Милан Горкић — разлика између измена

Горкић је био одличан ученик и већ као гимназијалац, ухапшен је због растурања револуционарног материјала и [[летак]]а. По изласку из затвора учествовао је у организацији омладинске комунистичке организације у [[Сарајево|Сарајеву]]. Постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије југославијеЈугославије]] (КПЈ), [[1919]]. године. Већ [[1924]]. Постаопостао је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а. године, али, убрзо је протеран из земље и постао је представник Југословенске комунистичке интернационале, од [[1924]]. до [[1927]]. године у [[Москва|Москви]], а недуго након тога је изабран и у Президијум ИККИМ-а (Извршни комитет комунистичке инернационале Москве) и секретаријату КИМ-а, као и у Комисији за балканске земље.

Много је путовао по партијским задацима: у [[Аустрија|Аустрију]], [[НемачкаВајмарска република|Немачку]] и [[Чехословачка|Чехословачку]]. У Немачкој се оженио Бертом Глен. Почетком [[1928]]. године изабран је за секретара КИМ-а, а већ у лето, на Конгресу [[Коминтерна|Коминтерне]] изабран је за члана Међународне контролне комисије. То је било велико признање. Већ [[1930]]. је постао стални представник [[Коминтерна|Коминтерне]] у енглеској Комунистичкој партији Британије. Све време је деловао у КПЈ и Балканском секретаријату КИ. У то време је Балканским секретаријатом руководио [[Георги Димитров]], кога је Горкић високо ценио. Од 1928-[[1931|31]]. Горкић је сарађивао и са секретаром комунистичке организације Југославије Немањом Борјаном.

Милан Горкић је илегално долазио у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] неколико пута, али када је [[1932]]. изабран за секретара [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], забрањено му је да путује у земљу, због мера безбедности. Од [[1932]]. године радио је ван земље и руководио ЦК КПЈ при Коминтерни из [[Беч|Беча]], [[Париз|Париза]] и [[Москва|Москве]]. Од [[1932]]. до [[1936]], проводио је у Москви само по два - три месеца, а [[1935]]. је постао делегат на VII конгресу Коминтерне, где је изабран и у Извршни комитет. Почетком [[1937]]. године затекао се у [[Париз]]у. Из Москве је добио директиву да се хитно врати из Париза у Москву на реферисање и тада се последњи пут у животу јавио својој жени Берти Глан у Немачкој.

Постоје сведочења да је Горкић у затвору био политички активан, да је држао предавања о [[Шпанском грађанском рату|Шпанском грађанском рату]] и дизао морал затвореницима.<ref name="automatski generisano1">{{Cite web |url=http://vetarsabalkana.com/d/513918/d/ivan-ochak---sudby-yugoslavskih-emigrantov-i-vragov-naroda-v-sssr.pdf |title=Ivan Očak, O sudbini obitelji jugoslovenskih emigranata "narodnih neprijatelja" u Sovjetskom Savezu |access-date=08. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140809221527/http://vetarsabalkana.com/d/513918/d/ivan-ochak---sudby-yugoslavskih-emigrantov-i-vragov-naroda-v-sssr.pdf |archive-date=09. 08. 2014 |url-status=dead }}</ref> Горкић је, између осталог, пред судом оптужен и осуђен као британски шпијун.<ref>[http://books.google.rs/books?id=A6a2QgAACAAJ&dq=stevan+k.+pavlovi%C4%87+tito&hl=sr&sa=X&ei=k7zUU5qtD-P8ygPez4DoDg&ved=0CBwQ6AEwAA Stevan K. Pavlowitch, Tito - Yugoslavia's Great Dictator: A Reassessment] (str. 23)</ref> [[1. новембар|1. новембра]] [[1937]]. године је осуђен на смрт и стрељан истог дана.<ref>[http://www.yale.edu/annals/Chase/Documents/doc47chapt6.htm Resolution of the ECCI Presidium regarding the expulsion of ECCI members and candidate members and of ICC members "who turned out to be enemies of the people"] {{Wayback|url=http://www.yale.edu/annals/Chase/Documents/doc47chapt6.htm |date=20120527211452 }}, Приступљено 8. 10. 2014.</ref> Такође је оптужен за учешће у антипартијској организацији у Коминтерни, којом је наводно руководио [[Осип Пјатницки]]. Пјатницки и Горкић нису признали оптужницу.<ref name="automatski generisano1" />