Табан на фитиљ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 2:
'''Табан''' је механизам за опаљење [[барут]]ног пуњења код ручног спорометног [[Ватрено оружје|ватреног оружја]] које се пуни спреда ([[аркебуза]], [[мускета]]). У почетку реч ''табан'' означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици ''табана'' зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања: табан на фитиљ, на коло, на кремен и на капислу.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=589 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=589}}</ref>
[[Датотека:PS8004046.jpg|мини|Рана немачка мускета са табаном на фитиљ.]]
'''''Табан на фитиљ''''' ({{Јез-енгл|matchlock}}) пали барутно пуњење фитиљем, по којем су прве пушке називане ''фитиљачама''. Појавио се у 15. веку на првом ручном оружју ([[аркебуза]] и [[мускета]]). Најпростији табан била је полуга у виду слова "''S"'' која се окретала око попречне осе. Кроз ''ороз'' или ''кокот''{{напомена|Обе речи значе: '''''петао'''. Ороз'' на турском, а ''кокот'' на архаичном српском језику.}} (горњи део полуге) провлачио се фитиљ и причвршћивао завртњем. Пред борбу Фитиљ се палио и тиме је оружје било спремно за дејство. Притиском на горњи део полуге (''обарач'') кокот са запаљеним фитиљем спуштао се и палио припалу (од црног барута) у посебном удубљењу задњег дела цеви (''фаљи'') или у посебној посуди (''чанку''), а одатле је пламен, кроз отвор на задњем делу цеви, палио барутно пуњење у цеви. Сложенији табан имао је ''табанску дашчицу'', ''табански чанак'' са поклопцем (за смештај припале), полуге, ''ороз'' с фитиљем и ''обарачу''.<ref name="ВЕ1" />
И поред више недостатака (осетљивост фитиља на влагу; отежано пуњење пушке, јер је стрелац морао да носи ватру или запаљен фитиљ; отежано нишањење, због дима од запаљеног фитиља), табан је, у односу на ранији начин паљења припале (приношењем руком усијаног гвожђа, жара, запаљеног труда или фитиља) имао многе предности (проста конструкција, јефтина израда и већа сигурност опаљења), па је задржан све до почетка 18. века, а делимично и у 19. веку.<ref name="ВЕ1" />
[[Датотека:Pistola española de llave de rueda s. XVII (M.A.N.) 01.jpg|мини|Шпански пиштољ са табаном на коло с краја 17. века.]]
'''Табан на коло''' ({{Јез-енгл|wheellock}}) пали барутно пуњење варницама изазваним трењем назубљеног гвозденог точкића о пирит (кремен). Пушке са таквим табаном добиле су касније назив ''колашице''. Претпоставља се да се појавио почетком 16. века у јужној Немачкој. Састојао се од табанске дашчице, чанка с поклопцем, ороза с кременом, челичног назубљеног точкића, система полуга са опругом и обараче. Точкић је пролазио кроз чанак, а кремен у орозу је налегао на точкић који се кључем навијао за 3/4 круга. Пред гађање се подигне поклопац чанка, наспе припала и спусти ороз с кременом на точкић. Притиском на обарачу точкић се брзо окреће (ланцем или опругом) и својом назубљеном ивицом трља о комад пирита, стварајући тако варнице којима се пали припала у чанку.<ref name="ВЕ1" />
У односу на табан на фитиљ, овакав табан је сигурније палио и није стварао дим, али је имао и неколико крупних недостатака (брзо трошење кремена, често заглављивање точкића од остатака сагорелог барута, скупа израда-због сложености), па је углавном употребљаван само за пушке којим је била наоружана гарда владара и племића и за пиштоље, нарочито у коњици. Да би се обезбедила још већа сигурност опаљења, било је оружја и са два таква табана, или са табаном на коло и табаном на фитиљ.<ref name="ВЕ1"
== Табан на кремен ==
[[Датотека:Steinschlossladerast.jpg|мини|Механизам за опаљивање на кремен, данас најпознатији облик ''табана''.]]'''Табан на кремен''' ({{Јез-енгл|flintlock}}) опаљује барутно пуњење варницама изазваним ударом кремена о челичну назубљену плочу. Пушке (пиштољи) са таквим табаном називане су кремењачама. Појављује се, у разним облицима, у 16. и 17. веку. ''Француски табан'', с почетка 17. века, имао је све делове унутра да би били заштићени од ломљења и прљања; као оцило служио је поклопац чанка, па се варнице нису много расипале, а опаљење је било сигурније. Састојао се од дашчице, ороза с кременом, чанка с поклопцем, система опруга и обараче. Притиском на обарачу, ороз нагло пада и удара кременом о челични део поклопца фаље (оцило), при чему се стварају варнице које пале припалу у чанку. Код ''холандског табана'' ({{Јез-енгл|snaphance}}) оцило није служило и као поклопац чанка, па је при удару кремена више одскакало, а варнице су се расипале и опаљење није било тако сигурно. Енглески табан ({{Јез-енгл|doglock}}) имао је само опруге у кундаку, покривене табанском дашчицом, а код шпанског ({{Јез-енгл|Miquelet lock}}) су и оне биле споља, па су се сви делови табана прљали и ломили (највише су га употребљавали Арапи и Турци). На територији југословенских народа (17. и 18. век) најраспрострањенији табани на кремен били су шпански и француски.<ref name="ВЕ1" />
=== Предности и мане ===
Иако знатно сигурнији од табана на коло, табан на кремен је у француским револуционарним ратовима показао велике недостатке (сваки четврти метак није могао да опали због влажности припале и кремена, варнице често нису падале на припалу, један кремен могао је да се употреби само за 10-12 опаљења), па се због тога траже сигурнији начини опаљивања; тако се појавила каписла.<ref name="ВЕ2">{{cite book |last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=589 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=590}</ref>
== Табан на капислу ==
'''Табан на капислу''' ({{Јез-енгл|percussion lock}}) пали барутно пуњење пламеном насталим ударом ороза у капислу с иницијалним експлозивом. Појавио се 1840. у Француској. Састоји се од ороза, каписле, фаље са сиском и полугом. Каписла се ставља на сисак, а њен пламен пали барутно пуњење кроз сисак. У односу на табан на кремен, овакав табан имао је знатне предности у погледу сигурности и брзине гађања, а уз то се и лакше чистио. Употребљаван је кратко време, средином 19. века, јер се увођењем оружја пуњеног отпозади, каписла почела стављати у дно чахуре метка, и опаљивати ударном иглом затварача.<ref name="ВЕ2"/<br />
== Напомене ==
{{нотелист}}
| |||