SpaceX — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Са 100 милиона долара свог богатства,<ref>{{Cite web| url = https://www.nytimes.com/2006/02/05/business/yourmoney/a-bold-plan-to-go-where-men-have-gone-before.html |title = A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before|last=Wayne|first=Leslie|date=5. 2. 2006|website=The New York Times|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=16. 2. 2015}}</ref> Маск је основао ''Space Exploration Technologies'', односно [[Спејс екс]], у мају 2002. године.<ref>{{Cite web| url = https://businesssearch.sos.ca.gov |title = California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)|first=|last=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=}}</ref> Маск је [[Glavni izvršni direktor|главни извршни директор]] и [[Generalni tehnički direktor|главни технолошки директор]] предузећа, са седиштем у [[Хоторн (Калифорнија)|Хоторну]], у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Спејс екс развија и производи свемирске [[Ракета-носач|ракете-носаче]] са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су [[Фалкон 1]] и [[Фалкон 9]] (по свемирском броду '''„'''''Millenium Falcon''” из филма [[Ратови звезда|Звездани ратови]]), а прва летелица је [[Драгон (летелица)|Драгон]] (референца из анимираног филма '''„'''''Puff the Magic Dragon''”).<ref>{{Cite web| url = http://www.spacex.com |title = SpaceX|first=|last=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=}}</ref> За седам година, компанија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица на течно гориво која је поставила сателит у Земљину орбиту. Драгон летелица се, 25. маја 2012. године, спојила са [[Међународна свемирска станица|Међународном свемирском станицом (МСС)]], и тако је Спејс екс постала прва комерцијална компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.<ref>{{Cite web| url = https://www.cbsnews.com/news/spacex-dragon-returns-to-earth-ends-historic-trip/ |title = SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip|last=Harwood|first=William|date=31. 5. 2012|website=|publisher=CBS News|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=3. 8. 2013}}</ref>
[[Датотека:Falcon Heavy cropped.jpg|200п|мини|лево|[[Фалкон Хеви]] чека лансирање у Свемирском центру Кенеди]]
Године 2006, Спејс екс је добио уговор са [[Наса|НАСА-ом]] за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.<ref>{{Cite web| url = https://www.nasa.gov/offices/c3po/about/cots_demo_competition.html |title = COTS 2006 Demo Competition|first=|last=|date=|website=|publisher=NASA|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=26. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.nasa.gov/pdf/225439main_COTS%20Final%20Announcement%20%28Amend%201,%20%202-17-06%29.pdf |title = Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations|first=|last=|date=18. 1. 2016|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=26. 8. 2014}}</ref> Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички [[спејс-шатл]] који је повучен из употребе 2011. године.<ref>{{Cite web| url = https://www.nasa.gov/home/hqnews/2008/dec/HQ_C08-069_ISS_Resupply.html |title = NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts|first=|last=|date=23. 12. 2008|website=nasa.gov|publisher=NASA|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=30. 6. 2016}}</ref> Транспорт америчких астронаута након гашења програма Спејс-шатлова обаљаообављао се руском летелицом [[Сојуз (летелица)|Сојуз]], али Спејс екс је једна од две команије која је склопила уговор са НАСА-ом као део -{''Commercial Crew Development''}- програма, који је имао за циљ да развије могућност трансопорта америчких астронаута до 2020. године.<ref>{{Cite web| url = https://www.npr.org/sections/thetwo-way/2014/09/16/349078981/boeing-and-spacex-win-6-8-billion-in-nasa-contracts |title = Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts|first=|last=|date=|website=NPR.org|publisher=National Public Radio|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=30. 6. 2016}}</ref> Спејс екс је [[30. мај]]а [[2020]]. уз помоћ летелице [[Драгон 2]] успешно послала астронауте [[Роберт Бенкен|Роберта Бенкена]] и [[Даг Херли|Дага Херлија]] на Међународну свемирску станицу, чиме је постала прва приватна компанија која је то остварила.
[[Датотека:Dragon V2.jpg|250px|мини|десно|Капсула Драгон 2 стоји на бини унутар седишта компаније Спејс екс у Хоторну (Калифорнија), након представљања јавности.]]
Маск је веровао да је кључ приступачних свемирских путовања у прављењу ракета које се поново могу искористити, иако већина стручњака у свемирској индустрији није веровала да су ракете за вишекратну употребу могуће или изводљиве.<ref>{{Cite book| url = http://worldcat.org/oclc/1023496009 |title=Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world|last=Verfasser.|first=Schilling, Melissa A.|isbn=9781610397926|oclc=1023496009|pages=}}</ref> Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на [[Лансирна рампа|лансирну рампу]] 22. децембра 2015. године. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.<ref>{{Cite web| url = http://www.bbc.com/news/science-environment-35157782 |title = SpaceX rocket in historic upright landing|first=|last=|date=|website=BBC News|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=30. 6. 2016}}</ref> Ова прва фаза опоравка је поновљена неколико пута 2016. године, слетањем на [[Аутономни брод за слетање ракета-носача|аутономни свемирски беспилотни брод]], на платформу за опоравак која плута у океану,<ref>{{Cite web| url = https://www.theverge.com/2016/5/27/11787532/spacex-falcon-9-rocket-landing-success-sea-drone-ship |title=SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time|last=O'Kane|first=Sean|date=27. 5. 2016|website=The Verge|accessdate=23. 1. 2019}}</ref> а до краја 2017. године, Спејс екс је слетео и опоравио прву фазу у 16 мисија у низу где је покушано слетање и опоравак, укључујући свих 14 покушаја у 2017. години. Опорављено је 20 од 42 прве фазе Факлон 9 појачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години.<ref>{{Cite web| url = https://spacenews.com/spacex-concludes-2017-with-fourth-iridium-next-launch/ |title=SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch|date=22. 12. 2017|website=SpaceNews.com|language=en-US|accessdate=23. 1. 2019}}</ref> У 2017. години, Спејс екс лансирао је 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручујући највиши број од 8 летова из претходне године.<ref>{{Cite web| url = https://www.space.com/39184-spacex-used-rocket-satellite-launch-landing.html |title=Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again|last=Wall|first=Mike|last2=December 22|first2=Space com Senior Writer {{!}}|website=Space.com|accessdate=23. 1. 2019|last3=ET|first3=2017 08:40pm}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/SpaceX