Ковачеви из Коретишта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим.) #IABot (v2.0.1 |
|||
Ред 15:
У делу за село [[Ранилуг]] забележио је: „''Танасковићи'' (23 к., Св. Никола), сродници Ковачевих у Коретишту, па им је и старина иста (прилепски крај).“.<ref>Атанасије Урошевић — ''Горња Морава и Изморник'', <small>страна 237</small> (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3di1Ta25uUi02Rm8/view][https://www.4shared.com/office/N9dx0t0a/Атанасие_Урошеви_-_Гора_Морава.html]</ref><ref group="н.">Један извор (од једног Ковачевића) каже да се један Танасковић срео са једним Ковачевићем и испричао му да су [[родбина]], да се њихов стари предак населио у [[Ранилуг]]у, а да су његови (од тог Танасковића) [[патроним|презиме узели, тј. променили по деди]].</ref>
У књизи „''Гњилане''“ забележио је следеће: „Поред [[коларство|коларства]] које су завели досељени сељаци из околине, [[ужарство|ужарства]] које су завели досељеници из [[Изморник|изморничких]] села, затим [[коваштво|коваштва]] које су обављали [[Срби]] Ковачевићи из суседног села Коретишта, а које су донели из своје старине — прилепског краја, у [[Гњилане|Гњилану]] у ово доба има досељених [[занатлија]] из [[Врање|Врања]], [[Приштина|Приштине]], [[Призрен]]а и [[Пећ (град)|Пећи]].“.<ref>Атанасије Урошевић — ''Гњилане'', <small>страна 46</small> (Гласник Српског географског друштва — Српско географско друштво (свеска XVII), Београд 1932.)[https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEU2hCbnFwemV2S2c/edit]</ref><ref>[http://www.srbijanac.rs/grad.php?grad=43 Гњилане]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} ''srbijanac.rs''</ref><ref>[https://www.makroekonomija.org/unmik-kosovo/gnjilane Гњилане] ''makroekonomija.org''</ref>
Такође је забележио и: „Тада су ''Катанићи'' досељени из [[Изморник|изморничког]] села Коретишта (даљом старином од [[Васојевићи|Васојевића]]) и ''Ковачевићи'' из суседног села Коретишта (даљом старином од Прилепа). Ово су били најстарији знатнији родови за првих педесет година од постанка садашњег Гњилана.“.<ref>Атанасије Урошевић — ''Гњилане'', <small>страна 48</small> (Гласник Српског географског друштва — Српско географско друштво (свеска XVII), Београд 1932.)[https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEU2hCbnFwemV2S2c/edit]</ref>
| |||