Млетачки зборник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
'''Млетачки зборник (познат и као Венецијански)''' настао је крајем [[XIV век|XIV]]. или почетком [[XV век|XV]] века. Тачног датирања нема, јер је рукопис прекинут, тако да недостаје колофон, који је вероватно постојао, због тога се не зна ништа ни о писцу, ни о особи која је наручила Зборник, али неки историјски извори тврде да је можда писан за [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]], [[Војвода|војводу]] и владара [[Западна Босна|западне Босне]] и [[Далмација|Далмације]]. Приближно датирање заснива се на [[Палеографија|палеографској]] и језичкој анализи рукописа.<ref>[https://hamdocamo.wordpress.com/2014/07/17/mletacki-ili-venecijanski-zbornik/ Зборник]</ref>
 
Зборник је врло близак [[Хвалов зборник|Хваловом зборнику]], и по језику, али још више по прилозима и њиховом распореду, истом као у Хваловом зборнику, бар што се тиче текстова који су сачувани. Рукопис се први пут помиње [[1719]]. године, а [[1794]]. већ се њиме бавио Ј. Добровски, који је описао његову садржину. Чува се у [[Венеција|Венецији]] у [[Библиотека|Библиотеци]] св. Марка. Разлике у односу на [[Хвалов зборник]] су што је рукопис писан лепше и читкије него Хвалов, а и слова су нешто већа.<ref>[http://www.plemenito.com/sr/mletacki-zbornik-/o159 Млетачки зборник]</ref>
 
Први део Зборника чини четворојеванђеље, иза којег следи Апокалипса, непотпун праксапостол, затим четири апокрифна текста: посланице епископа тирског Доротеја о 68 ученика Господњих и Епифанија о апостолима и два апокрифа о Павлову ''обхожденију и мученију''. Затим следе Дела апостолска и њихове посланице.