Левица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
У [[19]]. и [[20]]. веку када се у свету превазилазио феудализам и [[апсолутистичка монархија]], а утврђивао капитализам и република, левица је почела да означава оне који су критички настројени према капитализму, и који се залажу за прогрес и модернизацију у односима, што би требало водити превазилажењу светског капитализма и успостављању светске заједнице са већим степеном демократије и социјалне одговорности. Према професору економије, Берију Кларку, левица тврди да људски развој може да процвета само онда када појединци и појединке ступе у сарадњу, односе узајамног поштовања, а који се могу развијати само када се елиминишу прекомерне разлике у статусу, [[моћ]]и и [[богатство|богатству]].<ref>Clark, Barry (1998) Political Economy: A Comparative Approach. Westport, Connecticut: Praeger Press ISBN 9780275958695</ref>
 
Након експерименталних покушаја градње антикапитализма на ауторитаран начин у неразвијеним, заосталим, аграрним и полуфеудалним земљама у [[20]]. [[век]]у, који су се заснивали на политици једнопартизма, бољшевизма и лењинизма разлитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму), а којушто све многи истраживачи и теоретичари оцењују искривљењем и изопачењем појмова антикапитализма, јер су [[експеримент]]и у реалности представљали једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког [[систем]]а и тржишта, настаје нова левица.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref>
 
Нова левица је појам за модерну, прогресивну и радикално-демократску политичку [[филозофија|филозофију]] насталу на основу [[идеја]] које су промовисали различити активистички покрети на Западу у другој половини двадесетог [[век]]а.<ref>Carmines, Edward G., and Geoffrey C. Layman. 1997. "Issue Evolution in Postwar American Politics." In Byron Shafer, ed., Present Discontents. NJ: Chatham House Publishers.</ref>
Ред 18:
[[Датотека:Hippie_bug!_(1043753793).jpg|десно|мини|250п|Хипи буба]]
 
Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се [[1960]]-их и [[1970]]-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном [[свет]]у, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и марксизма-лењинизма различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе појединца, односно кроз инсистирање на еманципаторским [[темељна људска права|људским правима и слободама]], [[слобода говора|слободи изражавања]], [[слобода окупљања|слободи окупљања]] и демонстрације, [[секс]]уалним слободама (право на коришћење [[контрацепција|контрацепције]], право на [[абортус]] или легализација права [[ЛГБТ]]+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу [[Сједињене Америчке Државе]] средином [[1960]]-их где је управо сазревала тзв. [[Беби-бум генерација|генерација бејби-бумера]], прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих [[родитељ]]а, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање [[контракултура|контракултуре]] и хипијевског покрета, који ће често бити блиско повезиван са новом левицом. Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у [[Француска|Француској]] [[1968]]. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим [[земља]]ма, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње [[власт]]и.<ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref><ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref>
 
[[Датотека:Be_Your_Own_Goddess_art_bus_(1967_VW_Kombi)_IMG_0136.JPG|лево|мини|250п|Хипи комби]]
Ред 52:
Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>
 
Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите антиауторитарне социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“ и „савремена“ користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијског модела власти, које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије [[20]]. [[век]]а, засноване на марксизму-бољшевизму и лењинизму различитих струја (тј. бољшевизмуполитици икоја лењинизмује различитиху струјамањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму), а чији се експериментални [[модел]]и покушаја градње социјализма у засебним земљама, који се у реалности своде на једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и [[тржиште|тржишта]], сматрају недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Curian, Alt, Chambers, Garrett, Levi, McClain, George Thomas, James E., Simone, Geoffrey, Margaret, Paula D. (October 12, 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=}}.</ref>
 
Начелна обележја нове левице су: активна демократија и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; [[антимилитаризам]] (антиратна оријентација); [[феминизам]] и антипатријархализам; [[секуларност|секуларизам]] и [[антиклерикализам]]; антирасизам и антиксенофобија; прогресивни патриотизам и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Левица