Манастир Гргетег — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
На челу манастира Гргетага било је много црквених великодостојника, славних Срба.<ref>"Сербска пчела", Будим 1833.</ref>
Намесник манастира био је 1753. године Јефтимије Прерадовић, који је ту као удовац замонашен 1734. године. Братство тада чини 15 калуђера.
Био је Сентандрејац, Данил Плевицки архимандрит Гргетега, који је умро новембра 1788,у 29. години живота.<ref>"Сентандрејски зборник", Београд 1/1987.</ref>
[[Петар Јовановић Видак]] постављен је 21. марта 1798. године као архимандрит у манастиру Гргетегу, где је остао до 1801. године.
[[Кирил Живковић]] је 1778-1786. године био настојатељ. Петар Јовановић от Видак архимандрит је гргетешки 1801. годинеВладика и песник [[Лукијан Мушицки]] се замонашио 1802. године у Гргетегу; од Луке наста Лукијан! До 1805. године архимандрит у Гргетегу био је [[Јосиф Путник]]. [[Стефан Авакумовић]] епископ Темишварски је био једно време у Гргетегу настојатељ. У манастирском братству се налазио и [[Георгије, Герасим от Бечкеречки|"Герасим от Бечкереки"]] (1775-1828) филозоф и преводилац, родом из Великог Бечкерека. Намесник гргетечки 1809. године је Димитије Вујић, у братству са четири јеромонаха и једним монахом.<ref>"Логика употребитељнаја", Будим 1809.</ref> Умро је 1818. године Павле Хаџић архимандрит,<ref>"Некролог Павлу Хаџићу", Беч 1819. године</ref> сахрањен је у порти манастира Војловице.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.</ref>