Етимологија субјеката Руске Федерације — разлика између измена

'''Етимологије субјеката Руске Федерације''' обухвата [[српски језик|српска имена]] 85 субјеката (републике, покрајине, области, градови, окрузи) који чине [[Административна подела Русије|Руску Федерацију]], пореданих по азбучном редоследу.

Име Русија ({{јез-рус|Россия}}) потиче од старог народа [[Рус (народ)|Рус]], групе [[Варјази|Варјага]] (могуће шведских [[Викинзи|Викинга]]), који су основали [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] ({{јез-рус|Киевская Русь}}). Старо [[латински језик|латинско]] име Кијевске Русије било је [[Рутенија]], а данас се то име углавном односи на западне и јужне крајеве Кијевске Русије који су у то доба били најближи [[католичка Европа|католичкој Европи]]. Садашњи облик имена државе долази од древног [[грчки језик|грчког]] имена за Кијевску Русију - Ρωσσία.

Република је добила име по титуларном народу - [[Адигејци]]ма који су, након Руса (око 65 %), најбројнији народ у овој републици (око 25 %). Адигејци су народ [[Кавкаски народи|кавказског]] пореклапоријекла, већином [[ислам|муслиманске]] вероисповестивјероисповјести.

РечРијеч '''адиге''', долази из [[Черкески језик|черкеског]] језика и значи „племенити“.

Република носи име по титуларном народу [[Алтајци]]ма који су, након Руса (око 57%), други народ по бројности у овој републици (са око 34 %). Алтајци су народ [[Туркијски народи|туркијског]] пореклапоријекла, са традиционалним [[Шаманизам|шаманским]] веровањимавјеровањима.

Народ Алтајци насељава севернисјеверни појас планинског ланца Алтај по коме и носи име. Реч ал-тај у [[Туркијски језици|туркијским језицима]], као и [[Монголски језик|монголском језику]], произилази из речиријечи '''ал''' = злато, и '''тај''' = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у [[Кинески језик|кинеском језику]].

Назив републике ''Башкортостан'' долази од титуларног народа [[Башкири]], који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29 %), као и [[персијски језик|персијског]] постфикса ''-стан'' који означава земљу. Башкири су народ туркијског пореклапоријекла, традиционално [[сунизам|сунитски муслимани]].

РечРијеч Башкир се први пут јавља у [[5. веквијек]]у са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да речријеч баш-кир произилази од туркијских речиријечи '''баш''' -прави, главни и '''кор''' (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“ међу околним племенима.

Име Републике произилази из имена титуларног народа [[Бурјати|Бурјата]] који је, након Руса (око 65%), други већински народ (са око 30 %) у овој федералној јединици. Име Бурјата се први пут спомиње у „Тајној историји Монгола“ (око [[1240]]. године) гдегдје се за Бурјате каже да су то шумски народ.

Због описа оваквог стила живота, који се поредио са животом вука,<ref>[[Цыдендамбаев, Цыбикжап Бобоевич|Цыдендамбаев Ц. Б.]] Бурятские исторические хроники и родословные. Улан-Удэ, 1972</ref> постоји хипотеза да пореклопоријекло имена Бурјат потиче од [[хакаски језик|хакаских речиријечи]] '''бури''' -вук и '''ата''' -отац, што би овај народ описивало као „очеве вуковима“. Друге хипотезе у коренукорјену речиријечи ''бури'', проналазе значења: браћа, [[шикара]], стидљив, [[сива боја|сивило]] итд.

Територија савременог Дагестана је углавном планинска. Из историјске литературе, а која говори о овој територији или народима у њој, обичноиста је обично називана планинком земљом на разним језицима.

Званични назив „Дагестан“ познат је од [[17. веквијек]]а и значи „планинска земља“ , од [[Туркијски језици|туркијског]] '''даг''' = планина и персијског '''стан''' = земља. У источним деловимадијеловима Дагестана, ову Републику називају и Лезгистаном.

Република је добила име добила по титуларном народу [[Ингуши]] који су најбројнији народ у републици (са око 95 %). Етимологија имена овог народа није тачно позната, али се претпоставља да води од назива села '''Ангушт''', које [[Осети]] зову [[Тарскоје]] и које значи „долина рекеријеке [[Терек]]“, а. сличноСлично значење има и на [[Ингушки језик|ингушком језику]]. Иначе, Ингуше себе зовуназивају ''Гиалгиај'', за што неки истраживачи тврде да значи „становници куле“, „градитељи итд“.

Република је добила име по титуларном народу [[Јакути]]ма који су најбројнији народ у овој републици (са око 50 %). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха.

Република је названа према два народа који је насељавају: [[Кабардинци]]ма (народ севернокавкаскогсјевернокавкаског односно черкеског пореклапоријекла) и [[Балкари]]ма (народ турског пореклапоријекла).

Република је име добила по титуларном народу [[Калмици]]ма који су најбројнији народ у овој републици (са око 55 %). Претпоставља се да име овог народа потиче од [[Туркијски језици|туркијске]] речиријечи '''халмг''' или '''халмгуд''' - што значи ''одвојен'', јер се овај народ у прошлости одвојио од матичног [[монголи|монголског народа]] и одселио на запад, на простор данашње јужне Русије.

Република је добила име према два титуларна народа који је насељавају: [[Карачајци]]ма (народ турског пореклапоријекла) и [[Черкези]]ма (народ севернокавкаског пореклапоријекла).

Република је добила име по титуларном народу [[Карели]]ма који су, након Руса (око 82 %), други најбројнији народ у овој републици (са око 8 %) становништва. Карели су народ [[Угро-фински народи|угро-финског]] пореклапоријекла, а први помен њиховог имена је из [[8. веквијек]]а у скандинавским, и из [[12. веквијек]]а у руским изворима као ''Корали''.

Назив народа и републике Коми вероватновјероватно долази од [[Удмуртски језик|удмуртске речиријечи]] '''кам''', што значи „велика река“ријека“, као што је [[кама (река)|рекаријека Кама]]. Тако неки научници сматрају да је име народа може буквално превести као „људи са велике реке“ријеке“ (Кам, тј. Кама)" и „земља људи са велике реке“ријеке“.{{sfn|Taagepera||p=301}}

Прво познато име за Крим било је Таурида. Садашње име полуострва и Републике Крим, највероватнијенајвјероватније потиче од имена малог историјског града који се данас зове [[Стари Крим]], а који се налази на југоистоку [[Крим|полуострва]]. Овај градић се први пут помиње (као '''Кирим''') у времевријеме [[монголска инвазија Европе|монголских освајања]] током [[13. веквијек]]а. Већина научника сматра да је име овог града настало као искварени монголски облик имена за народ [[Кимеријци]] који су насељавали град.

Република је добила име по титуларном народу [[Маријци]]ма (или Марима) који су, након Руса (око 48%), други најбројнији народ у овој републици (са око 42 %). Маријци су народ угро-финског поријекла, традиционално [[Православље|православне]] вероисповестивјероисповјести.

Име ''Мариј'', јавља се са [[Монголско царство|монголском инвазијом]] почетком [[11. веквијек]]а. Претпоставља се да речријч '''Мариј''' има слично значење као и [[Коми језик|комска]] и [[Удмурски језик|удмурска]] речријеч '''морт''' (морти, мори), а потиче од [[Ирански народи|иранске]] ([[Скити|скитске]]) речиријечи ''мирде'', што значи човекчовјек, муж, супруг. Слично значење има и име суседногсусједног народа [[Мордвини|Мордвина]].<ref name="bryant2005">{{Cite book|title=The Indo-Aryan Controversy | last=Bryant| first = Edwin |authorlink = |others= Laurie L. Patton |year=2005| publisher = Routledge | location = PA201 |isbn=978-0-7007-1463-6 | url = https://books.google.com/books?id=8VnAk14pODsC&pg=PA201&dq=marij |pages=}}</ref>

Република је добила име по титуларном народу [[Мордвини]]ма који су, након Руса (око 55%), други најбројнији народ у овој републици (са око 40 %). Мордвини су народ угро-финског поријекла, традиционално православне вероисповестивјероисповјести.

Првобитно име ''Мордва и Мордвини'', јавља се са монголском инвазијом почетком XI векавијека. Претпоставља се да речријеч '''Мордва''' потиче од иранске (скитске) речиријечи '''мирде''', што значи човекчовјек, муж, супруг. Слично значење има и име суседногсусједног народа [[Маријци|Мари]].<ref name="bryant2005"/>

Република је добила име по титуларном народу Осетима који су најбројнији народ у овој републици (са око 65 %). Осетини су народ [[Ирански народи|иранског]] пореклапоријекла, традиционално православне или [[Паганизам|паганистичке]] вероисповестивјероисповјести.

Почетаком конфликта између [[Грузија|Грузије]] и [[Јужна Осетија|Јужне Осетије]], у СевернојСјеверној Осетији је изражена потреба додавања старог имена ове земље, па је [[1994]]. уз постојеће име републике, уврштена и речријеч - Аланија.

Република је добила име по титуларном народу [[Татари]]ма који су најбројнији народ у овој републици (са око 53 %), док су РусаРуси други (са око 40%). Татари су народ [[Турско-татарски народи|турско-татарског]] пореклапоријекла, традиционално сунитски муслимани или [[Православље|православни хришћани]].

Република је позната и под именима ''„Татарстан Җөмһүрияте“'' ([[српски језик|срп.]] ''Република Татарстан''), као и ''Тата́рия'' (срп. ''Татарија''), али ти називи нису званичнислужбени називи републике, и вишеисти се користе колоквијалновише као колоквијална или историјска имена за ову територију.

Први етноним "Татари" појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду VI-IX векавијека. У [[13. веквијек]]у са Монголско-татарским освајањима назив "ТатараТатари" постао је познат и у Европи. Данас научници немају јединствен став о пореклупоријеклу и етнониму овог имена, тако да званично постоје три теорије: бугарско-татарска, татарско-монголска и туркијско-татарска теорија.

Република је добила име по титуларном народу [[Тувинци]]ма који су и најбројнији народ у овој републици (са око 82 %). Тувинци су народ туркијског пореклапоријекла, традиционално [[Будизам|будистичке]] вероисповестивјероисповјести.

Првобитни народ који је насељавао ову територију познат је као [[Урјанхајци]], које су Монголи звали Шумски људи. Временом је дошло до мешањамијешања овог народа са јужним туркијским народима и настао је тувински народ. Тувинци себе називају ''Тива'' (''Тыва''), а тако називају и своју матичну републику. Након проведеног референдума, од [[2001]]. године у Русији су равноправна оба назива.<ref name="naimenovanie">[http://www.khural.org/index.php?option=com_content&view=article&id=114%3Akonstitucziya-respubliki-tyva&catid=47%3Astatus&Itemid=134&limitstart=1 Конституция Республики Тыва — ОСНОВЫ КОНСТИТУЦИОННОГО СТРОЯ] {{Wayback|url=http://www.khural.org/index.php?option=com_content&view=article&id=114%3Akonstitucziya-respubliki-tyva&catid=47%3Astatus&Itemid=134&limitstart=1 |date=20121209124902 }}. Статья 1. п 2. ''Наименования Республика Тыва и Тува равнозначны''.</ref><ref>„Конституцию Тувы привели в соответствие“ [http://www.svoboda.org/content/article/2010041.html]</ref>

Република је добила име по титуларном народу [[Удмурти]]ма који су, након Руса (око 62%), други најбројнији народ у овој републици (са око 28 %). Удмурти су народ угро-финског пореклапоријекла, традиционално православне вероисповестивјероисповјести.

Етимологија имена народа Удмурти није сасвим јасна. Највише пажње се придаје хипотези о иранском пореклупоријеклу имена ''удмурт'' који се односи на комшије или суседесусједе. У модерном [[Удмуртски језик|Удмуртском језику]] речријеч је подељенаподјељена на две компоненте - '''уд''' (са нејасном семантиком) и '''мурти''', што значи човекчовјек, мушкарац.

Република носи име по титуларном народу [[Хакаси]]ма који су, након Руса (око 80%), други најбројнији народ у овој републици (са око 12 %). Хакаси су народ туркијског пореклапоријекла, традиционално [[Паганизам|паканске]] или православне вероисповестивјероисповјести.

Хакаси су раније себе називали ''Тадари'' или ''Тадарлари'', мада је овај назив данас архаичан и код Хакаса. Име Хакаса, као и само пореклопоријекло овог народа је нејасно.

Република носи име по титуларном народу [[Чечени]]ма који су најбројнији народ у овој републици (са око 95 %). Чечени су народ [[Кавкаски народи|кавкаског]] пореклапоријекла, традиционално сунитски муслимани.

Назив ''Чеченси'' је искривљена руска транскрипција за име народа ког су Кабардини називали '''Шашан''', а који потичу из чеченског села Ларге гдегдје су се, вероватновјероватно први пут, срели Руси са Чеченима крајем XVII века {{чињеница|date=06. 2018. }}вијека. Званични назив овог села у XVIII векувијеку, је регистрован као '''Сечена''', да би се касније руски држављани, најпре овог села, а касније и целецијеле регије почели и званично називати Чечени. Самозвано име Чечена је ''Нохчи'' (Но́хчий).

Република носи име по титуларном народу [[Чуваши]]ма који су уједно и најбројнији народ у овој републици (са око 67 %). Чуваши су народ туркијског пореклапоријекла, традиционално православне вероисповестивјероисповјести (мањи број муслиманске).

РечРијеч ал-тај у [[Туркијски језици|туркијским језицима]], као и [[Монголски језик|монголском језику]], произилази из речиријечи '''Ал''' = злато, и '''Тај''' = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у [[Кинески језик|кинеском језику]].

Покрајина носи име по географској области која се налази источно и југоисточно од [[Бајкалско језеро|Бајкалског језера]], а које се назива [[Забајкаље]]. Забајкаље је шири појам од Забајкалске Покрајине, и осим ове покрајине, обухвата и целокупнуцјелокупну територију [[Бурјатија|Бурјатије]], као и деловедијелове [[Иркутска област|Иркутске области]].

Камчатска Покрајина има исто име као и [[камчатка|полуострво]] на коме се покрајина налази. Полуострво је име добило по [[Иван Камчатски|Ивану Ивановичу Камчатском]], руском истраживачу који је први стигао на ово полуострво, средином [[17. веквијек]]а. По овом истраживачу најпре је име добила [[Камчатка (река)|највећа рекаријека]] полуострва, која се налази на самом југу, да би се касније име проширило на целоцијело полуострво. Презиме овог истраживача ''Камчатка'' потиче од истоименог назива за једну врсту свилене тканине, '''камчатка''', у српском језику познатије као [[дамаст]].

Покрајина носи име по административном центру [[Краснодар]]у. Град је основан [[1793]]. године и до [[1920]]. се звао ''Јекатиринодар'', што би значило Јекатеринин поклон (по [[Катарина Велика|царици Катарини]], за чије владавине је основан град). Доласком комуниста на власт у Русији, име града је промењено у '''красно''' -што значи црвен и '''дар''' -поклон, што би за име града значило „Црвени„Поклон поклон“црвених (комуниста)“.

Покрајина носи име по административном центру [[Краснојарск]]у. Овај град је основан [[1628]]. године, а прва твђава подигнута на његовом местумјесту носила је име '''Кра́сный Яр''', што значи „Црвена котлина“, по којој је град касније и добио име.

Покрајина носи име по административном центру [[Перм (Русија)|Перму]]. РечРијеч ''Перм'' се у древно времевријеме односила на географско подручје око горњег тока рекаријека [[Кама (река)|Каме]] и [[Муљанка|Муљанке]]. Након што је [[1723]]. године у овом подручју осниван већи руски град, он је добио ово име. Већина истраживача заступа теорију да речријеч ''Перм'' потиче од [[Вепски језик|вепског]] '''пера-маа''', што значи „Далека земља“, а вепски израз се односио на [[Заволжје]].

''Приморска Покрајина'' има исто значење имена у [[Руски језик|руском]] и [[Српски језик|српском језику]]. Године [[1880]], руске власти формирају јединствену управна област која обухвата све територије од [[Камчатка|Камчатке]] и [[Чукотка|Чукотке]] на северусјеверу до [[Владивосток]]а на југу. Област је излазила на четири мора и један (Тихи) океан, па је добила званично име '''Приморска област'''. Касније, ова територија је подељенаподјељена на више управних јединица, па тако данас Приморска Покрајина излази само на једно, и то [[Јапанско море]].

Покрајина носи име по административном центру [[Ставропољ]]у. Град је основан [[1777]]. године на местумјесту руина древног грчког града. Приликом изградње утврде, војници су пронашли велики камени крст, па је у част овог догађаја град добио име „Крстов град“ (или Град крста), [[Грчки језик|грчки]]: '''σταυροί-πόλη''' или Ставро-пољ.

Покрајина носи име по административном центру [[Хабаровск]]у. Град Хабаровск је основан [[1858]]. године, а име је добио по чувеном руском истраживачу из [[Вологодска област|Вологодске области]] [[Јерофеј Хабаров|'''ЕрофејуЈерофеју Хабарову''']]. Хабаров је био један од првих руских пустолова који су стигли у ове области. Он је ту провео неколико година и детаљно истражио територије и народе, а при повратку у [[Москва|Москву]], предао те информације властима, које су касније послужиле за руско освајање ових области.

Презиме Хабаров има коренкорјен у речиријечи ''хабар'', што на руском значи: колебање.

Већим делом своје територије, област лежи уз левулијеву обалу рекеријеке [[Амур]], па је по овој рециријеци и добила име. Често, незванични назив за област је и Приамурје.

Назив рекеријеке потиче из [[Тунгуски језик|тунгуског језика]] '''амар''' (или дамур), што значи „Велика река“ријека“. Кинески назив за рекуријеку је ''Хејхе'', што би значило „Црна река“ријека“ или „Река црног змаја“.

Област носи име по административном центру [[Архангељск|Архангелску]]. Прва [[Руси|руска насеља]] у овој области су се појавила у [[12. веквијек]]у, а прво веће насеље било је око манастира [[Архангел Михаил|Светог Архангела Михајла]], који се званично, први пут спомиње [[1419]]. године. Град који је основан [[1584]]. године добио је име по овом манастиру.

Архангел, у православној традицији, је анђео вишег реда. РечРијеч потиче од грчких речиријечи '''арх-ангел''' (ἀρχάγγελος), што значи „главни анђео“.

Област носи име по административном центру [[Астрахан]]у. Претпоставља се да је град настао око друге половине [[13. веквијек]]а, на местумјесту старих насеља [[Сармати|сарматских племена]] од којих је најпознатије било племе '''Аси''' (понегде Аши, Аџи или Хаџи).<ref>Происхождение названий российских городов, [http://www.perevod71.ru/proishozhdenie-nazvanij-rossijskih-gorodov]</ref> За времевријеме [[Златна хорда|Златне хорде]], због својих војних заслуга, становници ових насеља од хана добијају писмо - '''тархан''', којим се ослобађају обавеза према држави. Већ који веквијек касније, местомјесто се назива ''Аџитархан, Аштрархан'' и коначно Астрахан.

Област носи име по административном центру, граду [[Белгород]]у. Сви етимолози се слажу да име града потиче од руских речиријечи '''бели''' и '''город''', што значи „Бели„Бијели град“, али спорења иду око тога, да ли је комбинација ових речиријечи настала због белебијеле боје на старој тврђави града или белихбијелих обронака оближњих планина.<ref name="publicant1">Андрей Сергеевич Лаптев, История Географических Названий Руси [http://www.publicant.ru/Demo/627275.htm#TOC_ID0EZDAC]</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Брјанск]]у. Град је основан [[985]]. године. У времевријеме изградње прве тврђаве на овом местумјесту, будући град је био окружен са густим [[шума]]ма, [[мочвара]]ма и [[увала]]ма. Стара руска речријеч за такав крајолик је '''дебри''', по чему је и град добио своје првобитно име ''Дебрјанск''. Временом, име града је скраћивано и мењано и од [[15. век]]а, град је познат под садашњим именом.<ref name="publicant1"/>

Област носи име по административном центру, граду [[Владимир (град)|Владимиру]]. Град је име добио по свом оснивачу [[Владимир Мономах|Владимиру II Мономаху]], великом кнезу [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], који је владао великим деловимадијеловима данашње европске Русије.<ref name="publicant1"/> Старија верзија имена града била је Володимир (рус.''Володимѣрь'').<ref name="Vasmer">[http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi Invalid query{{Ботовски наслов}}]</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Волгоград]]у. Град је основан [[1589]]. године. У част [[Ирина Фјодоровна Годунова|царице Ирине Фјодоровне]], град је од 1589. до [[1925]]. године носио назив Царицин (рус.''Цари́цын''), а од 1925. до [[1961]]. Стаљинград (рус.''Сталингра́д'') у част новог совјетског вође [[Јосиф Стаљин|Стаљина]]. Данашње име, град је добио по рециријеци [[Волга|Волги]] на чијој обали лежи град.

Руско име за реку Волгу, произилази из старословенске речиријечи '''Vьlga''', што значи влага.<ref>''Иванов В. Ф.'' [http://ostashkov.codis.ru/ivadict.htm Топонимический словарь Селигерского края] {{Wayback|url=http://ostashkov.codis.ru/ivadict.htm |date=20120825160941}}. — 2003.</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Вологда]]. Град се први пут спомиње [[1147]]. године, а основао га је руски монах [[Герасим Вологодски]]. На местумјесту данашњег града, овај монах је најпре основао манастир Свете Тројице, око ког се касније подигао град.

Већина етимолога се слаже да име потиче од дведвије руске речиријечи, од којих је прва '''во́рон''', што значи врана, док око друге речи '''неж''' постоје различите теорије (нпр. нежност, жена, јеж итд).<ref name="perevod1"/><ref>''Фасмер М.''- Этимологический словарь русского языка: Пер. с нем, год 1964, том 1, страниц 562</ref>

Прво насеље на [[Увод (река)|рециријеци Увод]] помиње се још из [[1328]]. године. Средином [[14. веквијек]]а, за времевријеме [[Дмитриј Донски|Димитрија Донског]], то насеље се назива '''Иван на Уводу''', а по свој прилици, у овом периоду је изграђена и црквица у част [[Јован Крститељ|Светог Јована Крститеља]] (рус.''Иоа́нн Крести́тель или Иван Крести́тель''), по којој је насеље и добило име.<ref>[http://russian-church.ru/viewpage.php?cat=ivanovo&page=8 Крестовоздвиженская церковь. / Иваново город, Революции площадь. / Русские Церкви]</ref><ref>{{Cite web|url=http://invest.ivanovo.ru/climate/rayoni_ivanovskoy_oblasti/gorodskoj_okrug_ivanovo/ |title=Городской округ Иваново |accessdate=17. 6. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101010045826/http://invest.ivanovo.ru/climate/rayoni_ivanovskoy_oblasti/gorodskoj_okrug_ivanovo/ |archive-date=10. 10. 2010 |url-status=dead }}</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Иркутск]]у. Име града потиче од имена [[Иркут (река)|рекеријеке Иркут]], у близини који је најпре настао Иркутски затвор [[1661]]. године, а затим се развио и град Иркутск.

Хидроном рекеријеке Иркут има више теорија, али постоји сагласност да је то од монголско-бурјатске речиријечи '''ирху''' ([[Бурјатски језик|бурјат]]. ''Ырху''), која означава снагу, енергију, брзину, окрениње итд.<ref name="perevod1"/><ref>Мельхеев М. Н., Географические названия Восточной Сибири [http://nature.baikal.ru/text.shtml?id=113&sec=11 Иркутск, издательство Иркутского университета, год 1995]</ref>

Јарославска област има слично име као и град гдегдје се налази њен административни центар, [[Јарослављ]]. Овај град основан је у [[11. веквијек]]у, на местумјсту гдегдје су постојала насеља и преприје нове ере. Оснивач новог града био је велики кнез Кијевске Русије '''[[Јарослав Мудри]]''', па је и град по њему добио име,<ref name="perevod1"/> а касније и област. Током своје историје, град се неформално називао и Јарославов (или Јарослављев) град,<ref>Марасанова В. М. Ярославский край в XVIII веке: Учеб. пособие. Ярославль, 1997.</ref> а територија под контролом града Јарославска (или Јарослављева) [[кнежевина]], затим [[губернија]] и на крају област. Међутим, не реткоријетко у [[Српски језик|српској литератури]] се град (а понекад и целацијела област) назива Јарославље.<ref>Portsmut igra za Jaroslavlje, [http://www.vesti.iz.rs/vesti/sport/v/portsmut-igra-za-jaroslavlje-518758 Portsmut igra za Jaroslavlje] {{Wayback|url=http://www.vesti.iz.rs/vesti/sport/v/portsmut-igra-za-jaroslavlje-518758 |date=20140714232820}}</ref><ref>NOVI SAD I JAROSLAVLJE RAZMENJUJU VASPITAČKA ISKUSTVA, http://www.kanal9tv.com/novi-sad-i-jaroslavlje-razmenjuju-vaspitacka-iskustva/ {{Wayback|url=http://www.kanal9tv.com/novi-sad-i-jaroslavlje-razmenjuju-vaspitacka-iskustva/ |date=20140714171458 }}</ref>

Област носи име по административном центру, [[Калињинград]]у. Град су основали древни [[Пруси]] [[1255]]. године, а кроз своју историју град је промениопромјенио неколико имена: Твангсте, Кенигзберг и коначно од [[1946]]. Калињинград. Садашње име град је добио по бившем совјетском државнику [[Михаил Калињин|Михаилу Калињину]].

Становници Калињинградске области, овеову областитериторију неформално зовуназивају „Јантарни крај“ ({{јез-рус|Янта́рный край}}), јер је ова област позната по рудницима јантара ([[ћилибар]]а). У њој се налази 90% светскихсвјетских резерви ове окамењене смоле.

Област носи име по административном центру, граду [[Калуга (град)|Калуга]]. Град је основан [[1371]]. године, у близини рекеријеке Калушке (левелијеве притоке [[Ока (река)|Оке]]), по којој је и добио име.

Иако не постоји усаглашеност код стручњака у овој области, већина етимолога сматра да је рекаријека своје име добила по старој словенској речиријечи '''калуга''' (или каљуга), што се односило на мочваре и блато поред ове рекеријеке.<ref>[http://ruina.ru/goroda2/oka3.html Городища в бассейне реки Оки]</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Кемерово|Кемерову]]. Град је основан [[1701]]. године, а документи из тог времена указују да се местомјсто звало ''Комарово'', а затим и ''Кеми(е)рова''.

Данас преовладавају теорије да је град, највероватнијенајвјроватније добио име по [[Туркијски језици|туркијској]] речиријечи '''кемер''', што значи планинска литица, падина, обала.<ref name="perevod1"/>

Област носи име по административном центру, граду [[Киров]]у. Град је основан [[1374]]. године, а пређашни називи су му били Хлинов (рус.''Хлы́нов)'' и Вјатка (рус.''Вя́тка''), по рециистоименој ријеци [[Вјатка]] на којој се налази.

Област носи име по административном центру, граду [[Кострома|Костроми]]. Град је основан [[1152]]. године, а име је добио по [[Кострома (река)|рециријеци Кострома]].

Мада не постоји усаглашеност међу стручњацима, претпоставља се да име рекеријеке Кострома потиче од израза '''на которой он стоит''' (на којој стоји),<ref>''Зонтиков Н. А.'' [http://kostromka.ru/kostroma/land/05/zontikov/5.php «Кострома»: происхождение названия города]</ref> или од '''Костра́''', руског израза за [[костријет]].

Област носи име по административном центру, граду [[Курган (Русија)|Кургану]]. Град је основан [[1679]]. године и до [[1738]]. носио је назив Царево Городишће (рус.''Царёво Городи́ще''). Од 1738. до [[1782]]. град се зове Курганска Слобода (рус.''Курга́нская слобода́''), а од [[1782]]. Курган.

Царево Городишће, значи „Царева хумка“, а односи се на древну хумку пронађену у близини садашњег града. [[Туркијски језици|Туркијска]] речријеч за хумку је '''курган''', по којој је град добио садашње име.

Област носи име по административном центру, граду [[Курск]]у. Град се први пут спомиње [[1032]]. године, а претпоставља се да је име добио по малој рециријеци Кур, на којој се град налази.

У неким језицима речријеч Кур значи рекаријека, али се претпоставља да овдеовдје речријеч потиче од [[староисточнословенскистароруски језик|староруске]] речиријечи '''курја''' (рус.''курья''), што значи [[мртваја]].

Област носи име по административном центру, граду [[Липецк]]у. Град Липецк је основан [[1703]]. на местумјесту села Мали Студенки Липски (рус.''Ма́лые Студёнки Ли́пские''), које се први пут спомиње у документима из [[17. веквијек]]а. Село је име добило по ''Леденим кључевима'' (рус.''Студёным ключам''), сада деловидијелови града, док се речријеч ''Липовски'' односи на рекуријеку [[Липовка (река)|Липовку]] која тече кроз град.

Претпоставља се да име рекеријеке Липовка<ref>Некоторые старожилы предпочитают название ''Липец''</ref> потиче од речиријечи '''липа''', листопадног дрвећа које расте поред корита рекеријеке.

Већи деодио територије ове области лежи у сливу [[Москва (река)|рекеријеке Москве]], по којој област и носи име.<ref name="perevod1"/> У складу с тим, област се често назива и '''Подмосковље'''<ref name="OffNm">{{cite web|url=http://www.molnet.ru/monitor.asp?NewsID={9A032EE2-E74A-4253-9672-C112EA7A7B75}| title = {{lang|ru|«Московскую область назвали официально»}} | accessdate=18. 1. 2007.|author = Molnet.ru|date=29. 5. 2006.| lang =Russian}}</ref> или Московље.

Највећи град на рециријеци Москви је истоимени град [[Москва]], који се под овим именом, први пут спомиње још [[1147]]. године. Постоје многе теорије о хидрониму рекеријеке Москва, али најзаступљенија су

Област носи име по административном центру, граду [[Мурманск]]у. Град је основан [[4. октобар|4. октобра]] [[1916]]. године, на брежуљку МурнанМурман, па је првобитно име града било Романов-на-Мурману.

РечРијеч '''Мурман''' (у множ. Мурмани)<ref name="perevod1"/> или Нурмани<ref>''Ушаков И. Ф.'' Кольская земля. Мурманск, Кн. изд-во, 1972</ref>, потиче од локалног руског искривљеног облика за становнике Скандинавије, познатије као [[Нормани]].

}}</ref>. По овој последњој краћеници названа је и област. Град је основан [[1221]]. године на територији [[Владимир-Суздаљ|Владимир-Суздаљске кнежевине]] у делудијелу земље која је тад била позната као Низовска земља.

Након што су Руси стигли до ушћа Оке у [[Волга|Волгу]], владимирски кнез [[Јуриј ВсјеволодовичII Всеволодович]], подиже нови одбрамбени град и даје му име Нови-град Низовске земље (рус.''Новгород Низо́вской земли'').<ref>[http://www.rian.ru/spravka/20101022/286835329.html Город Нижний Новгород. Справка] // РИА Новости</ref> Како се руски назив '''Низовска''' често поистовећивао са речимаријечима „доња или ниска земља“, граду се убрзо скраћује име у „Нижи“ (рус.''Нижний'') Новгород.

Област носи име по административном центру, граду [[Велики Новгород|Великом Новгороду]], који се често назива само Новгород. На местумјесту старих словенских насеља, негденегдје у [[8. веквијек|VIII]]—[[9. веквијек]]у подигнут је сасвим нови град, који је добио баш такво име „Нови град“ (рус.''Нов-город'').

Новгород се већ [[859]]. године, у [[Софијски први љетопис|Софијском летописуљетопису]], спомиње као центар Новгородске земље, да би већ који веквијек касније постао центар огромне републике познате као [[Новгородска република|Господин Велики Новгород]].

Област носи име по административном центру, граду [[Новосибирск]]у. Мања руска насеља у овом делудијелу [[Сибир]]а су постојала још од XVII векавијека. Тек са крајем [[19. веквијек]]а, тачније [[1893]]. године на местумијесту гдегдје је постојала само једна [[црква]], оснива се нови град у Сибиру, који убрзо затим добија и званично име Новосибирк („нови-сибирски град“).

Област носи име по административном центру, граду [[Омск]]у. Град је основан [[1716]]. године на ушћу рекеријеке [[Ом (река)|Ом]], по којој је и добио име<ref name="perevod1"/> у рекуријеку [[Иртиш]].

Назив рекеријеке Ом, по једнојој од верзија, долази од [[Туркијски језици|туркијске]] речиријечи '''ом''' - „тиха“<ref>[http://www.mojgorod.ru/omsk_obl/omsk/index.html Народная энциклопедия городов и регионов России «Мой Город»]</ref>. Локални назив рекеријеке је и Омка.

Да би ефикасно заштитили источне границе, [[Руско царство|царска Русија]] је још [[1734]]. године планирала са изградњом утврђеног града на рециријеци [[Ор]] у чију изградњу је требало да буду укључени и немачки[[Свето римско царство|њемачки архитекти]]. Руски колонисти су већ [[1735]]. подигли један град на ушћу рекеријеке Ор у [[Урал (река)|Урал]] и назвали га ''Оренбург'' (нем. Or-en-burg), значи „тврђава на Ору“.

Ово насеље је [[1739]]. променилопромјенило своје име у [[Орск]], а на месту [[Красногар]], [[1741]]. године, основан је други ''Оренбург'', који није дуго опстао. Трећи Оренбург је успешно утемељен [[1743]]. године, на његовом данашњем местумјесту приближно 250 -{km}- низводно рекомријеком Уралом од Орска.

Главни град Орловске области основан је [[1566]]. године, на рециријеци [[Ока (река)|Оки]] и њеној притоци [[Орловка (река)|Орловки]], по којој је и град добио име. Име града Орел на руском '''орёл''' - дословно значи [[орао]], а име рекеријеке Орловка је име једне врсте орла рибара - орловка. Ово је био разлог због кога је целацијела област добила име Орловска област.

Област носи име по административном центру, граду [[Пенза|Пензи]]. Град је основан [[1663]]. године, на истоименој рециријеци [[Пенза (река)|Пензи]], по којој је и добио име.<ref name="perevod1"/>

Постоје многе теорије о хидрониму рекеријеке Пенза, али већина њих се позива на сличност речиријечи [[Уралски језици|уралских староседелаца]] са древним називом рекеријеке ''Пијанза''.<ref>''[[Полубояров, Михаил Сергеевич|М. С. Полубояров]].'' [http://www.suslony.ru/Toponimika/vveden1.htm Мир древних топонимов] // Древности Пензенского края в зеркале топонимики. М.. (2003). стр. 148—150.</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Псков]]у. Град лежи на рециријеци [[Пскова]], по којој је и добио име, а први пут се званично спомиње давне [[903]]. године.

Постоји неколико теорија о хидрониму рекеријеке Пскове. Неки пореклопоријекло имена виде у [[Прасловенски језик|прасловенским]] речимаријечима: ''плес'', ''песакпијесак'' или ''поскакивање'' (за воду), или [[Балтички језици|балтичкој]] речиријечи ''писва'' -смола.<ref>см.: Седов В. В. О происхождении топонима Псков // Древности Пскова: Археология. История. Архитектура. — Псков. — 1999. — pp. 16–22</ref><ref>{{Cite web|url=http://edapskov.narod.ru/belec.txt |title=Белецкий С. В. История изучения псковского городища |accessdate=17. 6. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121120100359/http://edapskov.narod.ru/belec.txt |archive-date=20. 11. 2012 |url-status=dead }}</ref> Једна од теорија, комбинује [[Готи|готске]], балтичке и словенске речиријечи '''Пал-еск-ава''',<ref>Манаков А. Г., Псковско-новгородская топонимия в свете теории формантов, Псковский регионологический журнал, год. 2006, номер 9, страница 129</ref> што значи „блатњава вода“, а што би могло бити најизвесније значење.

Област носи име по древној територији Рјазањ, која се налазила са десне стране рекеријеке [[Ока (река)|Ока]], гдегдје је око [[800]]. године основан древни град [[Стари Рјазањ]], као средиште [[Рјазањска кнежевина|Рјазањске кнежевине]], а [[1095]]. године и нова престоница, данашњи град [[Рјазањ]].

Име топонима, потиче од староруске речиријечи '''Рѣзанъ''', а јавља се као присвојни придев у мушком роду у облику пасива и значи -резаног, исеченог.<ref name="perevod1"/> С обзиром да је древна територија, дуго времена, рекомријеком Ока, била и физички одвојена (одсеченаодсјечена) од остатка руских земаља, сматра се да је то био разлог за добијање овог имена.<ref>Трубачёв, Олег Николаевич, „В поисках единства - Взгляд филолога на проблему истоков Руси“, Наука, год 2005, страницы 199—200</ref>

Област носи име по административном центру, граду [[Ростов на Дону]]. Овај град основан је [[1749]]. године, на местумјесту древне [[Грчка колонизација|грчке колоније]] [[Танаис]], местумјесту каснијих [[Република Ђенова|ђеновских]] и [[Османско царство|османских]] трговачких насеља, на рециријеци [[Дон]]у. Име рекеријеке постало је саставни деодио имена града како би се разликовало од имена старијег (сјеверног) града [[Ростов]]а.

Област носи име по административном центру, граду [[Самара]]. Град је основан [[1586]]. године на истоименој рециријеци [[Самара (притока Волге)|СамараСамари]], по којој је, касније и добио име.

[[Сармати|СарматскиСарматска теорија]]: ''самур'' -видра, дабар; [[Туркијски језици|туркијски]]: ''самар'' -торба, посуда; [[Монголски језици|монголски]]: ''самар'' -блатњав, мутан; Али и теорије као: по [[Ноје]]вом сину [[Самос|Саму]]; по граду [[Самарканд]]у и легендарном основачу Шамару (Самару); библијској [[Самарија|Самарији]] итд.<ref name="perevod1"/>

Област носи име по административном центру, граду [[Саратов]]у. Град је основан [[1590]]. године на рециријеци [[Саратовка (река)|Саратовка]], за коју се претпоставља да је дала име граду.

Постоји неколико теорија о пореклупорјеклу имена рекеријеке и града. Најприхватљивија има корен у [[Татарски језик|татарским]] речимаријечима: '''сар-атав''', што значи „ниско острво“, а што указује на положај града према рециријеци.<ref>{{Cite web|url=http://cultrus.roskultura.ru/oc3.html |title=Путешествие по России |accessdate=17. 6. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130514150407/http://cultrus.roskultura.ru/oc3.html |archive-date=14. 5. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref name="perevod1"/>

Област носи име по острву [[Сахалин]], на коме се налази већи деодио територије области.

Острво Сахалин је добило име по [[Манџурски језик|манџурском]] називу за рекуријеку Амур - '''Сахалиан-Улла''' што значи „Црна река“ријека“. Назив који је првобитно био одштампан на карти, погрешно се приписао острву Сахалин, уместоумјесто рециријеци. Касније, овај назив је посато званично име острва.<ref>[http://lib.ru/LITRA/CHEHOW/sakhalin.txt Чехов А. П. Остров Сахалин]</ref>

Област носи име по ранијем називу [[Свердловск]] за град [[Јекатеринбург]], који је и административни центар области. Град је основан [[1723]]. године и до [[1924]]. имао је садашње име. У периоду 1924—1991. [[комунизам|комунисти]] су ово име променилипромјенили у ''Свердловск'', у част једног од вођа Октобарске револуције [[Јаков Свердлов|Јакова Свердлова]].

Постоји неколико теорија о пореклупорјеклу имена града. Најчешће се своде на коренкорјен старословенске речиријечи: '''смоль''' -смола, терен, нагиб; али и теорије које се односе на [[Смољани|Смољане]].<ref name="perevod1"/>

РечРијеч '''тонбов''', на руском значи ''мали, малешни'' и овдеовдје се повезује са предложеним местоммјестом за прву тврђаву која је подигнута на местумјесту будућег града поред „мале реке“ријеке“. Постоји и друга теорија гдегдје се коренкорјен проналази у [[Мокша језик|мокша]] речиријечи: '''томба''' —вртлог.<ref>[http://www.tstu.ru/win/tambov/istor/history.htm История города] (в середине 1930 г. Обком ВКП(б) Тамбовской области поднимал вопрос о переименовании города Тамбов в город им. Тухачевского)</ref>

На територији некадашњих [[Угро-фински народи|олоњетских земаља]], речиријечи сличе ''твер'' су биле уобичајни називи за рекеријеке и језера. Отуд и име језера Тихвера, па неки етимолози повезују име овог језера са именом града. Друге теорије се базирају на [[Балтички народи|балтичко]]-[[Словени|словенском]] становништву и њиховим називима за прве утврде, [[Пољски језик|пољски]]: '''twordza''' -твђава; и [[Литвански језик|литвански]]: '''твора''' -ограда.<ref>Никонов, Владимир Андреевич, Краткий топонимический словарь, Мысль. (1966). стр. 169–509.</ref>

Област, као и њен главни град, носе име по древној земљи [[Тјуменски Татари|Тјуменских Татара]], познатој као [[Тјуменски канат]].<ref>Файзрахманов Г. Л: История татар Западной Сибири - с древнейших времён до начала ХХ века; Казань - издательство, год. {{page|year=2007|isbn=978-5-298-01536-3|pages=112–121}} тираж 1000</ref> Центар овог каната био је град [[Чимги-Тура]] на рециријеци [[Тјуменка (притока Тобола)|Тјуменка]]. Канат је убрзо потпао под власт [[Сибирски Татари|Сибирских ТатариТатара]],<ref>[http://рус.башкирская-энциклопедия.рф/index.php/prosmotr/2-statya/5114-sibirskoe-khanstvo Статья в Башкирской энциклопедии]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> а онда и руских [[Козаци|Козака]], који су [[1586]]. године, на местумјесту бившег татарског града подигли своју тврђаву око које се развио први руски град у Сибиру.<ref>«Первый русский город в Сибири». [http://slovari.yandex.ru/+/БСЭ/Тюмень/ Тюмень]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}} в «Большой советской энциклопедии»</ref><ref>«The oldest Russian city in Siberia» («Старейший русский город в Сибири»). [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/612034/Tyumen Тюмень] „Британска енциклопедија“</ref>

Руске хронике из [[16. веквијек]]а, Тјуменски канат називају „Велика Тјуменија“. На језику Тјуменских Татара речријеч: '''тумен''' ('''тјуман''') -значи „низводно“, „равничарски“. Иста речријеч значи и војну јединицу од 10.000 људи из племена.<ref name="tyumen-city1">[http://www.tyumen-city.ru/gorodtumeny/istoriigoroda/pg1/143/ раздел «История города»] на официальном сайте администрации Тюмени.</ref><ref>Гумилев Л. Н. Хунну. Степная трилогия. Спб: Тайм-аут компасс, 1993</ref>

На руском језику име града је ''Тюме'''нь''''', а области ''Тюме́'''н'''ская о́бласть''. У српској литератури град се најчешће назива Тјумен, а област Тјуменска,<ref>„Сибирско топло срце“ Из Тјуемена [http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/Вести/1603821/Сибирско+топло+срце.html] Радио-телевизија Србије</ref><ref>„Авион пао у Сибирском Тјумену“ [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=04&dd=02&nav_id=596504]</ref> међутим, након усвајања новог Правописа српског језика лингвисти су име града прилагодили руском изговору у Тјуме'''њ'''. Због честе праксе да се руске области обично називају по имену административног центра, ова област се и у српској литератури погрешно назива и ''Тјумењска''.

Област носи име по административном центру, граду [[Томск]]у. Град је основан [[1604]]. године на обали рекеријеке [[Том (река)|Том]], по којој је и добио име.<ref name="perevod1"/>

Име рекеријеке, највероватнијенајвјероватније потичи од речиријечи '''том''', из језика малог сибирског народа [[Кети]], а односи се на стрме литице рекеријеке.

Област носи име по административном центру, граду [[Тула]]. Град је основан [[1146]]. године на ушћу рекеријеке Тулица (која се тад звала Тула) у рекуријеку [[Упа|Упу]], па је и град по рециријеци добио име.<ref>''Фасмер М.'' Этимологический словарь русского языка. — Т. IV. — pp. 117—118.</ref>

Године [[1924]]. комунисти су у част [[Владимир Лењин|Владимира Уљанова Лењина]], који је рођен у овом граду, преименован Симбирск у Уљановск. Бивши градоначелник овог града је [[2008]]. године покренуо иницијативу<ref>[http://www.internovosti.ru/text/?id=1187 Ульяновск снова станет Симбирском]</ref> за повратак старијег имена града.

Област носи име по административном центру, граду [[Чељабинск]]у. Град је основан [[1736]]. године на местумјесту гдегдје је већ постојало село са именом Челеби, по ком је и град добио име.

Већина етимолога<ref>{{Cite web |url=http://www.live174.ru/content/description/chelyabinsk.htm |title=Челябинск |access-date=17. 06. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140726124853/http://www.live174.ru/content/description/chelyabinsk.htm |archive-date=26. 07. 2014 |url-status=dead }}</ref> сматра да име овог села потиче од [[Турски језик|турске]] речиријечи '''челеби''', која значи племенит, образован (човек). Постоје и теорије које топоним повезују за [[Башкирски језик|башкирском]] речиријечи '''сељаба''' -кашика.<ref name="automatski generisano1">Витевский В. Н. «И. И. Неплюев и Оренбургский край в прежнем его составе до 1758 года». Т.2. Казань. (1897). стр. 459.</ref>

Град Москва носи име по истоименој рециријеци [[Москва (река)|Москва]], (на староруском: гра́д Моско́в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“). ПореклоПорјекло хидронима рекеријеке није сасвим познато али ипак постоји неколико теорија.<ref>[http://www.north-moscow.ru/article/fact/origin-word Порекло имена ''Москва''] {{Wayback|url=http://www.north-moscow.ru/article/fact/origin-word |date=20071027063411}}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Најчешће хипотезе се базирају на корену старих језика (словенска, балтичка и угро-финска теорија) или на [[легенда]]рним догађајима.

Словенска хипотеза сматра да име долази из древног руског језика, од речиријечи: '''моск/мозг''' (промозглый"), што значи -влажан или хладан.<ref name="perevod1"/> [[Балтички језици|Балтичка]] теорија полази од [[Летонски језик|летонских]] речиријечи: ''Mask-(u)va'', што значи -мокро, блатњаво. [[Угро-фински језици|Угро-финске]] теорије, комбинују речиријечи ''маска-ава'', што значи медведицамедвједица или мечка.<ref name="marlamuter1"/><ref name="marlamuter2"/> Остале хипотезе, као она о потомцима [[Ноје]]вог унука Месеха или [[МесехМешек]]а и друге, су мање прихватљиве.

Често се погрешно мисли да је Петар Велики овај град назвао по себи. У ствари, град је име добио по Петровом свецу-заштитнику [[Свети Петар|Симону Петру]]. Тврђава је кратко носила холандско име ''-{Sankt-Pieterburch}-'', које је брзо промењенопромјењено у немачкоњемачко ''-{Sankt-Petersburg}-''. После избијања [[Први светски рат|Првог светскогсвјетског рата]], 18. августа 1914. године, име града је промењенорусификовано у(прилагођено русификованоруском имејезику) у Петроград. ПослеПослије [[Владимир Лењин|Лењинове]] смрти [[1924]], град је [[26. јануарајануар]]а 1924. постаопреименован у Лењинград. Ову одлуку је донелодонијело руководство петроградске комунистичкеКомунистичке партије, са образложењем да је одавде Лењин започео [[Октобарска револуција|Октобарску револуцију]].

Санкт Петербург је био симбол царистичке Русије. Као други град Русије по величини био је веома цењенцијењен. ПроменаПромјена имена у Лењинград је упечатљиво симболизовала променупромјену социјалног и политичког система.

У прошлости се овдеовдје налазила мала [[Татари|татарска]] тврђава под именом ''Ахтиаром''. На [[Турски језик|турском]] и [[кримскотатарски језик|језику кримских Татара]] овај град се и данас зове Акјар (''-{Akyar, Aqyar}-''). Име граду Севастопољ је [[1784]]. дао кнез [[Григориј Потемкин]].

РечРијеч Севастопољ је спој дведвије [[Старогрчки језик|грчкестарогрчке]] речиријечи: севастос (-{σεβαστóς}-) и полис (-{πóλις}-). У доба [[антички Рим|старог Рима]] два местамјеста су имала ово име; једно у [[Мала Азија|Малој Азији]], а друго у [[Тракија|Тракији]]. Тада је коришћенакориштена и титула севастос за цара у значењу величанство или светостсвјетост. Севастопољ, значи дакле, значи „величанствени град“ или „царски град“.

Област је основана за времевријеме [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] [[1928]]. године, и требало је да послужи као нова матична државаземља за све [[Јевреји|Јевреје]] из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. У прво времевријеме ова идеја је позитивно оцењенаоцјењена међу самим Јеврејима. Међутим, због оштре климе, али и политике Стаљина [[1930е|1930-их]] година, мало се Јевреја одлучило за живот у овој области. Максимална концентрација Јевреја достигнута је непосредно послепослије [[Други светски рат|Другог светскогсвјетског рата]] и [[Холокауст]]а, када се сматрало да је Област уточиште за јеврејске избеглице. Тада су око трећину становништва чинили Јевреји.

Аутономни округ носи име по полуострву [[Јамал]] који у целостицјелости припада овом округу и на ком се налази најсевернијанајсјевернија тачка округа 73° севернесјеверне географске срединеширине, 800 -{km}- од [[Арктички круг|Арктичког круга]].

Топоним полуострва ''Јамал'', потиче од [[Самоједски језици|самоједских]] речиријечи: '''Ја''' -земља, '''мал''' -крај, што би значило „Земља краја“ или „Земља на крају света“свијета“.<ref>{{cite web|url=http://www.emaproject.com/lib_view.html?id=pb00002409#p2{{!}}20{{!}}n| title = Краткий отчет о путешествии на полуостров Ямал : (Чит. в общ. собр. И. Р. Г. О. 19 февр. 1909 г.) / Б. М. Житков| accessdate=15. 2. 2012.|pages=20}}</ref>

Аутономни округ носи име по титуларном народу [[Ненци]]ма, који су након Руса (63 %) други народ по бројности у округу (са око 18 %). Ненци су народ [[Самоједски народи|самоједског]] пореклапоријекла, традиционално [[Шаманизам|шаманске]] или [[Православље|православне]] вероисповестивјероисповјести.

Раније руско име за овај народ био је Самоједи (у ужем смислу). Постоји мишљење да је име произилазило из обичаја народа да једу велику количину хране, руски: '''самый-едами''' (велики оброк). Име је промењенопромјењено [[1930]]их година у '''Ненци''' и на [[Ненецки језик|ненецком]], значи -људи.

Аутономни округ носи име по титуларним народима [[Ханти]]ма и [[Манси]]ма, који данас чине само мали деодио стновништва, док су већина [[Руси]] (са око 66 %). Ханти и Манси су народи [[угро-фински народи|угро-финског]] пореклапоријекла.

Ханти су већином православне, а мењим дело шаманске веревјере, а њихово име на [[Хантијски језик|хантијском језику]] значи - људи. Манси су традиционално [[паганизам|пагани]] или [[православље|православци]], а њихово име на [[Мансијски језик|мансијском језику]] такође значи -људи.

Област је у давној прошлости била позната као '''Југра'''. Године [[2003]], ово историјско име додато је званичном називу округа.

Аутономни округ носи име по полуострву [[Чукотско полуострво|Чукотка]] чија целокупнацјелокупна територија улази у састав округа. Полуострво се налази у [[североисточна Азија|североисточнојсјевероисточној Азији]] између [[Чукотско море|Чукотског]] и [[Берингово море|Беринговог мора]] одвојено од [[Северна Америка|СевернеСјеверне Америке]] [[Берингов мореуз|Беринговим морезуом]].

Полуострво носи име по аутохноном народу [[Чукчи]]ма, који су уједно и најбројнији народ на полуострву, а други по бројности (са око 25 %) у округу (након, Руса 50 %). Осим њих, аутохтони житељи полуострва су и чукотски [[Ескими]].

Име овог народа у писаним документима се први пут појављује [[1641]]. године, а Руси, [[Јакути]] и [[Евени]], их називају ''Чукчи'' по [[Чукотски језик|чукотској речиријечи]]: '''чаучу''' - значи „много јелена“, ашто означава стил живота овог народа. Чукчи себе називају Ораветети -прави људи.<ref>В. Г. Богораз. Чукчи. Ч.1. Ленинград (1934). стр. 3.</ref>