Храм Светог Саве у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 91.150.124.219 (разговор) на последњу измену корисника Alekol
ознака: враћање
→‎Изградња: план трга око цркве
Ред 54:
Избијање [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] [[1912]]. године, као и [[Други балкански рат|Други балкански]] и [[Први светски рат]] који су следили, зауставили су све активности на изградњи храма. Након рата, [[1919]]. године, ''Друштво'' је поново установљено. Нов конкурс је расписан [[1926]]; овог пута су стигла 22 пројекта. Премда прва и трећа награда нису додељене, архитектонско решење архитекте [[Богдан Несторовић|Богдана Несторовића]], које је освојило другу награду, проглашено је за најуспешније. Одбор за изградњу храма је [[1930]]. поверио израду пројекта архитекти Несторовићу, као и архитекти [[Александар Дероко|Александру Дероку]], уз сарадњу инжењера [[Војислав Зађина|Војислава Зађине]].
 
Четрдесет година након почетне замисли, и 340 година након спаљивања моштију светог Саве, изградња храма је коначно започела [[15. септембар|15. септембра]] [[1935]]. године, када је [[патријарх српски Варнава|патријарх Варнава]] извршио освећење [[темељ]]а. Армиранобетонски шипови, подлога за темеље, пободени су до почетка марта 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/03/05?pageIndex=00012 ''Грађење темеља Светосавског храма''. "Време", 5. март 1937, стр. 12] -{digitalna.nb.rs}-</ref> Темељи су већим делом урађени исте године, а за 1938. је предвиђено да се ураде темељи олтарског дела, на средини Браничевске улице, и да се ураде зидови до висине од 7 метара.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/14?pageIndex=00010 "Време", 14. јул 1938]</ref> Када су радови поодмакли, [[патријарх српски Гаврило|патријарх Гаврило]] је [[10. мај]]а [[1939]]. године свечано осветио темеље, и у [[олтар]]у, уз камен темељац, положио повељу<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/05/10#page/0/mode/1up "Време", 10. мај 1939, стр. 1] и 5 (слика повеље)</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/05/11#page/0/mode/1up "Време", 11. мај 1939, стр. 1], 5, 6</ref>. Друштво за подизање храма је за сакупљање средстава установило недељу Св. Саве - недеља освећења темеља у 1939, одн. недеља иза Савиндана 1940, када је обезбеђена потребна сума.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/02/06#page/9/mode/1up ''За подизање храма Св. Саве обезбеђена су сва материјална средства''. "Време", 6. феб. 1940, стр. 10] -{digitalna.nb.rs}-</ref> Даља изградња била је прекинута [[Априлски рат|нападом Немачке на Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. Од почетка грађевинских радова до немачке окупације, изграђени су темељи храма и подигнути су зидови висине 7 и 11 -{m}-. Било је предвиђено да трг око цркве буде највећи у престоници.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/23?pageIndex=00008 "Време", 23. јул 1938]</ref>
 
Немачка окупациона војска је користила простор унутар недовршеног храма као [[паркиралиште]], а [[1944]]. су га за исту сврху користили [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и [[Црвена армија]]. Касније су разна предузећа користила простор као [[магацин]]. Друштво за изградњу храма је престало да постоји.