Левица — разлика између измена

Након експерименталних покушаја градње антикапитализма на ауторитаран начин у неразвијеним, заосталим, аграрним и полуфеудалним земљама у [[20]]. [[век]]у, који су се заснивали на политици једнопартизма, бољшевизма и лењинизма разлитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму), а којушто све многи истраживачи и теоретичари оцењују искривљењем и изопачењем појмова антикапитализма, јер су [[експеримент]]и у реалности представљали једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког [[систем]]а и тржишта, настаје нова левица.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref>

Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се [[1960]]-их и [[1970]]-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном [[свет]]у, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и марксизма-лењинизма различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе појединца, односно кроз инсистирање на еманципаторским [[темељна људска права|људским правима и слободама]], [[слобода говора|слободи изражавања]], [[слобода окупљања|слободи окупљања]] и демонстрације, [[секс]]уалним слободама (право на коришћење [[контрацепција|контрацепције]], право на [[абортус]] или легализација права [[ЛГБТ]]+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу [[Сједињене Америчке Државе]] средином [[1960]]-их где је управо сазревала тзв. [[Беби-бум генерација|генерација бејби-бумера]], прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих [[родитељ]]а, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање [[контракултура|контракултуре]] и хипијевског покрета, који ће често бити блиско повезиван са новом левицом. Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у [[Француска|Француској]] [[1968]]. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим [[земља]]ма, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње [[власт]]и.<ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref><ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref>

Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите антиауторитарне социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“ и „савремена“ користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијског модела власти, које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије [[20]]. [[век]]а, засноване на марксизму-бољшевизму и лењинизму различитих струја (тј. бољшевизмуполитици икоја лењинизмује различитиху струјамањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму), а чији се експериментални [[модел]]и покушаја градње социјализма у засебним земљама, који се у реалности своде на једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и [[тржиште|тржишта]], сматрају недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Curian, Alt, Chambers, Garrett, Levi, McClain, George Thomas, James E., Simone, Geoffrey, Margaret, Paula D. (October 12, 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=}}.</ref>