Табан на фитиљ — разлика између измена

'''Табан''' је механизам за опаљење [[барут]]ног пуњења код ручног спорометног [[Ватрено оружје|ватреног оружја]] које се пуни спреда ([[аркебуза]], [[мускета]]). У почетку реч ''табан'' означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици ''табана'' зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања: '''табан на фитиљ''', '''на коло''', '''на кремен''' и '''на капислу'''.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=589 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=589}}</ref>

'''Табан на кремен''' ({{Јез-енгл|flintlock}}) опаљује барутно пуњење варницама изазваним ударом кремена о челичну назубљену плочу. Пушке (пиштољи) са таквим табаном називане су кремењачама. Појављује се, у разним облицима, у 16. и 17. веку. '''''Француски табан''''', с почетка 17. века, имао је све делове унутра да би били заштићени од ломљења и прљања; као оцило служио је поклопац чанка, па се варнице нису много расипале, а опаљење је било сигурније. Састојао се од дашчице, ороза с кременом, чанка с поклопцем, система опруга и обараче. Притиском на обарачу, ороз нагло пада и удара кременом о челични део поклопца фаље (оцило), при чему се стварају варнице које пале припалу у чанку. Код '''''холандског табана''''' ({{Јез-енгл|snaphance}}) оцило није служило и као поклопац чанка, па је при удару кремена више одскакало, а варнице су се расипале и опаљење није било тако сигурно. '''''Енглески табан''''' ({{Јез-енгл|doglock}}) имао је само опруге у кундаку, покривене табанском дашчицом, а код '''''шпанског''''' ({{Јез-енгл|Miquelet lock}}) су и оне биле споља, па су се сви делови табана прљали и ломили (највише су га употребљавали [[Арапи]] и [[Османско царство|Турци]]). На територији [[Југословени|југословенских народа]] (17. и 18. век) најраспрострањенији табани на кремен били су шпански и француски.<ref name="ВЕ1" />

Иако знатно сигурнији од табана на коло, табан на кремен је у [[Француски револуционарни ратови|француским револуционарним ратовима]] показао велике недостатке (сваки четврти метак није могао да опали због влажности припале и кремена, варнице често нису падале на припалу, један кремен могао је да се употреби само за 10-12 опаљења), па се због тога траже сигурнији начини опаљивања; тако се појавила [[Каписла за детонацију|каписла]].<ref name="ВЕ2">{{cite book |last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=589 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=590}}</ref>

'''Табан на капислу''' ({{Јез-енгл|percussion lock}}) пали барутно пуњење пламеном насталим ударом ороза у капислу с иницијалним [[Експлозив|експлозивом]]. Појавио се 1840. у Француској. Састоји се од ороза, каписле, фаље са сиском и полугом. Каписла се ставља на сисак, а њен пламен пали барутно пуњење кроз сисак. У односу на табан на кремен, овакав табан имао је знатне предности у погледу сигурности и брзине гађања, а уз то се и лакше чистио. Употребљаван је кратко време, средином 19. века, јер се увођењем оружја пуњеног отпозади, каписла почела стављати у дно чахуре [[Метак|метка]], и опаљивати ударном иглом затварача.<ref name="ВЕ2"/>