Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
|||
Ред 270:
Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак, тако да шездесетих година 18. века има око 8.000 становника — претежно занатлија и трговаца, али и ратара и повртара. По узору на слободне градове тога времена, Новим Садом управља магистрат — на челу са судијом и дванаест сенатора. Србима је обезбеђена половина од укупног броја чланова магистрата, а судија, градски капетан и други се бирају наизменично из српске и других народности. 1780. године, Нови Сад има око 2.000 домова, од којих 1.144 српска.<ref>Др Душан Ј. Поповић, ''Срби у Војводини'', књига 2, Нови Сад. (1990). стр. 326.</ref> 1771. и 1838. године град је страдао од поплава.
У првој половини 19. века, Нови Сад је био највећи српски град.<ref name=autogenerated3 /> (Око 1820. године град је имао око 20.000 становника, од којих су око две трећине били Срби,<ref>Јован Миросављевић, ''Нови Сад — атлас улица'', Нови Сад, 1998.</ref> а данашњи највећи српски град, [[Београд]], није достигао приближан број становника пре 1853. године.)<ref name=autogenerated3 /> Још 1817. године, [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] говори за Нови Сад да је „данас највеће општество српско на свијету”,<ref name=autogenerated2>''30 година месне заједнице „7. јули” у Новом Саду 1974—2004'', Нови Сад, 2004.</ref> док [[Павел Јосеф Шафарик|Шафарик]] 1813. године говори да је „овде гнездо Српства”.<ref name=autogenerated2 /> У то доба Нови Сад је био центар политичког, културног и друштвеног живота целокупног српског народа. У Новом Саду су у то време стално боравили или се дуже задржавали [[Светозар Милетић]], [[Михаило Полит-Десанчић|Полит-Десанчић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Лаза Костић]], [[Ђорђе Натошевић]], [[Илија Вучетић]], [[Стеван Брановачки|Стефан Брановачки]], [[С. Павловић]], [[Теодор Мандић]], [[Л. Станојевић]], [[А. Хаџић]], [[Коста Трифковић]], [[Арса Пајевић]], као и многи виђенији емигранти из Србије. Све ово били су разлози да Нови Сад буде прозван
<gallery mode="packed">
Ред 651:
Поред најужег градског подручја Новог Сада на левој обали [[Дунав]]а, урбаном подручју града такође припадају и [[Петроварадин]] и [[Сремска Каменица]] на десној дунавској обали — који са остатком града на левој обали реке чине јединствену целину.
Најстарије градске четврти Новог Сада су [[Стари град (Нови Сад)|Стари град]]
[[Лиман (Нови Сад)|Лимани 2, 3 и 4]], [[Сателит (Нови Сад)|Сателит]], [[Ново насеље (Нови Сад)|Ново насеље]], [[Детелинара|Нова Детелинара]], [[Авијатичарско насеље]] и [[Адице]] настали су у време социјализма, углавном планском изградњом. Изузетак чини насеље Адице, које је настало као непланско приградско насеље, које се касније спојило са Новим Садом. На Лиманима, Новом насељу и Детелинари изграђене су модерне зграде и широки булевари, а ово су уједно и три највећа новосадска насеља по броју становника. Ова насеља су изграђена због великог прилива становништва после [[Други светски рат|Другог светског рата]], на подручјима некадашњих шума и пољана. Многе старе куће у [[стари град (Нови Сад)|градском центру]], на [[Роткварија|Роткварији]] и околини данашњег [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара ослобођења]], срушене су током 1950-их и 1960-их — да би биле замењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум крајем 20. и почетком 21. века, а неке старије градске четврти — попут [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавице]], [[Детелинара|Старе Детелинаре]] или Телепа — потпуно су промениле своју физиономију.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/15/srpski/RG05031401.shtml „Станове више нема ко да купи”], ''[[Глас јавности]]'', 2005, Приступљено 17. април 2013.</ref>
| |||