Ђуро Пуцар Стари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
 
== Биографија ==
Рођен је [[13. децембар|13. децембра]] [[1899]]. године у селу [[Кесићи]], код [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе, као питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]], одлази [[1908]]. године прво код Јозефа Патзла у [[Поповац (Барања)|Поповац]], код кога је учио ковачки занат, а касније и у [[Печуј]]. За време учења заната почео је да се дружи са радницима и ступио је у везу с [[Раднички покрет|радничким покретом]].
 
Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је [[1920]], а [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) [[1922]]. године. Нарочито је био активан у синдикалним радничким организацијама, у којима је дуго времена био синдикални функционер.
 
Године [[1929,]]. је због [[Комунизам|комунистичко]]-[[Револуција|револуционарне]] делатности од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на осам година затвора. Пошто је на робији наставио с партијским радом међу осуђеницима, осуђен је на још две године затвора. Тако да је у затворима у [[Лепоглава|Лепоглави]] и [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] провео укупно десет година.
 
После изласка из затвора, [[1939]]. године, Ђуро је, по налогу Партије, илегално живео у [[Сарајево|Сарајеву]] и радио у [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину]]. Полиција га је убрзо ухапсила и протерала у родно место. Али, Ђуро се поново вратио у Сарајево и наставио да живи илегално.
 
Као делегат партијске организације [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], учествовао је на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]] у [[Загреб]]у, октобра [[1940]]. године. Тада је изабран за члана [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].
Ред 52:
Вративши се са партијске конференције у [[Сарајево|Сарајеву]], Ђуро је све до почетка рата радио на омасовљењу и јачању партијских организација, као и на спровођењу нове политике унутар [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]].
 
Један је од главних организатора народног устанка у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Када је, [[4. јул]]а [[1941]]. године, ЦК [[СавезЦентрални комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], донео одлуку о подизању устанка, Ђуро је, по налогу ПК КПЈ за БиХ, отишао у [[Бања Лука|БањалукуБања Луку]]. Тамо је, најпре у Обласном комитету КПЈ, извршио припреме за устанак у [[Босанска Крајина|Босанској Крајиникрајини]], а одмах затим, када су почеле прве организоване акције на терену, отишао из БањалукеБања Луке у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], где је остао до краја рата, руководећи оружаном борбом народа Босанске крајине.
 
Као секретар Обласног комитета КПЈ за Бос.Босанску крајину, непрестано је обилазио партијске организације и окупљао народ за борбу. Учествовао је на партијским саветовањима на [[Бањ брдо|Шехитлуцима]], код [[Бања Лука|БањалукеБања Луке]] и на Орловицама, код [[Приједор]]а.
 
Током читавог рата, Ђуро Пуцар је био једна од најистакнутијих личности у [[Босанска Крајина|Бос.Босанској крајини]]. Организовао је велики број политичких и војних саветовања, стварао органе народноослободилачке власти и учествовао у многим борбама с непријатељем, током офанзиве на [[Козара|Козару]] и на [[Грмеч]]у.
 
Био је члан [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине]], потпредседник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а и члан [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ]]-а.
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Ђуро је обављао високе државне и партијске функције у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]:
* био је министар без портфеља у првој Влади БиХ,
* председник Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]] и потпредседник Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] од новембра [[1946]]. до септембра [[1948]]. године,
Ред 66:
* председник Скупштине НР БиХ од децембра [[1953]]. до јуна [[1963]]. године.
 
Био је члан Извршног комитета Централног комитета [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] и секретар Извршног комитета [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Савеза комуниста БиХ]]. ЧланТакође председништваје био члан Председништва Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]] и председник Главног одбора ССРН БиХ.
 
Умро је [[12. април]]а [[1979]]. године у [[Београд]]у, а сахрањен је на [[Сарајево|сарајевском]] Новом гробљу.
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и многих других странихиностраних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. Одликован је [[Орден југословенске звезде|Орденом југословенске велике звезде]] и два пута [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[11. март]]а [[1953]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.sistory.si/cdn/publikacije/40001-41000/40277/Sluzbeni_vijesnik_1951-03-01_05.pdf|title=Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 5/II|website=www.sistory.si|date=1.3.1951}}</ref>
 
== Фотогалерија ==