Пећински лав — разлика између измена

Пећински лав је једна од највећих познати врста лава. Код костура одраслог мужјака, пронађеног у близини града [[Зигсдорф]]а у [[Немачка|НемачкојЊемачкој]] [[1985]]. године, је измереноизмјерено да је био висок у раменима око 1,2 метра и дуг 2,1 m (не рачунајућинерачунајући реп). Овај костур је упоређен и са осталим фосилима примерцимапримјерцима ове врсте, што је на крају довело до закључка да је ова врста за 8 до 10% већа од данашњих подврста лава, али зато мања од [[Европски пећински лав|европског пећинског лава]] (''-{Panthera leo fossilis}-'') и [[Амерички лав|америчког лава]] (''-{Panthera atrox}-'').<ref>W. v. Koenigswald: Lebendige Eiszeit. Theiss-Verlag. {{page|year=2002|isbn=978-3-8062-1734-6|pages=}}</ref> Пећински лавови су нам познати и преко пећинских цртежа, глинених фигурица и резбарија у слоновачи. Ове представе нам показују да су пећински лавови имали заобљене, избочене уши, чупаве репове, евентуално бледеблиједе пруге на леђима налик онима код тигра, а поједини примјерци су имали набрани оковратник или примитивну гриву око врата, што нам говори да се радило о мужјацима ове врсте (што указује да је код ове врсте, као и код данашњих лавова, постојао [[полни диморфизам]]).

Ови активни месождери су се хранили великим биљождерима из њиховог времена, што укључује: јеленејеленове ([[Јелен|црвени јелен]], [[ирвас]], [[лос]], [[срна]], и изумрли ирски јелен (или Мегалоцерос како иначе називају ову врсту)), [[Европски бизон|европске бизоне]], [[Tur (životinja)|турове]], дивље коње и вунасте носороге. Такође се хранио и повређенимозљеђеним, старим или младим вунастим мамутима<ref name="Arduini % Teruzzi, 1993"/>. Свој пленплијен су убијали моћним угризом и оштрим зубима на пределупредјелу врата<ref name="Lessem, 1999">Lessem, D. 1999. ''Dinosaurs to dodos. An encyclopedia of extinct animals''. Scholastic, New York. 122pp.</ref>. На неким пећинским цртежима пећински лавови су приказани како лове у чопору, што нам говори да су ови лавови ловили на сличан начин као данашње врсте гдегдје су у лов углавном ишле женке. Узорак анализе изотопа у колагену извађеном из кости пећинског лава нам говори да су ирваси и младунци пећински медведамедвједа били чести у исхрани популације пећински лавова са северозападасјеверозапада Европе<ref name="Curry">{{cite web|last=Curry |first = A. |title = Dissecting the Cave Lion Diet |work = Science Now |publisher = American Association for the Advancement of Science |date=21. 11. 2011 |url = http://news.sciencemag.org/sciencenow/2011/11/dissecting-the-cave-lion-diet.html?ref=hp |format = |doi = |accessdate=24. 11. 2011 |archive-url = https://web.archive.org/web/20111126142729/http://news.sciencemag.org/sciencenow/2011/11/dissecting-the-cave-lion-diet.html?ref=hp |archive-date=26. 11. 2011 |url-status=dead |df = }}</ref><ref name = "Bocherens">{{cite journal|authors=Bocherens H.; Drucker, D. G.; Bonjean, D.; Bridault, A.; Conard, N. J.; Cupillard, C.; Germonpré, M.; Höneisen, M.; Münzel, S. C.; Napieral, H.; Patou-Mathis, M.; Stephan, E.; Uerpmann, H.-P.; Ziegler, R. |title = Isotopic evidence for dietary ecology of cave lion (''Panthera spelaea'') in North-Western Europe: Prey choice, competition and implications for extinction |journal = Quaternary International |volume = 245 |issue = 2 |date=6. 12. 2011 |url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1040618211001182 |doi = 10.1016/j.quaint.2011.02.023 |accessdate=24. 11. 2011 |bibcode = 2011QuInt.245..249B|pages=249-261}}</ref>. Велика променапромјена у исхрани пећински лавова се десила након нестанка пећински хијена из околиша<ref name = "Bocherens"/>. Чини се да је нагли пораст лова на ирвасе до саме тачке изумирања, од стране пећински лавова изазвао нестанак ове подврсте лава са подручја која је настањивао<ref name = "Bocherens"/>.

Пећински лав је живио од [[Плеистоцен|средњег Плеистоцена]] до [[Холоцен|раног Холоцена]] и настањивао подручје [[Европа|Европе]] (од [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]], [[Њемачка|НемачкеЊемачке]] и [[Шпанија|Шпаније]]<ref>(Arduini & Teruzzi, 1993)</ref> па до [[Источна Европа|Источне Европе]] и [[Балканско полуострво|Балкана]]), [[Азија|Азије]] ([[Русија]] и [[Туркестан]])<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/england/oxfordshire/7974948.stm 'Supersize' lions roamed Britain] BBC News 1 April 2009</ref> и северозападасјеверозапада [[Северна Америка|Сјеверне Америке]] ([[Аљаска]] и [[Јукон]]).

Пећински лав је добио своје име по томе јер су остаци ове подврсте проналажени у великим количина у пећинама<ref name = "Arduini % Teruzzi, 1993">Arduini, P. & Teruzzi, G. 1993. ''The MacDonald encyclopedia of fossils''. Little, Brown and Company, London. 320pp.</ref>. Углавном је настањивао травнате равнице и шуме<ref name = "Hublin, 1984">Hublin, J.-J. 1984. ''The Hamlyn encyclopedia of prehistoric animals''. Hamlyn, London. 318pp.</ref>, гдје су средње велики биљоједи обитавали. Фосилни отисци ови лавова, који се могу пронаћи уз отиске ирваса, нам говоре да су ови лавови настањивали и подручја са субполарном климом. Присуство костура одрасли примјерака ови лавова у јазбинама које су некоћ користили [[Пећински медвед|пећински медведимедвједи]] нам указује на то да су пећински лавови понекад ловили и убијали пећинске медвједе док су били у фази зимске хибернације. Један број ови костура нам указује да су неки примерципримјерци страдали у покушају да савладају медведамедвједа<ref>{{Cite web|url=http://www.fns.uniba.sk/fileadmin/kalendar/2009/symposium/Abstract_book.pdf |title=15TH INTERNATIONAL CAVE BEAR SYMPOSIUM SPIŠSKÁ NOVÁ VES, SLOVAKIA, 17th – 20th of September 2009 |accessdate =15. 06. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100331031106/http://www.fns.uniba.sk/fileadmin/kalendar/2009/symposium/Abstract_book.pdf |archive-date =31. 03. 2010 |url-status=dead }}</ref>.