Hesteel Serbia — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Називи |
мНема описа измене |
||
Ред 34:
Године 1992. враћен јој је првобитни назив, уз који је придодата година оснивања друштва „Сартид 1913”.
Године 1997. је настао „[[Концерн]] црне металургије САРТИД [[Акционарско друштво|а.д.]]”
Пошто је управу над железаром преузела компанија Ју-ес стил (2002), стављена је под [[стечај]] (2002) и у стечајном поступку је извршена спорна [[приватизација]] 2003, када јој је промењено име у „Ју-ес стил Србија” ({{јез-ен|U.S. Steel Serbia – USS Serbia}}).
[[Датотека:ZelSD logo.jpg|200п|thumb|десно|Логотип Железаре Смедерево]]
Након откупа од компаније „Ју-ес стил”, 31. јануара 2012. године [[Србија|Република Србија]] је поново постала власник железаре и до априла 2016. [[железара]] је носила назив „Привредно друштво за производњу и прераду челика Железара Смедерево” (или скраћено „Железара Смедерево”).
Од априла 2016. називи предузећа са седиштем у [[Београд]]у су „Хестил Србија” ({{јез-ен|Hesteel Serbia}}), пословно „Хестил Србија ајрон и стил [[Друштво са ограниченом одговорношћу|д.о.о.]] Београд” ({{јез-ен|Hesteel Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd}}) или званично „Хестил Србија ајрон и стил” ({{јез-ен|Hesteel Serbia Iron & Steel}}), односно „ХБИС група Србија ајрон и стил д.о.о. Београд” ({{јез-ен|HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd}}), мада упоредо са њом наставља да постоји и Железара Смедерево.
Ред 77:
== Историја ==
=== Оснивање САРТИД-а ===
Након [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]], [[Краљевина Србија]] је успела да добије бољи трговински уговор са [[Аустроугарска|Аустроугарском]], укључујући и право на царинску заштиту домаћег тржишта од европске индустријске конкуренције. У то време [[индустрија]] није могла да функционише без [[гвожђе|гвожђа]] и [[челик]]а, посебно војна индустрија, с обзиром да су се европске земље већ увелико спремале за рат. Идустријски развој у Србији је доста заостајао за остатком Европе. Тако је Аустроугарска већ имала железаре у региону, у месту [[Равне на Корошкем|Равне]] у [[Корушка|Корушкој]] (данас [[Словенија]]), која је постојала већ 139 година, док је [[Жељезара Зеница|Железара Зеница]] (данас [[Федерација Босне и Херцеговине]]) радила од [[1882]].{{sfn|Време|2. 2. 2012}}
У недостатку довољних [[буџет]]ских средстава, Српска влада је послове на подизању индустрије црне [[Металургија|металургије]] поверила аустроугарском предузећу СТЕГ ({{јез-нем|Die privilegierte Österreichisch-ungarische Staatseisenbahn-Gesellschaft StEG - Повлашћено аустроугарско друштво државних железница}}), издавањем [[концесија]] на богата рудишта у Источној Србији. СТЕГ се том приликом обавезао да ће након стварања повољних услова приступити оснивању мешовитог [[акционарско друштво|акционарског друштва]] са седиштем у Србији.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=1}}
| |||