Hesteel Serbia — разлика између измена

Након увођења [[Санкције СР Југославији|санкција СР Југославији]] (1992), производња у железари је смањена на 8% искористивог капацитета.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} Матковић је у покушају да покаже како им санкције ништа не могу, организовао више пропагандних кампања о реализацији око 50 мини-профитних пројеката.{{sfn|РТС|27. 2. 2015}} Први пројекат је имао за циљ да производњу проријентише на печурке.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} Производња печурки организована је у подземним халама које су биле мрачне и топле, а неискоришћене.{{sfn|РТС|27. 2. 2015}} Средином 1993. године у ваљаоници топлог лима у новојНовој железари је започела производња печурака. Прва берба на којој је радило осморо људи је донела принос од 1,5 тона печурака. Касније се у гајење печурака укључило још 30-так људи у ваљаоници хладног челика, а на крају и у челичани. Међутим, на целом пројекту није радило више од 100-нак људи. Априла 1994. је потписан уговор са проналазачем Радишом Микићем из Смедерева, о производњи „самоходног [[скејт]]а”, направе са посебним зупчаницима и опругом, али није позната даља судбина овог производа. Средином 1994. је настао пројекат „Гвозден”, који се састојао од новог јединственог технолошког поступка производње челика од доступних отпадака гвожђа, без употребе [[Кокс (гориво)|кокса]]. У том циљу су извршене извесне преправке у топионици у старојСтарој железери, а испред улаза у зграду је постављен војник у оклопу, који је симболично представљао [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]]. Међутим, производња гвожђа није могла да пређе 60.000 тона годишње и била је прескупа, због чега је пројекат годину дана касније напуштен.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}

Након санкција је производња поново покренута и она је до краја 1996. године износила 80.000 тона месечно, са 85 милиона долара годишњег извоза. Током [[1997]]. годишња производња је износила 840.000 тона, од чега је извезено у вредности 192 милиона долара.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} Тада је предузеће постало Концерн„Концерн црне металургије САРТИД а.д.д”, и имало тржиште у 20 земаља.{{sfn|Котањац|2013|p=7}}

Почетком 1998. је остварена месечна производња од 100.000 тона, а затим је исте године поново заустављена због новог увођења санкција. Током [[НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије|НАТО бомбардовања Савезне РепубликеСР Југославије]] уништена је трафо станица и начињена је штета процењена на 30 милиона долара. Производња је обновљена новембра 1999. и она је 2000. године износила 50.000 тона месечно.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}

Колектив САРТИД а.д. је [[2000]]. године био добитник Повеље са плакетом „Ђорђе Станојевић”, коју [[Електропривреда Србије]],{{sfn|Преглед|2016}} од 1995. додељује на дан Електропривреде (6. октобра), појединцима и колективима заслужиним за допринос у развоју српске електропривреде.