Нови Сад — разлика између измена

У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред [[српски језик|српског језика]], још и [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]] и [[панонскорусински језик|русински језик]].<ref>{{Cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php| title = Jezici i pisma u službenoj upotrebi u statutima gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine| publisher = Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски),<ref name=ime>{{Cite web|url=http://www.nstrznica.co.rs/novi-sad-kroz-istoriju| title = Novi Sad kroz istoriju| publisher = Тржница Нови Сад| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref name=ime1>{{Cite web|url=http://gov.genealogy.net/item/show/NEUNAUJN95WG| title = Нови Сад, Újvidék, Novi Sad, Nový Sad, Neusatz an der Donau| publisher = Verein für Computergenealogie| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> -{Nový Sad}- (словачки)<ref name=ime /> и -{Нови Сад}- (русински).<ref>{{Cite web|url=http://zavod.rs/rs/rusini-u-srbiji/| title = Руснаци у Сербиї| publisher = Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- ([[латински језик|латински]]),<ref name=ime /> -{Neusatz}-<ref name=ime /> или -{Neusatz an der Donau}-<ref name=ime1 /> ([[немачки језик|немачки]]), -{Novi Sad}- ([[хрватски језик|хрватски]]), -{Novi Sad}- ([[румунски језик|румунски]]) и -{Млада Лоза}- ([[бугарски језик|бугарски]]).<ref>[http://opusteno.rs/novi-sad-f89/grad-novi-sad-poreklo-imena-t16776.html Grad Novi Sad — Poreklo imena] Порекло имена и назив града на страним језицима. Приступљено 30. април 2018.</ref>

 

 

== Географија ==

Сматра се да је насеље на левој обали [[Дунав]]а из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године — а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], на левој обали Дунава могло бити [[колиба]] занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.<ref>Agneš Ozer, Život i istorija u Novom Sadu. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2005|id=|pages=15}}</ref>

 

 

Године 1718., готово комплетно становништво села [[Алмаш]] (налазило се између [[Темерин]]а и [[Србобран]]а) пресељава се у Рацку варош (у данашњи [[Алмашки крај]]), чиме се становништво вароши нагло умножило. По подацима из 1720. године Рацка варош је имала 112 [[Срби|српских]] домова, као и 14 [[Немци|немачких]] и 5 [[Мађари|мађарских]].<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 325.</ref> Рацка варош у то време постаје „Коморска варош”, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део.