Нови Сад — разлика између измена

51 бајт уклоњен ,  пре 8 месеци
м
Враћене измене Мајован (разговор) на последњу измену корисника Acamicamacaraca
(→‎Име: веза петроварадински шанац)
м (Враћене измене Мајован (разговор) на последњу измену корисника Acamicamacaraca)
ознака: враћање
У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред [[српски језик|српског језика]], још и [[мађарски језик|мађарски]], [[словачки језик|словачки]] и [[панонскорусински језик|русински језик]].<ref>{{Cite web|url=http://www.puma.vojvodina.gov.rs/mapa.php| title = Jezici i pisma u službenoj upotrebi u statutima gradova i opština na teritoriji AP Vojvodine| publisher = Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> Име града на осталим службеним језицима гласи -{Újvidék}- (мађарски),<ref name=ime>{{Cite web|url=http://www.nstrznica.co.rs/novi-sad-kroz-istoriju| title = Novi Sad kroz istoriju| publisher = Тржница Нови Сад| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref name=ime1>{{Cite web|url=http://gov.genealogy.net/item/show/NEUNAUJN95WG| title = Нови Сад, Újvidék, Novi Sad, Nový Sad, Neusatz an der Donau| publisher = Verein für Computergenealogie| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> -{Nový Sad}- (словачки)<ref name=ime /> и -{Нови Сад}- (русински).<ref>{{Cite web|url=http://zavod.rs/rs/rusini-u-srbiji/| title = Руснаци у Сербиї| publisher = Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> На осталим језицима који су (или који су били) од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи -{Neoplanta}- ([[латински језик|латински]]),<ref name=ime /> -{Neusatz}-<ref name=ime /> или -{Neusatz an der Donau}-<ref name=ime1 /> ([[немачки језик|немачки]]), -{Novi Sad}- ([[хрватски језик|хрватски]]), -{Novi Sad}- ([[румунски језик|румунски]]) и -{Млада Лоза}- ([[бугарски језик|бугарски]]).<ref>[http://opusteno.rs/novi-sad-f89/grad-novi-sad-poreklo-imena-t16776.html Grad Novi Sad — Poreklo imena] Порекло имена и назив града на страним језицима. Приступљено 30. април 2018.</ref>
 
Првобитна имена Новог Сада била су [[Раци|Рацко]] (Српско) село, Рацка варош, [[Раци|Рацки]] град (-{Ratzen Stadt, Ratzenstatt}-) и [[Петроварадински шанац]] (-{Peterwardeiner Schantz}-), док име Нови Сад (-{Neoplanta, Neusatz, Újvidék}-) датира из 1748. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.novisad.rs/istori-novog-sada-0| title = ИСТОРИЈА НОВОГ САДА| publisher = Град Нови Сад, званична презентација| accessdate=10. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.visitnovisad.rs/istorija_novog_sada.html| title = Istorija Novog Sada| publisher = Visit Novi Sad| accessdate=10. 8. 2014}}</ref> [[Манојло Грбић]] у првој књизи са насловом ''Карловачко владичанство'' на страни 288. пише: „У јесен 1722. држан је народни Сабор у Варадинском Шанцу, а то је у данашњем Новом Саду.”
 
== Географија ==
Сматра се да је насеље на левој обали [[Дунав]]а из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године — а вероватно и коју годину раније јер је сасвим сигурно да је већ 1692. године, када је почела изградња [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], на левој обали Дунава могло бити [[колиба]] занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску.<ref>Agneš Ozer, Život i istorija u Novom Sadu. {{page1|publisher=|location=Novi Sad|year=2005|id=|pages=15}}</ref>
 
Ово насеље је првобитно било познато под именима: ''[[Раци|Рацка]] варош'' (''-{Raitzenstadt}-'', ''-{Ratzen Stadt}-'', односно Српски град) и [[Петроварадински Шанац,|''Петроварадински Шанац'',]] а касније је (1748. године) добило име Нови Сад. Првобитни становници насеља били су огромном већином [[Срби]], али и [[Немци]], [[Јевреји]], [[Мађари]], [[Јермени]], [[Бугари]], [[Цинцари]] и [[Грци]], o чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици. Од 1702. године, насеље је у саставу [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршке]] војне границе, а 1708. године постаје седиште [[Епархија бачка|бачког владике]] и главно место бачког дела подунавске [[војна крајина|војне границе]]. После новог Аустријско-турског рата и успостављања нових државних граница 1718. године, Рацка варош није више погранично место, него се развија у трговачко насеље у којем се размењују плодови Сремско-фрушкогорског виногорја и житородне Бачке равнице.<ref name=Sajti>{{cite journal|title=The Former 'Southlands' in Serbia: 1918—1947|last=Sajti|first=Enikő A.|authorlink=Enikő A. Sajti|url=http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|volume=XLVII|date=пролеће 2006|journal=The Hungarian Quarterly|accessdate=4. 8. 2009|issue=181|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090606021020/http://www.hungarianquarterly.com/no181/9.html|archive-date=6. 6. 2009}}</ref>
 
Године 1718., готово комплетно становништво села [[Алмаш]] (налазило се између [[Темерин]]а и [[Србобран]]а) пресељава се у Рацку варош (у данашњи [[Алмашки крај]]), чиме се становништво вароши нагло умножило. По подацима из 1720. године Рацка варош је имала 112 [[Срби|српских]] домова, као и 14 [[Немци|немачких]] и 5 [[Мађари|мађарских]].<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 325.</ref> Рацка варош у то време постаје „Коморска варош”, са зачецима урбаних одлика, а будући да се налазио у саставу војне границе, град је по становништву био подељен на војни и цивилни део.