешну репрезентацију за олимпијски фудбалски турнир 1928. године. На иницијативу Феликса Линемана, председника ДФБ-а, Нерц је 1. јула 1926. године ангажован као селектор. Минк је већ себи дао име као стручњак за фудбал и тактичар. Дебитовао је, 31. октобра 1926, побједом од 3:2 против Холандије. Међутим, наде за добар наступ на Олимпијским играма 1928. године нису се оствариле, јер је Њемачка већ у другом колу елиминисана од будућег олимпијског шампиона Уругваја резултатом 1:4.
Нерц је брзо препознао слабости националног тима и увео неке иновације. Прочавао је утакмице енглеске лиге и купа, али и утакмице у Аустрији и Италији. Није се либио да тражи савјет о тренирању и тактици од најугледнијих тренера тог доба као што су [[Џими Хоган]], Hugo Meisl, [[Виторио Поцо]]. Играче је позивао на курсеве и задавао им напорне трениге ради постизања физичке кондиције. Био је познат по својој строгој дисциплини, блиској војној, тако да су чак и нацистички званичници Трећег Рајха његов тим назвали "квази милитаристичким".<ref name="tor!-nerz">
Проширио је репрезентацију и довео неколико талената попут Ернста Куцора, Фрица Сзепана и Паул Јанеса. Његов труд и рад се показао већ током 1929. када је репрезентација остала непоражена са четири побједе и једним ремијем. Њемачка није наступала на првом Свјетском првенству 1930. у Уругвају, иако је позвана. Већ на наредном турниту у Италији 1934. Њемачка репрезентација је већ посједовала квалитет. Услиједиле су побједе над Белгијом и Шведском, полуфинални пораз од Чехословачке и на крају тријумф над Аустријанцима у борби за треће мјесто. Ово је био најбољи међународни наступ Њемачке све до Свјетског првенства 1954. године и доприњео је популарности овог спорта у Њемачкој. Доласком на власт нациста Нерц се политички преорјентисао. Првобитно је био члан СДП (1919. до 1933.), а након смјене власти 1933. придружује се СА, да би од 1937. био члан НСДАП. Иако је за себе говорио да је "интерно политички незаинтересован", као "Рајхстренер" пишући колумне у једном берлинском листу открио је свој антисемитски став. Његови чланци су обиловали тезама против Јевреја у спорту. Његов успјех на Свјетском првенству 1934. и његово чланство у нацистичкој странци значили су и висока очекивања које су имали у врху државе од Нерцовог тима на Олимпијским играма 1936. у Берлину.
| |||