Атланта хокси — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Радови у току}}
{{Кутијица за НБА
|боја1 = #fcb825|
|боја2 = #eb1b2a|
|име= Атланта хокси<br />-{Atlanta Hawks}-|
|слика =Atlanta Hawks 2015 Primary Logo.png|
|основан = [[1946]].
|историја = '''Бафало бизонси''' <br /> ([[1946]]) <br /> '''-{Три-Ситиз блекхокси}-''' <br /> ([[1946]]—[[1951]]) <br /> '''Милвоки хокси''' <br /> ([[1951]]—[[1955]]) <br /> '''Сент Луис хокси''' <br /> ([[1955]]—[[1968]]) <br /> '''Атланта хокси''' <br /> ([[1968]]—данас)
|дворана = [[ФилипсСтејт Фарм арена]]
|град = [[Атланта]], [[Џорџија]]
|боје = {{color box|#E03A3E}} {{color box|#C1D32F}} {{color box|#26282A}}
|конф_шамп = '''4''' (1957, 1958, 1960, 1961) (западна конференција)
|група_шамп = '''5''' (1970, 1980, 1987, 1994, 2015)
|color1=#ffffff|color2=#e03a3e|color3=#c1d32f}}
}}
'''Атланта хокси''' ({{јез-енгл|Atlanta Hawks}}) је [[САД|амерички]] [[кошарка]]шки клуб из [[Атланта|Атланте]], [[Џорџија]]. Играју у [[NBA|НБА]] лиги ([[Југоисточнакао дивизијачланови (НБА)|ЈугоисточнaЈугоисточне дивизијa]])дивизије Источне конференције. Главна дворана овог тима је Стејт Фарм арена.
 
Прво порекло овог клуба се може пронаћи у стварању '''Буфало бајзонса''' 1946. године у Буфало, Њујорку. Они су били члан Националне кошаркашке лиге (енгл. ''National Basketball League'')(НБЛ, енгл. ''NBL''), док су им власници били Бен Кернер и Лео Ферис. Након 38 дана у Буфалу, клуб се преместио у Молин, Илиноис, где су добили име '''Три-Ситиз блекхокси'''. Они се прикључују НБА 1949. године након спајања НБЛ и Кошаркашке асоцијације Америке (енгл. ''Basketball Association of America''), познатије под акронимом БАА (енгл. ''BAA''), након чега један краћи период имају Реда Орбаха као тренера. Кернер 1951. године премешта тим у Милвоки где мењају име у Милвоки хокси. Кернер и тим су се још једном преместили 1955. године у Сент Луис где су освојили свој једини НБА шампионат 1958. године и квалификовали су се да играју у финалу 1957, 1960 и 1961. године. Хокси су играли против Бостон селтикса сваки пут када су били у финалу. Сент Луис хокси су се преместили у Атланту 1968. године када је Кернер продао франшизу Томасу Казинсу и бившем гувернеру Џорџије Карлу Сандерсу.
 
Хокси тренутно имају другу најдужу "сушу" (иза Сакраменто кингса) у недобијању НБА шампионат 60 сезона узастопно. Једина титула ове франшизе, као и четири појављивања у финалима, су се догодила када су били засновани у Сент Луису. У следећих 48 година, они ипак никада нису прошли кроз другу рунду плеј-офова, све до 2015. године. Ипак, хокси су једни од само четири НБА клуба која су се квалификовала за НБА плеј-офове 10 узастопних сезона у 21. веку, што су успели између 2008. и 2017. године.
 
== Историја франшизе ==
 
=== 1946–1953: Буфало, Три-Ситиз и Милвоки ===
Порекло Атланта хокса се може наћи у франшизи Буфало бајзонса која је основана 1946. године. Бајзонси су били чланови Националне кошаркашке лиге (НБЛ) и своје мечеве су играли у Буфало меморијалном аудиторијуму. Клуб је организов од стране Америчке легије Ири Каунтија, а трениран је од стране Нета Хикија. Њихов први меч, победа резултатом 50–39 над Сиракјуз нешналсима, је одигран 8. новембра 1946. године. У тиму се налазио Вилијам "Поп" Гејтс који је, са Вилијамом "Доли" Кингом, био један од два афроамеричка играча у НБЛ. Тим којем је требало барем 3,600 гледалаца по утакмици како би опстао је једва привлачио 1,000 у свој аудиторијум. Франшиза је остала само 38 дана у Буфалу након чега 28. децембра 1946. године Лео Ферис, генерални менаџер клуба, премешта тим у Молин, Илиноис, који је био део локације познате као "Три-Ситиз": Молин, Рок Ајленд, Илиноис и Давенпорт, Ајова.
 
Након премештања у Молин, клуб је преименован у Три-Ситиз блекхокс и мечеве где су били домаћини су одржавали у Вартон филд хаусу; дворани у Молину са 6,000 места. У тиму је играо Деангло Кинг, док су власници били Лео Ферис и Бен Кернер. Поп Гејтс је остао у блекхоксима и завршио је на другом месту по броју бодова, одмах иза будућег највреднијег играча НБЛ-а 1948. године, Дона Отена. Као члан кошаркашке куће славних, Гејтс је помогао при интегрисању лиге и касније је постао први афроамерички тренер у великој спортској лиги, тренирајући Дејтон 1948. године
 
1949. године, блекхокси су постали једни од 17 првобитних клубова Националне кошаркашке асоцијације након спајања дванаестогодишње Националне кошаркашке лиге и трогодишње Кошаркашке асоцијације Америке. У својој инагуралној години, они су достигли до плеј-офова са својим тренером Редом Орбахом. Наредне сезоне, драфтовали су Боба Кузија, али нису успели да успоставе договор с њим тако да су га продали Чикаго стегсима (који би га даље продали Бостон селтиксима након што су убрзо угашени). Блекхокси су у овој сезони били последњи и западној дивизији и пропустили су плеј-офове. Тада је већ постајало очигледно да је Три-Ситиз област била премала да подржава НБА клуб. После те сезоне, франшиза се преместила у Милвоки, Висконсин, где су постали Милвоки Хокси.
 
=== 1954–1965: Боб Петит ера ===
1954. године, хокси су драфтовали Бобија Петита, будућег највреднијег играча НБА. Упркос томе, хокси су и даље били једни од најгорих тимова у лиги, тако да су се 1955. још једном преместили, овог пута у Сент Луис, Мисури, Милвокијеве ривале у пивној индустрији, и постали су Сент Луис хокси.
 
1956. године, Сент Луис хокси су драфтовали легендарног Била Расела у првој рунди. Одмах су га послали у Бостон селтиксе, док су за узврат добили Клифа Хагана и Еда Макаулија; обојица су касније ушли у кућу славних.
 
Хокси 1957. године завршавају четири меча испод .500. Ипак, цела западна дивизија је била екстремно лоша те године; ниједан клуб у дивизији није имао победнички резултат. Ипак, освојили су титулу дивизије и тиме су аутоматски загарантовали финале дивизије, након што су поразили Минеаполис лејкерсе и Форт Вејн пистонсе.
 
== Играчи ==
219

измена