|
[[Датотека:Senf-Variationen.jpg|250px|десно]]
'''Сенф''' ({{јез-де|Senf}}), '''слачица''' или '''горушица''', густи је зачин за јело који се прави од мљевеногмлевеног сјеменасемена [[Црна слачица|слачице]] уз дотатакдодатак [[Вода|воде]] и [[Сирће|сирћета]]. <ref name="Сибир" /><ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref> <ref name="Сибир">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref>
Фино самљевеносамлевено сјемесеме [[Слачица|слачице]] се кува у [[Вода|води]] уз додавање сирћета и других зачина.
== ПримјенаПримена у кулинарству ==
Употребљава се као додатак јелима, код прављења сендвича и као намаз код непосредног конзумирања меса.
== Етимологија ријечиречи ==
РијечРеч сенф је у српском језику од {{јез-де|Senf}}, које опет потиче од латинског и старогрчког ''синапис'', а {{јез-ен|mustard}} od {{јез-ла|mustum}} младо вино и {{јез-ла|ardens}} топло, горуће. <ref name="Сана">Жепић М, Латинско хрватско-српски ријечник, [[Школска књига]] , Загреб, 1961.г.</ref> <ref name="Козара" />
== Историјат сенфа ==
ПрвиСенф су први припремали сенф, највјероватнијенајвероватније [[Рим]]љани. Они су мјешалимешали неферментисани сок од грожђа са сјеменомсеменом слачице, (мустуми арденстакав )производ називали ''mustum ardens''. НегдјеНегде од краја четвртог вијекавека римски кувари су сенфу додавали [[бибер]], [[ким]], [[ловор]], [[Мирођија|мирођију]], [[целер]], [[Мајчина душица|мајчину дишицу]], [[вранилова трава|оригано]], [[лук (вишезначна одредница)|лук]], [[мед]], [[сирће]] и [[уље]] и њиме пријепре печења премазивали свињу. Римљани су овај намаз почели да извозе у [[Галија|Галију]] и даље. Монаси у [[Париз]]у већ од 10. вијекавека справљајуправе сенф по датојзадатој рецептури сенф.<ref name="Козара" />
[[Дижон]] у [[Француска|Француској]] је од 1292. године већ посто познати произвођач сенфа. У Дижону се сенф вијековимавековима производи. Његов укус се усавршавао из дана у дан. Почео је и да се индустријски производи индустријски. У партнерству са Морисом Грејем , сенф се производи по јединственој рецептури којој је доданододато и бијелогбело винавино. Овај сенф је најпознатији сенф на свјетскомсветском тржишту.<ref name="Козара" />
== Припрема ==
[[Датотека:Muştar.jpg|250px|десно]]
Разноврсни укуси сенфа долазе у широком опсегу и снази зависно од сорте слачице и начина припреме. Основни укус „ жестине топлоте“ великим дијеломделом зависи од слачице (sinapis alba). Разликују се укуси сенфа од бијелебеле или неке друге слачице. Кувањем се ублажава жестина и мијењамења укус сенфа. Зависно од технологије, али пријепре свега од додаванихдодатих зачина и средстава постоје многобројни и укуси и врсте сенфова.<ref name="Козара" />
== Референце ==
| 