Ото Нерц — разлика између измена

643 бајта додата ,  пре 8 месеци
м
нема резимеа измене
м
ознака: уређивање извора (2017)
м
}}
 
'''Ото Нерц''' ({{јез-нем|Otto Nerz}}); [[Хехинген]], [[21. октобар]] [[1892]] - [[19. април]] [[1949]] [[Логор Захсенхаузен]]) је бивши [[њемачки]] [[Фудбалер|фудбалски]] играч и [[тренер]], који је ушао у историју као први [[селектор]] ове земље. Репрезентацију је водио пуних 13 година, од [[1923]]. до [[1936]], укључујући и [[Светско првенство у фудбалу 1934.|Свјетско првенство 1934]]. када је његов тим освојио треће мјесто. Као [[Нацизам|нациста]] ухапшен је по завршетку [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] и остатак живота провео у заробљеништу. Умро је априла [[1949]]. године.
 
==Каријера==
Нерц је рођен у Хехингену, провинција [[Хоенцолерн]]. Одрастао је у тешким условима, у земљорадничкој породици, окружен са једанаесторо браће и сестара. Успркос околностима похађа средњу школу. Прије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] стекао је учитељску диплому. Током рата служио је као теренски љекар. Послије рата радио је као учитељ у једној основној школи у [[Берлин|Берлину]] [[1919]]. Почео је студије на Факултету за физчкуфизичку културу који завршава [[1925]]. Такође, завршава и студије медицине [[1935]]. Фудбалску каријеру започео је у FG Hechingen, а након што се са породицом преселио у [[Манхајм]] каријеру је наставио у VfR Mannheim, а затим је од 1919. до 1924. играо за Tennis Borussia Berlin. Као активни фудбалер није имао неког значајнијег успјеха. Након завршетка играчке каријере фудбалом се наставио бавити као тренер Tennis Borussia Berlin од 1924. до [[1926]].
 
У то време фудбал није био главни спорт у Њемачкој, а на њемачки фудбал се гледало као на значајно инфериорнији од оног који се играо у другим земљама [[Средња Европа|централне Европе]], попут [[Аустрија|Аустрије]], [[Мађарска|Мађарске]], [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Италија|Италије]]. [[Фудбалски савез Немачке|Њемачки фудбалски савез]] (ДФБ) желио је да створи успјешну репрезентацију за олимпијски фудбалски турнир 1928. године. На иницијативу [[Феликс Линеман|Феликса Линемана]], председника ДФБ-а, Нерц је [[1. јул|1. јула]] 1926. године ангажован као селектор. МинкНерц је већ себитада даоуживао имеуглед као стручњак за фудбал и [[Тактика|тактичар]]. Дебитовао је, [[31. октобар|31. октобра]] 1926, побједом од 3:2 против [[Холандија|Холандије]]. Међутим, наде за добар наступ на [[Летње олимпијске игре 1928.|Олимпијским играма 1928]]. године нису се оствариле, јер је Њемачка већ у другом колу елиминисана од будућег олимпијског шампиона [[Уругвај|Уругваја]] резултатом 1:4.
Његова фудбалска каријера почела је у ФГ Хецхинген, а након што се породица преселила у Маннхеим, Нерз је играо у ВфР Маннхеиму од 1910. до 1919. Поред свог рада као учитељ, носио је боје тениске Боруссије Берлин од 1919 до 1924. Као активни фудбалер, Нерз, који је обично играо као спољни тркач, није имао посебан успех. По завршетку активног времена, радио је од 1924. до 1926. године као тренер у Тенис Боруссији.
 
Нерц је брзо препознао слабости националног тима и увео неке иновације. Прочавао је утакмице [[Премијер лига|енглеске лиге]] и [[Енглески Лига куп|купа]], али и утакмице у Аустрији и Италији. Није се либио да тражи савјет о тренирању и тактици од најугледнијих тренера тог доба као што су [[Џими Хоган]], Hugo Meisl, [[Виторио Поцо]]. Играче је позивао на курсеве и задавао им напорне трениге ради постизања физичке кондиције. Био је познат по својој строгој дисциплини, блиској војној, тако да су чак и нацистички званичници [[Трећи рајх|Трећег Рајха]] његов тим назвали "квази милитаристичким".
У то време фудбал није био главни спорт у Њемачкој, а на њемачки фудбал се гледало као на значајно инфериорнији од оног који се играо у другим земљама централне Европе, попут Аустрије, Мађарске, Чехословачке и Италије. Њемачки фудбалски савез (ДФБ) желио је да створи успјешну репрезентацију за олимпијски фудбалски турнир 1928. године. На иницијативу Феликса Линемана, председника ДФБ-а, Нерц је 1. јула 1926. године ангажован као селектор. Минк је већ себи дао име као стручњак за фудбал и тактичар. Дебитовао је, 31. октобра 1926, побједом од 3:2 против Холандије. Међутим, наде за добар наступ на Олимпијским играма 1928. године нису се оствариле, јер је Њемачка већ у другом колу елиминисана од будућег олимпијског шампиона Уругваја резултатом 1:4.
 
Проширио је репрезентацију и довео неколико талената попут [[Ернст Куцор|Ернста Куцора]], [[Фриц Сзепан|Фрица Сзепана]] и [[Паул Јанес|Паул Јанеса]]. Његов труд и рад се показао већ током [[1929]]. када је репрезентација остала непоражена са четири побједе и једним ремијем. Њемачка није наступала на првом [[Светско првенство у фудбалу 1930.|Свјетском првенству 1930.]] у Уругвају, иако је позвана. Већ на наредном турниту у Италији [[1934]]. Њемачка репрезентација је већ посједовала квалитет. Услиједиле су побједе над [[Белгија|Белгијом]] и [[Шведска|Шведском]], полуфинални пораз од Чехословачке и на крају тријумф над Аустријанцима у борби за треће мјесто. Ово је био најбољи међународни наступ Њемачке све до [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Свјетског првенства 1954.]] године и доприњео је популарности овог спорта у Њемачкој.
Нерц је брзо препознао слабости националног тима и увео неке иновације. Прочавао је утакмице енглеске лиге и купа, али и утакмице у Аустрији и Италији. Није се либио да тражи савјет о тренирању и тактици од најугледнијих тренера тог доба као што су [[Џими Хоган]], Hugo Meisl, [[Виторио Поцо]]. Играче је позивао на курсеве и задавао им напорне трениге ради постизања физичке кондиције. Био је познат по својој строгој дисциплини, блиској војној, тако да су чак и нацистички званичници Трећег Рајха његов тим назвали "квази милитаристичким".
 
Доласком на власт нациста Нерц се политички преорјентисао. Првобитно је био члан [[Социјалдемократска партија Немачке|СДП]] (1919. до 1933.), а након смјене власти [[1933]]. придружује се [[Штурмабтајлунг|СА]], да би од [[1937]]. био члан [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]. Иако је за себе говорио да је "интерно политички незаинтересован", као "Рајхстренер" пишући колумне у једном берлинском листу открио је свој [[Антисемитизам|антисемитски]] став. Његови чланци су обиловали тезама против [[Јевреји|Јевреја]] у спорту. Његов успјех на Свјетском првенству 1934. и његово чланство у нацистичкој странци значили су и висока очекивања које су имали у врху државе од Нерцовог тима на [[Летње олимпијске игре 1936.|Олимпијским играма 1936]]. у Берлину.
Проширио је репрезентацију и довео неколико талената попут Ернста Куцора, Фрица Сзепана и Паул Јанеса. Његов труд и рад се показао већ током 1929. када је репрезентација остала непоражена са четири побједе и једним ремијем. Њемачка није наступала на првом Свјетском првенству 1930. у Уругвају, иако је позвана. Већ на наредном турниту у Италији 1934. Њемачка репрезентација је већ посједовала квалитет. Услиједиле су побједе над Белгијом и Шведском, полуфинални пораз од Чехословачке и на крају тријумф над Аустријанцима у борби за треће мјесто. Ово је био најбољи међународни наступ Њемачке све до Свјетског првенства 1954. године и доприњео је популарности овог спорта у Њемачкој.
 
У првој утакмици Њемачка је декласирала [[Луксембург]] са 9:0. Челници Фудбалског савеза увјерени у моћ екипе дозволили су себи да меч друге рунде против [[Норвешка|Норвешке]] у госте позову [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] и његове најближе сараднике. Међу 55.000 гледалаца у Берлину били су још [[Херман Геринг|Херман Геринг,]] [[Јозеф Гебелс]] и [[Рудолф Хес]]. Њемачка је примила први гол у 4. минуту. Десетак минута пре краја Норвежани су другим голом потврдили тријумф. Наводно је Хитлер био толико љут због пораза да је желио да стреља Нерца. Све се завршило тако што је Нерц разријешен дужности. У аманет свом куму, највећем пријатељу и дотадашњем помоћнику и насљеднику [[Сеп Хербергер|Сепу Хербергеру]] упутио је писмо: "''Драги Сеп, верујем да знаш да је селекторска функција институција. Ја сам се повукао на вријеме. Није тачно да сам отишао због преоптерећености. Нису ми више давали одрешене руке. Мораш сам да знаш када треба да се повучеш. Тако ћеш штитити ту важну позицију. До тада, настави да унапређујеш фудбалску репрезентацију Њемачке"''.
Доласком на власт нациста Нерц се политички преорјентисао. Првобитно је био члан СДП (1919. до 1933.), а након смјене власти 1933. придружује се СА, да би од 1937. био члан НСДАП. Иако је за себе говорио да је "интерно политички незаинтересован", као "Рајхстренер" пишући колумне у једном берлинском листу открио је свој антисемитски став. Његови чланци су обиловали тезама против Јевреја у спорту. Његов успјех на Свјетском првенству 1934. и његово чланство у нацистичкој странци значили су и висока очекивања које су имали у врху државе од Нерцовог тима на Олимпијским играма 1936. у Берлину.
 
Након отпуштања са мјеста селектора, Нерц је преузео административну и тренерску позицију у фудбалском савезу Берлина. Због чланства у нацистичкој странци, ухапшен је као ратни заробљеник након [[Битка за Берлин|битке за Берлин]], а касније је интерниран у [[логор Захсенхаузен]]; послије четири године затвора умро је [[18. април|18. априла]] [[1949]], а сахрањен је у масовној гробници на месту логора.
У првој утакмици Њемачка је декласирала Луксембург са 9:0. Челници Фудбалског савеза увјерени у моћ екипе дозволили су себи да меч друге рунде против Норвешке у госте позову Адолфа Хитлера и његове најближе сараднике. Међу 55.000 гледалаца у Берлину били су још Херман Геринг, Јозеф Гебелс и Рудолф Хес. Њемачка је примила први гол у 4. минуту. Десетак минута пре краја Норвежани су другим голом потврдили тријумф. Наводно је Хитлер био толико љут због пораза да је желио да стреља Нерца. Све се завршило тако што је Нерц разријешен дужности. У аманет свом куму, највећем пријатељу и дотадашњем помоћнику и насљеднику Сепу Хербергеру упутио је писмо: "Драги Сеп, верујем да знаш да је селекторска функција институција. Ја сам се повукао на вријеме. Није тачно да сам отишао због преоптерећености. Нису ми више давали одрешене руке. Мораш сам да знаш када треба да се повучеш. Тако ћеш штитити ту важну позицију. До тада, настави да унапређујеш фудбалску репрезентацију Њемачке".
 
Након отпуштања са мјеста селектора, Нерц је преузео административну и тренерску позицију у фудбалском савезу Берлина. Због чланства у нацистичкој странци, ухапшен је као ратни заробљеник након битке за Берлин, а касније је интерниран у [[логор Захсенхаузен]]; послије четири године затвора умро је 18. априла 1949, а сахрањен је у масовној гробници на месту логора.
 
== Референце ==