Википедија

Атланта хокси — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Кутијица за НБА
|боја1 = |
Линија 9 ⟶ 8:
|дивизија = [[Југоисточна дивизија (НБА)|Југоисточна дивизија]]
|основан = [[1946]].
|историја = '''Бафало бизонси''' <br /> ([[1946]]) <br /> '''-{Три-Ситиз блекхокси}-''' <br /> ([[1946]]—[[1951]]) <br /> '''Милвоки хокси''' <br /> ([[1951]]—[[1955]]) <br /> '''Сент Луис хокси''' <br /> ([[1955]]—[[1968]]) <br /> '''Атланта хокси''' <br /> ([[1968]]—данас)<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/history/season-by-season-recaps.html|title=Franchise History|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
|дворана = [[Стејт Фарм арена]]
|град = [[Атланта]], [[Џорџија]]
Линија 18 ⟶ 17:
|конф_шамп = '''4''' (1957, 1958, 1960, 1961) (западна конференција)
|група_шамп = '''5''' (1970, 1980, 1987, 1994, 2015)
|color1=#ffffff|color2=#e03a3e|color3=#c1d32f|веб-сајт=[https://www.nba.com/hawks/ www.nba.com/hawks/]}}
'''Атланта хокси''' ({{јез-енгл|Atlanta Hawks}}) је [[САД|амерички]] [[кошарка]]шки клуб из [[Атланта|Атланте]], [[Џорџија]]. Играју у [[НБА]] лиги као чланови Југоисточне дивизије [[Источна конференција (НБА)|Источне конференције]]. Главна дворана овог тима је [[Стејт Фарм арена]].
 
Прво порекло овог клуба се може пронаћи у стварању '''Буфало бајзонса''' [[1946]]. године у [[Буфало (Њујорк)|Буфало, Њујорку]]. Они су били члан [[Национална кошаркашка лига|Националне кошаркашке лиге]] (енгл. ''National Basketball League'') (НБЛ, енгл. ''NBL''), док су им власници били [[Бен Кернер]] и [[Лео Ферис]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://buffalonews.com/opinion/columnists/team-thats-now-atlanta-hawks-bailed-on-buffalo-70-years-ago/article_33e33fb3-725e-51be-b2fe-e6fffaf087e3.html|title=Team that's now Atlanta Hawks bailed on Buffalo 70 years ago|last=Kirst|first=Sean|website=Buffalo News|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Након 38 дана у Буфалу, клуб се преместио у [[Молин (Илиноис)|Молин, Илиноис]], где су добили име '''Три-Ситиз блекхокси'''.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/story/_/id/14007640/long-forgotten-leo-ferris-helped-devise-nba-24-second-clock-first-used-61-years-ago-today|title=Long-forgotten Leo Ferris helped devise NBA's 24-second clock, first used 61 years ago today|date=2015-10-30|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Они се прикључују [[НБА]] 1949. године након спајања НБЛ и [[Кошаркашка асоцијација Америке|Кошаркашке асоцијације Америке]] (енгл. ''Basketball Association of America''), познатије под акронимом БАА (енгл. ''BAA''), након чега један краћи период имају Реда Орбаха као тренера. Кернер 1951. године премешта тим у [[Милвоки]] где мењају име у Милвоки хокси. Кернер и тим су се још једном преместили 1955. године у [[Сент Луис]] где су освојили свој једини НБА шампионат 1958. године и квалификовали су се да играју у финалу 1957, 1960 и 1961. године. Хокси су играли против [[Бостон селтикси|Бостон селтикса]] сваки пут када су били у финалу. Сент Луис хокси су се преместили у [[Атланта|Атланту]] 1968. године када је Кернер продао франшизу [[Томас Казинс|Томасу Казинсу]] и бившем гувернеру Џорџије [[Карл Сандерс|Карлу Сандерсу]].<ref>{{Cite web|url=https://sportsecyclopedia.com/nba/stlhawks/stlhawks.html/|title=St. Louis Hawks|website=Sports Ecyclopedia|language=en-US|access-date=2020-06-27}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/history/season-by-season-recaps.html|title=Franchise History|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
Хокси тренутно имају другу најдужу "[[Суша (спорт)|сушу]]" (иза [[Сакраменто кингси|Сакраменто кингса]]) у недобијању НБА шампионат 60 сезона узастопно. Једина титула ове франшизе, као и четири појављивања у финалима, су се догодила када су били засновани у Сент Луису. У следећих 48 година, они ипак никада нису прошли кроз другу рунду плеј-офова, све до 2015. године. Ипак, хокси су једни од само четири НБА клуба која су се квалификовала за НБА плеј-офове 10 узастопних сезона у 21. веку, што су успели између 2008. и 2017. године.
 
== Историја франшизе ==
 
=== 1946–1953: Буфало, Три-Ситиз и Милвоки ===
Порекло Атланта хокса се може наћи у франшизи Буфало бајзонса која је основана [[1946]]. године. Бајзонси су били чланови [[Национална кошаркашка лига|Националне кошаркашке лиге]] (НБЛ) и своје мечеве су играли у [[Буфало меморијални аудиторијум|Буфало меморијалном аудиторијуму]]. Клуб је организов од стране Америчке легије Ири Каунтија, а трениран је од стране [[Нет Хики|Нета Хикија]].<ref>{{Cite news|url=http://s3.amazonaws.com/bncore/wp-content/uploads/2016/12/Ferris32z.jpg|title=Buffalo joins the major league|last=|first=|date=|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> Њихов први меч, победа резултатом 50–39 над [[Филаделфија севентисиксерси|Сиракјуз нешналсима]], је одигран 8. новембра 1946. године. У тиму се налазио [[Вилијам Гејтс|Вилијам "Поп" Гејтс]] који је, са [[Вилијам Кинг|Вилијамом "Доли" Кингом]], био један од два [[Afroamerikanci|афроамеричка]] играча у НБЛ.<ref>{{Cite web|url=http://www.hoophall.com/hall-of-famers/pop-gates/|title=The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame :: Pop Gates|website=www.hoophall.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Тим којем је требало барем 3,600 гледалаца по утакмици како би опстао је једва привлачио 1,000 у свој аудиторијум. Франшиза је остала само 38 дана у Буфалу након чега 28. децембра 1946. године Лео Ферис, генерални менаџер клуба, премешта тим у [[Молин (Илиноис)|Молин, Илиноис]], који је био део локације познате као "Три-Ситиз": Молин, [[Рок АјлендАјланд (Илиноис)|Рок Ајланд, Илиноис]] и [[Давенпорт (Ајова)|Давенпорт, Ајова]].<ref name=":0" />
 
Након премештања у Молин, клуб је преименован у Три-Ситиз блекхокс и мечеве где су били домаћини су одржавали у [[Вартон филд хаус|Вартон филд хаусу]]; дворани у Молину са 6,000 места.<ref name=":2" /> У тиму је играо Деангло Кинг, док су власници били Лео Ферис и Бен Кернер.<ref name=":1" /> Поп Гејтс је остао у блекхоксима и завршио је на другом месту по броју бодова, одмах иза будућег највреднијег играча НБЛ-а 1948. године, [[Дон Отен|Дона Отена]]. Као члан кошаркашке куће славних, Гејтс је помогао при интегрисању лиге и касније је постао први афроамерички тренер у великој спортској лиги, тренирајући Дејтон [[1948]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120912061724/http://www.hoophall.com/hall-of-famers/tag/william-p-gates|title=The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame - Hall of Famers|date=2012-09-12|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
1949. године, блекхокси су постали једни од 17 првобитних клубова Националне кошаркашке асоцијације након спајања дванаестогодишње Националне кошаркашке лиге и трогодишње [[Кошаркашка асоцијација Америке|Кошаркашке асоцијације Америке]]. У својој инагуралној години, они су достигли до плеј-офова са својим тренером [[Ред Орбах|Редом Орбахом]]. Наредне сезоне, драфтовали су [[Боб Кузи|Боба Кузија]], али нису успели да успоставе договор с њим тако да су га продали [[Чикаго стегси|Чикаго стегсима]] (који би га даље продали [[Бостон селтикси|Бостон селтиксима]] након што су убрзо угашени). Блекхокси су у овој сезони били последњи и [[Западна конференција (НБА)|западној дивизији]] и пропустили су плеј-офове. Тада је већ постајало очигледно да је Три-Ситиз област била премала да подржава НБА клуб. После те сезоне, франшиза се преместила у [[Милвоки|Милвоки, Висконсин]], где су постали Милвоки Хокси.
 
=== 1954–1965: Боб Петит ера ===
1954. године, хокси су драфтовали [[Боб Петит|Бобија Петита]], будућег највреднијег играча НБА. Упркос томе, хокси су и даље били једни од најгорих тимова у лиги, тако да су се 1955. још једном преместили, овог пута у [[Сент Луис|Сент Луис, Мисури]], Милвокијеве ривале у пивној индустрији, и постали су Сент Луис хокси.
 
1956. године, Сент Луис хокси су драфтовали легендарног [[Бил Расел|Била Расела]] у првој рунди. Одмах су га послали у Бостон селтиксе, док су за узврат добили [[Клиф Хаган|Клифа Хагана]] и [[Ед Макаули|Еда Макаулија]]; обојица су касније ушли у кућу славних.<ref>{{Cite web|url=http://www.nba.com/history/legends/profiles/bill-russell|title=Legends profile: Bill Russell|website=NBA.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/executives/kernebe99x.html|title=Ben Kerner NBA & ABA Basketball Executive Record|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/coaches/russebi01c.html|title=Bill Russell|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
Хокси 1957. године завршавају четири меча испод .500. Ипак, цела западна дивизија је била екстремно лоша те године; ниједан клуб у дивизији није имао победнички резултат. Ипак, освојили су титулу дивизије и тиме су аутоматски загарантовали финале дивизије, након што су поразили [[Лос Анђелес лејкерси|Минеаполис лејкерсе]] и [[Detroit pistonsi|Форт Вејн пистонсе]]. Након тога, они су победили и лејкерсе у дивизијском финалу, док су после поражени од стране Бостон селтикса у финалу. Они се [[1958]]. године поново пласирају у финале где су се селтиксима осветили за прошлогодишњи пораз, овај пут победивши их са 4–2 резултатом, чиме хокси освајају свој први и једини НБА шампионат. Боб Петит је хоксима донео 50 поена у последњој мечу тог финала.
 
Хокси су остали једни од водећих НБА клубова у следећој деценији. Са Едом Мекалијем као тренером, хокси се 1960. године поново пласирају у финале, али поново бивају поражени од стране Бостон селтикса. Идуће године, након довођења [[Лени Вилкенс|Ленија Вилкенса]], хокси још једном успешно пролазе до финала, али их у самом НБА финалу још једном побеђују Бостон селтикси. Током 1960-их, хокси ће и даље бити знатна конкуренција другим клубовима, често се пласирајући на добрим позицијама у плеј-офовима, а такође и освојивши неколико дивизијских титула.
 
=== 1965–1975: Премештање у Атланту ===
Упркос свим успесима, Кернер је показао забринутост везану за дугогодишњу дворану хокса, Кил аудиторијум. Тридесет-трогодишња арена је примала само 10,000 људи. Хокси су понекад своје мечеве одржавали у већој Сент Луис арени, већином против популарнијих противника, али Кернер није желео да их ту премести јер ни та дворана није била довро одржавана још од 1940-их. Иако је она 1967. године била реновирана због доласка [[Хокеј на леду|хокејашког]] клуба, [[Сент Луис блуз|Сент Луис блуза]], Кернер и даље није желео да се на стално премести у Сент Луис арену. Он је желео нову, сопствену дворану како би повећао приходе. Ипак, Кернеру је град више пута одбио дозволу за изградњу дворане. Почетком 1967. године, Кернер је на кратко време поставио клуб на продају.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=NlZYAAAAIBAJ&sjid=ufcDAAAAIBAJ&pg=3360,376983|title=Spokane Daily Chronicle - Претрага архиве Google вести|website=news.google.com|access-date=2020-06-27}}</ref> Један од лицитатора је била група из Њу Орлеанса вођена од стране Мортон Дауни Јуниора, али нису дошли до коначног договора, након чега Кернер на неко време повлачи хоксе са тржишта.<ref>{{Cite web|url=https://news.google.com/newspapers?id=7WRYAAAAIBAJ&sjid=yfcDAAAAIBAJ&pg=2102,164235|title=Spokane Daily Chronicle - Претрага архиве Google вести|website=news.google.com|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
Како није могао да реши проблеме са двораном, Кернер на крају хоксе продаје [[Том Казинсс|Тому Казинсу]] и бившем гувернеру [[Џорџија|Џорџије]], [[Карл Сандерс|Карлу Сандерсу]], који су преместили клуб у [[Атланта|Атланту]] [[1968]]. године. Док је њихова нова дворана била у изградњи, клуб је своје прве четири сезоне у Атланти провео играјући у Александер меморијал колосеуму (који се налази на кампусу Технолошког универзитета у Џорџији), где освајају своју прву дивизијску титулу у сезони 1969–70 са 48 победа и 34 пораза у западној дивизији. Казинсова фирма је [[1972]]. године саградила [[Омни колосеум]], модерну дворану у Атланти са 16,500 места, коју би користили Хокси, као и [[Атланта флејмси]], новонастала франшиза у хокеју на леду, што је била прва фаза у изградњи великих спортских, канцеларијских, хотелских и трговинских комплекса, која касније постају већи део [[CNN|Си-Ен-Ен центра]]. Такође, 1972. године хокси мењају свој постојећи лого, као и шему боја коју су користили: зелене и плаве боје су сада замењене златном, белом и црвеном, истим бојама које су Атланта флејмси користили. Силуета соколове главе унутар круга је остала као лого, само што је сада много више поједностављена.
 
Будуће године након премештања клуба су показале њихов таленат, укључујући играче као што су [[Pit Maravić|Пит Маравић]] и [[Лу Хадсон]]. Ипак, након овог успешног периода, клуб је у наредних неколико година морао да се преуреди. Иако је изгледало да се крећу у добро правцу када су добили први и трећи избор у [[1975]]. НБА драфту, оба драфтована играча, [[Дејвид Томпсон]] из [[Северна Каролина|Северне Каролине]] и [[Марвин Вебстер]] из Морган Стејта, су потписала уговор са Денвер нагетсима који су били у [[Америчка кошаркашка асоцијација|Америчкој кошаркашкој асоцијацији]] (АБА) и никада нису играли за хоксе.
 
==== Тед Тарнерово власништво ====
Власник [[Атланта брејвс|Атланта брејвса]], [[Тед Тарнер]], је [[1977]]. купио Атланта хоксе и запослио [[Хаби Браун|Хабија Брауна]] као тренера. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/1977/01/04/archives/turner-buys-the-hawks-day-after-baseball-ban.html|title=Turner Buys the Hawks, Day After Baseball Ban|access-date=2020-06-27|language=en}}</ref>Хокси су били једини НБА тим са "Дубоког Југа", као што су Атланта брејвси дуго времена били једини клуб из истог региона у [[МЛБ]]-у. Тарнерово власништво је било пресудно у чувању оба клуба унутар овог региона. Тренер Браун је 1978. године освојио награду као најбољи тренер године. У сезони 1979–80, хокси су завршили са 50 победа и 32 пораза, чиме су освојили Централну дивизију, што им је била прва дивизијска титула у централној дивизији, а такође и друга од кад су се преместили у Атланту. Следећу сезону хокси започињу са 4 узастопне победе, након чега губе 13 од 14 наредних утакмица. Хокси отпуштају тренера Хабија Браун због резултата 31–51.
 
=== 1982–1994: Доминик Вилкинс ера ===
Франшиза [[1982]]. године доводи [[Доминик Вилкинс|Доминика Вилкинса]], док касније исте године поставља [[Мајк Фрател|Мајка Фратела]] на позицију тренера.<ref>{{Cite web|url=http://www.nba.com/history/legends/profiles/dominique-wilkins|title=Legends profile: Dominique Wilkins|website=NBA.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Током сезоне 1984–85, 12 мечева на домаћем терену су биле одигране на унутар [[Лејкфронт арена|Лејкфронт арене]] у [[Њу Орлеанс|Њу Орлеанс, Луизијани]]. Њу Орлеанс мечеве је финансирао Бари Менделсон за 1.2 милиона долара, где су хокси имали резултат 6–6 у Луизијани. Доминик Вилкинс је освојио [[НБА такмичење у закуцавању]] [[1985]]. и [[1990]]. године, чиме је ушао у ривалство са [[Мајкл Џордан|Мајкл Џорданом]]. [[Спад Веб]] 1986. године такође осваја НБА такмичење у закуцавању, док Фратело исте године добија награду за најбољег тренера године.
 
Од 1985. до 1989. године, хокси су били међу елитом унутар лиге, побеђујући 50 или више мечева сваке сезоне. Освојили су дивизијску титулу након резултата 57–25, што је остао рекорд франшизе све до сезоне 2014–15. Ипак, клуб није могао проћи даље од полу-финала у плеј-офовима источне конференције, губећи од источно конференцијски (а неким годинама и НБА) шампиона, Бостон селтикса и Детроит пистонса. Хокси су драфтовали Стајсија Огмона на НБА драфту 1991. године. Ипак, Вилкинс је у току сезоне добио повреду која га је спречила да игра до краја сезоне и, без њега, хокси не успевају да се пласирају у плеј-офове. Хокси 1992. године доводе [[Муки Блејлок|Муки Блејлока]] из [[Бруклин нетси|Њу Џерси нетса]]: будућих седам година своје каријере он проводи у овом клубу, где води тим у броју украдених лопти, док се [[1994]]. године појављује у [[НБА Ол-стар меч|Ол-стар мечу]]. Након осредњих сезоне, [[Лени Вилкенс]] постаје нови тренер 1993. године. У сезони 1993–94, хокси побеђују ћак 57 мечева, чиме су изједначили рекорд клуба, а такође су освојили четврту дивизијску титулу у Атланти, као и трећу у централној дивизији. Њихов тренер, Вилкенс, је именован за тренера године због његовог рада и доприноса тиму. Ипак, тим поново губи у плеј-офовима, изгубивши против [[Индијана пејсерси|Индијана пејсерса]] у полу-финалу. Сезона је такође поремећена разменом Доминика Вилкинса, који остаје водећи у франшизи по броју поена, са [[Los Anđeles klipersi|Лос Анђелес клиперсима]] за Денија Менинга, који се убрзо премешта у [[Финикс санси|Финикс сансе]] након краја сезоне. 6. марта 2015. године, Доминик Вилкинс добија статуу испред [[Филипс арена|Филипс арене]].
 
=== 1994–2005: Просечна времена ===
На почетку сезона 1994–95, хокси су разменили [[Кевина Вилс|Кевина Вилса]] са [[Мајами хит|Мајами хитом]] за [[Стив Смит (кошаркаш)|Стив Смита]] и [[Грент Лонг|Грент Лонга]]. У току сезоне, тренер Вилкенс обара рекорд за највише победа НБА клуба под једним тренером (са укупно 939 победе). Завршили су на петом месту у централној дивизији, након чега губе против Индијана пејсерса у првој рунди плеј-офова. Хокси своју 1995–96 сезону завршавају са 46–36 резултатом чиме су били на четвртој позицији у централној дивизији. Током те сезоне, они су довели [[Кристијан Летнер|Кристијана Летнера]] из [[Минесота тимбервулвси|Минесота тимбервулвса]]; Летнер се 1997. године појављује у Ол-стар мечу. Они успевају да победе Индијана пејсерсе у првој рунди плеј-офова, али су поражени од стране [[Орландо меџик|Орландо меџика]] током полу-финала.
 
Отприлике у ово време, одлучено је да би Омни требала бити замењена новом двораном. Омни је изграђен од КОР-ТЕК челика који треба да зарђа с временом, чиме се добија заштитни слој око саме грађевине, чиме она може да траје деценијама. Ипак, дизајнери и архитекте нису узели у обзир суптропску климу Атланте због које зграда није престала да рђа и била је у релативно лошем стању иако је била стара само 25 година. Када је Тарнер добио нову НХЛ франшизу, [[Атланта трашерси|Атланта трашерсе]], један од услова је био да се нова дворана мора саградити пре него што тим одигра прву утакмицу јер је Омни била неупотребљива чак и за краткотрајно коришћење. На крају је одлучено да ће Омни дворана бити демолирана, након чега ће се на истој локацији саградити нова дворана за хоксе и трашерсе. После плеј-офова 1997. године, хокси се враћају у Александер меморијал колосеум, користећи Џорџија доум за мечеве већег капацитета, све док Филипс арена није саграђена нешто пре 1999–2000 сезоне.
 
Хокси су имали две сезоне са преко 50 победа: 1996–97 (56–26) и 1997–98 (50–32), док центар Дикембе Мутомбе узастопно добија награде за најбољег одбрамбеног играча године. Хокси су поразили Детроит пистонсе у првој рунди НБА плеј-офова 1997. године, али су изгубили у другој рунди против [[Чикаго булси|Чикаго булса]]. Сезоне 1997–98 [[Алан Хендерсон]] осваја награду због највећег побољшања, док хокси званично добијају своју нову дворану. Упркос свему томе, хокси губе у првој рунди плеј-офова против [[Шарлот хорнетси|Шарлот хорнетса]]. Следеће сезоне, они успевају да се квалификују у плеј-офове где у првој рунди побеђују пистонсе, али бивају елиминисани у другој рунди у мечу против [[Njujork niksi|Њујорк никса]].
 
У сезони 1999–2000, у својој првој сезони одиграној у Филипс арени, хокси шаљу Стива Смита у [[Portland trejlblejzersi|Портланд]] док за узврат добијају [[Исајa Рајдер|Исају Рајдера]] и [[Џим Џексон|Џима Џексона]], док такође шаљу Муки Блејлока [[Голден Стејт вориорси|Голден Стејт вориорсима]] и добијају Бимбо Колса. Смит и Блејлок су била два најпопуларнија играча хокса током 1990-их, док је Рајдер, као контраст, имао проблема због свог понашања како на терену, тако и изван њега. Његово лоше понашање се исто тако наставило и када је прешао у Атланту: није се појавио на први дан тренинга и каснио је на две утакмице. Након гласина да је конзумирао [[Марихуана|марихуану]] у хотелској соби у [[Орландо|Орланду]], лига је од њега захтевала да посети саветовалиште у вези својих проблема и казнила га је са укупно 200,000 долара док није пристао да иде. Након што је каснио на меч у марту, хокси су га отпустили.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20070930035055/http://www.lasvegassun.com/sunbin/stories/text/2000/aug/04/510593978.html|title=Las Vegas SUN: J.R. MIA|date=2007-09-30|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref> Смит/Рејдер размена је била тренутак када су хокси редовно почели да добијају све лошије резултате. Након што су пропустили само четири плеј-офа од 1977. године, сада су пали на седмо место у централној дивизији са 28–54 резултатом; неће се појавити у плеј-офовима у следећих осам година.
 
[[Џејсон Тери]] је водио тим по броју поена у 2000–01 сезони, са 19.7 поена по игри. Хокси су затим послали Мутомбу у [[Филаделфија севентисиксерси|Филаделфија севентисиксерсе]] и за узврат су добили [[Те Ратлиф|Теа Ратлифа]], [[Тони Кукоч|Тони Кукоча]] и [[Назр Мохамед|Назр Мохамеда]]. Ипак, Ратлиф је био повређен због чега није играо са хоксима тек до идуће сезоне. Завршили су ову сезону са резултатом од 25 победа и 57 пораза. 2001. године, хокси су драфтовали [[Пау Гасол|Пау Гасола]], али он је одмах предат [[Мемфис гризлиси|Мемфис гризлисима]] за [[Шариф Абдур-Рахим|Шариф Абдур-Рахима]]. Абдур-Рахим је постао водећи играч у хоксима по броју поена по утакмици и појавио се у ол-стра игри 2002. године. Клуб је завршио са 33–49 разултатом у 2001–02 сезони. Хокси су послали кукоча у Милвоки баксе за ол-стара, Глена Робинсона 2002. године, који је водио тим са 20.8 поена по игри. Упркос томе, хокси се и даље нису квалификовали у плеј-офове у сезони 2002–03 након свог 35–47 резултата.
 
Фебруара 2004. године, хокси су у свом тиму имали НБА ол-стара [[Рашид Волас|Рашида Воласа]] у само једном мечу. Воласа су добили из Портланда, као и [[Весли Персон|Веслија Персона]], за Абдур-Рахима, Ратлифа и [[Дан Дикау|Дана Дикауа]]. У својој јединој игри за хоксе у којем су изгубили против Њу Џерси џетса, Волас је донео 20 поена, 6 скокова, 5 блокова и 2 асистенције.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20090525024504/http://www.nba.com/games/20040218/ATLNJN/boxscore.html|title=NBA.com: Atlanta at New Jersey|date=2009-05-25|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref> После тог меча, хокси су га послали Детроит пистонсима у размени са пистонсима и Бостон селтиксима: за узврат су добили Боб Суру и [[Жељко Ребрача|Жељка Ребрачу]] из пистонса, док су из селтикса добили [[Крис Милс|Криса Милса]], који касније никада не добија прилику да игра у дресу хокса. Своју 2003–04 сезону завршавају са 28–54 резултатом.<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/news/story?id=1739128|title=Moving again: Rasheed dealt to Pistons|date=2004-02-19|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Атланта је била домаћин ол-стар меча 2003. године, што ће бити последњи пут да клуб из источне конференције одржава ол-стар меч у следећих девет година.
 
==== Атланта Спирит власништво ====
31. марта 2004. године, клуб је продат компанији познатој под именом [[Атланта Спирит]]<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/atlanta_spirit_sale_040331.html|title=Atlanta Spirit LLC Announces Close of Sale for Teams, Arena|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> од стране [[WarnerMedia|Тајм Ворнера]] (који су постали власници хокса, брејвса и трашерса након спајања са Тарнер Бродкестингом 1996. године). Између сезона, хокси шаљу [[Џејсон Тери|Џејсона Терија]] и [[Алан Хендерсон|Алана Хендерсона]] у [[Далас маверикси|Далас мавериксе]] за [[Антоин Волкер|Антоина Волкера]] и [[Тони Делк|Тонија Делка]]. Ипак, и након промене власника, хокси су и даље имали проблема. У сезони 2004–05, хокси су били последњи тим у лиги са само 13 победа (пет победа мање од [[Шарлот бобкетс|Шарлот бобкетса]] и [[Њу Орлеанс хорнетси|Њу Орлеанс хорнетса]]). Исте године [[Џош Смит]] побеђује у НБА такмичењу у закуцавању.
 
=== 2005–2012: Џо Џонсон ера ===
На лето 2005. године, хокси добијају [[Џо Џонсон|Џо Џонсона]] из Финикс санса, док за узврат шаљу [[Бориса Диав|Бориса Диава]].<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/Hawks_Announce_Joe_Johnson_081905.html|title=Hawks Announce Sign And Trade For Joe Johnson|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Такође су успели да доведу [[Заза Пачулија]] из Милвоки бакса. Ове промене у тиму су се догодиле након борбе око моћи власника скоро три недеље пре него што су се догодиле саме размене.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/Hawks_Ownership_Dispute_Resolved_081905.html|title=Hawks Ownership Dispute Resolved|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
У НБА драфту 2005. године, хокси доводе [[Марвин Вилијамс|Марвина Вилијамса]] из Северне Каролине, док 2006. доводе [[Шелден Вилијамs|Шелдена Вилијамса]].
 
Почев од 2007. године, већ је изгледало да хокси имају много бољи и организованији тим, поготово након што су током драфта исте године довели [[Ал Хорфорд|Ал Хорфорда]] у тим.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/al-horford-bio|title=Al Horford Bio|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> У својој првој сезони, Хорфорд је у просеку скоро правио [[дабл-дабл]] сваки меч, тако да је био јак кандидат за већи број награда исте године. Сезона им је отпочела победом против Далас маверикса резултатом 101–94, што је вратило наду фановима хокси: задњи пут када су били победници у првом мечу сезоне било је 1998. године, што је био и последњи пут када су прошли у плеј-офове. За 2007–08 сезону, хокси су променили своје боје у плаву и црвену, што је означило први пут у историји овог тима да користе плаву боју.
 
Још већи допринос моралу тима и фанова донела је размена за [[Мајк Биби|Мајка Бибија]].<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/Hawks_Acquire_Bibby_021608.html|title=Hawks Acquire Mike Bibby From Sacramento|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Када је та размена почињена, хокси су имали резултат од 22 победе и 28 пораза; касније су освојили 15 од 32 меча, како би завршили са 37–45 резултатом, који је, иако не победнички, био довољан да се пласирају у плеј-офове по први пут од 1999. године. У плеј-офовима, хокси су показали своје знатно побољшање након што су против предстојећих НБА шампиона, Бостон селтикса, играли читавих 7 утакмица, у задњој од којих би изгубили и испали из плеј-офова. Све три победе хокса над селтиксима су остварене на домаћем терену, Филипс арени, која је тада била распродата по први пут.
 
У 2008–09 сезони, хокси су победили чак 47 мечева, што им је била први победнички резултат од 1999. године. Са скоро нетакнутом поставом од прошле године, успели су да направе велики корак ка даљем напретку и развијању. Поново, они су одиграли 7 мечева, али су овај пут на крају победили и то против Мајами хита; њихова прва победа у плеј-офовима од 1999. године. Ипак, у конференцијским полу-финалима су изгубили против [[Кливленд кавалирси|Кливленд кавалирса]] резултатом 4–0.
 
У 2009–10 сезони, хокси су се још више побољшали победивши чак 53 утакмице, први пут да су добили преко 50 победа у сезони од 1997–98. Ал Хорфорд и Џо Џонсон су добили своје место у ол-стар тиму, што је означио први пут пд 1998. године да хокси шаљу два играча у ол-стар игру. Плеј-офови су, ипак, били реприза прошле године: победили су у игри од 7 мечева против Милвоки бакса, али су поражени од стране Орландо меџика резултатом 4–0. Након те сезоне, тренер хокса, Мајк Вудсон, је замењен [[Лари Дру|Ларијем Друом]].<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/news/story?id=5282105|title=Hawks name Woodson assistant Drew as coach|date=2010-06-13|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
Хокси своју 2010–11 играју нешто лошије од претходне са 44 победе, иако Хорфорд и Џонсон поново улазе у ол-стар тим. У току сезоне, Мајк Биби је послат у [[Vašington vizardsi|Вашингтон визардсе]] за [[Кирк Хајнрик|Кирка Хајнрика]]. Хокси су завршили сезону изгубивши 6 узастопних мечева, али су се свеједно пласирали у плеј-фове где су у 6 мечева победили Орландо меџик, док су у конференцијском полу-финалу у 6 мечева изгубили против Чикаго булса.
 
У августу 2011. године најављено је да ће калифорнијски заснован бизнисмен, Алекс Меруело, купити велико учешће у хоксима,<ref>{{Cite web|url=http://www.usatoday.com/sports/basketball/nba/hawks/2011-08-08-hawks-sale-alex-meruelo_n.htm|title=Alex Meruelo has agreement to purchase Atlanta Hawks|website=USATODAY.COM|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> док је у новембру одустао од договора.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/Meruelo_Hawks_Agreement.html|title=Hawks and Meruelo Terminate Agreement|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
Децембра 2011. године, хокси доводе [[Трејси Макгрејди|Трејси Мекгрејдија]], [[Џери Стекхаус|Џери Стекхауса]], [[Џејсон Колинс|Џејсон Колинса]], [[Владимир Радмановић|Владимира Радмановића]], [[Жанеро Парга]] и [[Вили Грин|Вили Грина]]. Такође су довели [[Доналд Слоун|Доналда Слоуна]] и двадесет-седмогодишњег [[Иван Џонсон|Ивана Џонсона]]. Слоун је отпуштен следећег месеца.
 
Хокси завршавају своју 2011–12 сезону са 40 победа: четврти најбољи резултат у источној конференцији, чиме улазе у плеј-офове пету узастопну сезону. Ипак, у првој рунди су елиминисани од стране Бостон селтикса.
 
=== 2012–2013: Измене у тиму ===
25. јуна [[2012]]. године, хокси унајмљују потпредседника кошаркашких операција [[Сан Антонио спарси|Сан Антонио спарса]], [[Дени Фери|Денија Ферија]], као председника кошаркашких операција и генералног менаџера. Током 2012. НБА драфта, хокси бирају [[Џон Џенкинс|Џона Џенкинса]] и [[Мајк Скот|Мајка Скота]]. Хокси 2. јуна 2012. године размењују Џоа Џонсона са Бруклин нетсима за [[Џордан Фармар|Џордана Фармара]], [[Ентони Мороу|Ентони Мороуа]], [[Дешон Стивенсон|Дешон Стивенсона]] , [[Џордан Вилијамс|Џордан Вилијамса]] и [[Јохан Петро|Јохана Петроа]]. Истог дана, хокси су послали [[Марвина Вилијамс|Марвина Вилијамса]] у [[Јута џез]] за [[Девин Харис|Девина Хариса]].
 
10. јула 2012. године, хокси доводе [[Лу Вилијамс|Луа Вилијамса]].
 
21. јануара [[2013]]. године, након тешке повреде Луа Вилијамса у мечу против Бруклин нетса због које није могао да игра до краја сезоне, хокси су довели Жанера Парга на десето-дневном уговору.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120723072230/http://www.nba.com/news/transactions/2012_13/|title=Transactions: 2012-13 season {{!}} NBA.com|date=2012-07-23|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
21. фебруара [[2013]]. године, хокси шаљу Мороуа у Далас мавериксе за [[Дантеј Џоунс|Дантеј Џоунса]], истог дана доводе [[Џереми Тајлер|Џереми Тајлера]] из Голден Стејт вориорса.
 
Хокси сезону 2012–13 завршавају резултатом 44–38, појављујући се у плеј-офовима шесту узастопну сезону. Ипак, њих ће сада елиминисати [[Индијана пејсерси]] у првој рунди. На крају сезоне, сви играчи укључени у Џонсон и Вилијам разменама претходне године су отпуштени или нису враћени у тим. Такође, Џош Смит је отишао из Атланте и потписао уговор са Детроит пистонсима. Дугогодишњи играч хокса Заза Пачулија, их је сада напустио како би се преместио у Милвоки баксе. Након што је половина тима отишла из Атланте, сезона 2012–13 се показала као сезона са великим бројем измена у тиму за хоксе, што је био добар знак за [[Мајк Буденхолзер|Мајка Буденхолзера]].
 
=== 2013–2017: Мајк Буденхолзер ера ===
28. маја [[2013]]. године, хокси су из Сан Антонио спурса довели Мајка Буденхолзера као новог тренера.
 
Хокси су у 2013. НБА драфту добили четири нова играча: [[Денис Шредер|Дениса Шредера]], [[Шејн Ларкин|Шејна Ларкина]], [[Раул Нето|Раул Нетоа]] и [[Џејмс Енис|Џејмса Ениса]]. Ипак, хокси шаљу Ларкина у Далас, док за њега добијају [[Мајк Мускал|Мајка Мускалу]], [[Лукас Ногуеир|Лукаса Ногуеиру]] (на почетку драфтован од стране Бостон селтикса), као и [[Џеред Канингхем|Џереда Канингхема]]. Послали су Ениса Мајами хиту и Нетоа Јута џезу за будуће драфт изборе. Хокси су довели [[Кајл Корвер|Кајла Корвера]] на четворогодишњем уговору од 24 милиона долара, као и [[Пол Милсап|Пол Милсапа]] на двогодишњем уговору од 19 милиона долара.
 
26. децембра 2013. Хорфорд је поцепао мишић и, 30. децембра, хокси изјављују да он мора ићи на операцију, што значи да ће пропустити остатак сезоне. Атланта овај пут сезону завршава резултатом 38–44, што је њихов први губећи резултат од 2008. године. Ипак, цела источна конференција је имала релативно лоше резултате, тако да су успели да прођу у плеј-офове где су се, као и 2008. године, борили против врло јаког противника, Индијана пејсерса, где ће одиграти читавих 7 мечева само да би изгубили у последњем мечу са резултатом 92–80.
 
Хокси 1. маја [[2014]]. године објављују свој секундарни лого који је модернизована верзија 1972–95 "Пек-Мен" логоа.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150811045051/https://hawksbasketblog.com/2014/05/01/hawks-reveal-new-secondary-logo/|title=Hawks Reveal New Secondary Logo {{!}} Hawks Basketblog|date=2015-08-11|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref> 15. јула 2014. године добијају стручњака за одбрану, Табо Сефолошу, из [[Оклахома Сити тандер|Оклахома Сити тандера]]. 7. септембра 2014. године, [[Брус Левенсон]] је најавио да ће продати своје учешће у клубу, након пријављивања неприкладног и-мејла послатог 2012. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/2014/09/07/us/atlanta-hawks-owner-bruce-levenson-racist-email/index.html|title=E-mail spurs Bruce Levenson to sell NBA's Hawks|last=CNN|first=By Eliott C. McLaughlin|website=CNN|access-date=2020-06-27}}</ref> Појединци из афроамеричке спортске заједнице, као што су [[Џејсон Витлок]]<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/story/_/id/11493472/jason-whitlock-bruce-levenson-atlanta-hawks|title=Whitlock: Levenson's words and actions understandable|date=2014-09-09|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> и [[Карим Абдул-Џабар]],<ref>{{Cite web|url=https://time.com/3296175/bruce-levenson-atlanta-hawks-racist-email-kareem-abdul-jabbar/|title=Kareem Abdul-Jabbar: Bruce Levenson Isn't a Racist, He's a Businessman|website=Time|access-date=2020-06-27}}</ref> су коментарисали да Левенсонов и-мејл није имао никакву расистичку намеру, али да је био мотивисан да то уради због забринутости о бизнису.
 
2. јануара [[2015]]. године, у водећим дневним новинама Атланте је изјављено да ће се и преостала мањина власника Атланта хокса придружити Левенсону, ефективно стављајући целу франшизу на продају.<ref>{{Cite web|url=https://www.ajc.com/sports/basketball/breaking-news-100-percent-hawks-for-sale-updated/B8SDEBCrtTQWAdtFezo2vL/|title=Breaking News: 100 percent of Hawks up for sale (updated)|last=Chris Vivlamore|first=The Atlanta Journal-Constitution|website=ajc|language=english|access-date=2020-06-27}}</ref> НБА је изјавио да ће један од главних услова куповине бити да ће клуб морати да остане у Атланти. Такође, градоначелник Атланте, [[Касим Рид]], је изјавио да ће град нудити посебне погодности ако нови власник одржи хоксе у Атланти у следећих 30 година.<ref>{{Cite web|url=http://www.foxsports.com/nba/story/atlanta-hawks-sale-unanimously-approved-by-owners-010815|title=Hawks owners unanimously approve plan to sell team|last=Jan 8|first=foxsports|last2=ET|first2=2015 at 12:21p|date=2015-01-08|website=FOX Sports|language=en-US|access-date=2020-06-27}}</ref> 22. априла 2015. године, Атланта Спирит је дошла до споразума да франшизу прода за 850 милиона долара групи коју је предводио милијардер [[Тони Реслер]]; продаја је одобрена од стране НБА 24. јуна 2015. године.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150627155508/http://www.nba.com/2015/news/06/24/sale-of-hawks-unanimously-approved/index.html?ls=iref:nbahpts|title=NBA unanimously approves sale of Atlanta Hawks {{!}} NBA.com|date=2015-06-27|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ajc.com/sports/basketball/hawks-finalizing-sale-with-billionaire-antony-ressler/jBTAsV9zq6JUuriGlDcb4J/|title=Hawks finalizing sale with billionaire Antony Ressler|last=Hawks|website=ajc|language=english|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/group-led-tony-ressler-completes-purchase-atlanta-hawks|title=Group Led By Tony Ressler Completes Purchase of Atlanta Hawks|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
31. јануара 2015. године, хокси су били први НБА тим који је у једном календарском месецу остварио резултат 17–0, победивши Портланд.<ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/ATLHawks/status/561718305619447808|title=https://twitter.com/ATLHawks/status/561718305619447808|website=Twitter|language=sr|access-date=2020-06-27}}</ref> Ол-стар меч се састојао од чак четири играча из Атланте: [[Џеф Тиг]], Пол Милсап, Кајл Корвер и Ал Хорфорд. Кајл Корвер и [[Демари Керол]] су обојица донели по 20 бодова, чиме су хокси први тим који је у 2014–15 сезони остварио 50 победа. 20. марта 2015 године, хокси освајају прву дивизијску титулу у преко 2 деценије, а уједно и постају први тим који побеђује у НБА југоисточној дивизија који није заснован у [[Флорида|Флориди]];<ref>{{Cite web|url=https://www.ajc.com/sports/basketball/hawks-claim-southeast-division-title/bnZUgCpAqDXu7fIxmuGR5L/|title=Hawks claim Southeast Division title|last=Chris Vivlamore|first=The Atlanta Journal-Constitution|website=ajc|language=english|access-date=2020-06-27}}</ref> недељу дана касније са победом над Мајамијем, као и поразом Кливланда против Бруклина, хокси пролазе у плеј-офове као најбољи тим источне конференције,<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20150328143716/http://jeffschultz.blog.ajc.com/2015/03/27/hawks-win-and-clinch-east-then-act-like-its-no-big-deal-which-is-good/|title=Hawks win and clinch East, then act like it’s no big deal (which is good) {{!}} Jeff Schultz blog|date=2015-03-28|website=web.archive.org|access-date=2020-06-27}}</ref> завршивши сезону са најбољим резултатом франшизе од 60 победа и 22 пораза.<ref>{{Cite web|url=https://www.basketball-reference.com/teams/ATL/2015.html|title=2014-15 Atlanta Hawks Roster and Stats|website=Basketball-Reference.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
У првој рунди, Атланта је поразила Бруклин нетсе у 6 мечева. Хокси након тога пролазе у полу-финале источне конференције где се суочавају са Вашингтон визардсима, које такође побеђују у 6 мечева, што им је био први пут да пролазе другу рунду плеј-офова све од 1967. године; њихове претпоследње године у Сент Луису. Хокси пролазе у финале источне конференције, први пут у историји франшизе, где су у 4 утакмице изгубили против Кливленд кавалирса.
 
22. јуна 2016. године, хокси су послали Џефа Тига у Индијану, док је у тој размени учествовала и Јута, која је свој 2016. НБА драфт избор дала хоксима.<ref>{{Cite web|url=https://www.sbnation.com/nba/2016/6/22/12005890/jeff-teague-trade-pacers-hawks-jazz-george-hill|title=Jeff Teague traded to Pacers in 3-team deal|last=Weitzman|first=Yaron|date=2016-06-22|website=SBNation.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> 8. јула 2016. године, Хорфорд потписује четворогодишњи уговор са Бостон селтиксима од 113 милиона долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/celtics/news/sidebar/summer-070816-celtics-welcome-al-horford-to-boston|title=Celtics Welcome Al Horford to Boston|website=Boston Celtics|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/celtics/news/pressrelease/boston-celtics-sign-al-horford|title=Boston Celtics Sign Al Horford|website=Boston Celtics|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/story/_/id/16712043/al-horford-boston-celtics-agree-terms-four-year-113-million-deal-according-league-sources|title=Horford picks Boston; agent says 4 years, $113M|date=2016-07-02|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> 12. јула 2016. године, Двајт Хауард пристаје да се врати у Атланту на трогодишњем уговору од 70 милиона долара.<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/story/_/id/16684040/dwight-howard-atlanta-hawks-agree-3-year-705-million-deal|title=Agent: Howard, Hawks agree on 3 years, $70.5M|date=2016-07-01|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Хокси сезону завршавају са 43–39 резултатм, што је било довољно за плеј-офове. Изгубили су против Ваишингтон визардса у првој рунди.
 
20. јуна 2017. године, Хауард је, уз 31. избор на драфту, послат у Шарлот хорнетсе, док за узврат Атланта добија [[Марко Белинели|Марка Белинелија]] и [[Мајлс Пламли|Мајлс Пламлија]], као и 41. избор на истом драфту. Два дана касније, хокси су изабрали [[Џон Колинс (кошаркаш)|Џона Колинса]] на 2017 НБА драфту.<ref>{{Cite web|url=https://www.espn.com/nba/story/_/id/19704232/2017-nba-draft-atlanta-hawks-pick-no-19-john-collins-wake-forest-forward|title=Hawks pick at No. 19: John Collins, Wake Forest forward|date=2017-06-23|website=ESPN.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> 13. јула 2017. године Пол Милсап напушта Атланту након што је потписао вишегодишњи уговор са Денвер нагетсима.<ref>{{Cite web|url=http://www.nba.com/article/2017/07/13/denver-nuggets-sign-free-agent-paul-millsap|title=Denver Nuggets sign free agent Paul Millsap|last=release|first=Official|website=NBA.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
=== 2017–данас: Одлазак Мајка Буденхолзера и поновна изградња ===
Губитак Хауарда и Милсапа је оставио велики траг на игру Атланте, што се може видети по 24–58 резултату у 2017–18 сезони, чиме су они били на последњој позицији у источној конференцији, а уједно су и пропустили плеј-офове по први пут од сезоне 2006–07. Хокси и тренер Буденхолзер 25. априла 2018. одлучују да се растану.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/hawks-part-ways-head-coach-mike-budenholzer|title=Hawks Part Ways With Head Coach Mike Budenholzer|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
11. маја 2018. године, [[Лојд Пирс]] је запослен од стране Атланте на позицији тренера.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/news/hawks-reach-agreement-principle-lloyd-pierce-become-teams-head-coach|title=Hawks Reach Agreement in Principle With Lloyd Pierce To Become Team's Head Coach|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.inquirer.com/philly/sports/sixers/lloyd-pierce-sixers-76ers-assistant-atlanta-hawks-head-coach-20180511.html|title=Sixers assistant Lloyd Pierce gets Atlanta Hawks head coaching job|last=Pompey|first=Keith|website=https://www.inquirer.com|language=en-US|access-date=2020-06-27}}</ref> 21. јуна, хокси бирају [[Лука Дончић|Луку Дончића]] у 2017 НБА драфту и одмах га размењују са Далас мавериксом за избор у 2019 НБА драфту, као и за [[Тре Јанг|Тре Јанга]].<ref>{{Cite web|url=https://www.ajc.com/sports/basketball/hawks-acquire-trae-young-nba-draft-trade/HEfc5s9MuFIPMfUNmezTfO/|title=Hawks acquire Trae Young in NBA draft trade|last=Michael Cunningham|first=The Atlanta Journal-Constitution|website=www.ajc.com|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Упркос високим очекивањима улазећи у 2018–19 сезону, Атланта хокси је завршавају са 29–53 резултатом.
 
== Резултати по сезонама ==
''Листа последњих 5 сезона хокса. Главни чланак: [[Атланта хокси — учинак по сезонама|Атланта хокси – учинак по сезонама]]''
 
''ОМ = Одиграно мечева, П = Победа, Г = Губитака, П-Г% = Проценат победа''
{| class="wikitable"
|- style="font-weight:bold; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"
| Сезона || ОМ || П || Г || П-Г% || Резултат || Плеј-офови
|-
| 2014–15 || 82 || 60 || 22 || {{Winning percentage|60|22}} || Прво место, југоисток || Изгубили у конференцијском финалу, 0–4 ([[Кливленд кавалирси|кавалирси]])
|- style="background:#eee;"
| 2015–16 || 82 || 48 || 34 || {{Winning percentage|48|34}} || Друго место, југоисток || Изгубили у конференцијском полу-финалу, 0–4 (кавалирси)
|-
| 2016–17 || 82 || 43 || 39 || {{Winning percentage|43|39}} || Друго место, југоисток || Изгубили у првој рунди, 2–4 ([[Vašington vizardsi|визардси]])
|- style="background:#eee;"
| 2017–18 || 82 || 24 || 58 || {{Winning percentage|24|58}} || Пето место, југоисток || Нису се квалификовали
|-
| 2018–19 || 82 || 29 || 53 || {{Winning percentage|29|53}} || Пето место, југоисток || Нису се квалификовали
|}
 
== Лого и дресеви ==
Кроз своју историју, овај клуб је прошао кроз више промена логоа и дресева.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/infographic-history-hawks-logos-and-jerseys|title=Infographic: History of the Hawks Logo and Jersey|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> 1. маја [[2014]]. године, клуб је усвојио стилизовану верзију "Пек-Мен" логоа коју је користио од [[1972]]. до [[1995]].<ref name=":3" /> године. "Пек-Мен" лого на крају сезоне 2014–15 постаје њихов главни лого.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/welcome-club|title=Welcome To The Club!|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Клуб ће 24. јуна [[2015]]. године открити своје нове главне и алтернативне дресеве, као и измењене логое и боје. Нове боје се састоје од црвене, зелена и сиве. Тим је такође открио своје нове чарапе и патике, у складу са новим уговором [[НБА|Националне кошаркашке асоцијације]] (НБА) у вези званичних чарапа са [[Стенс|Стенсом]]. Претходно, званичне чарапе у играма су биле беле или црне, у зависности од одлуке тима. Клуб паланира да носи беле чарапе када су домаћини, сиве када су гости, а црвене у својим алтернативним дресевима.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/features/atlanta-hawks-basketball-club-unveils-most-cutting-edge-uniform-pro-sports|title=The Atlanta Hawks Basketball Club Unveils The Most Cutting-Edge Uniform In Pro Sports|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/hawks/hawks-next-generation-uniforms|title=Hawks Next Generation Uniforms|website=Atlanta Hawks|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref>
 
== Ривалства ==
 
=== Бостон селтикси ===
[[Бостон селтикси|Селтикс]]-хокс ривалство је ривалство у источној конференцији [[НБА|Националне кошаркашке асоцијације]] које траје више од пет деценије, иако су ова два клуба и пре тога имала међусобних мечева (све од 1949–50 сезоне када су се Три-Ситиз блекхокси прикључили НБА након спајања [[Национална кошаркашка лига|Националне кошаркашке лиге]], познатије као НБЛ, и [[Кошаркашка асоцијација Америке|Кошаркашке асоцијација Америке]], познатије као БАА). Ипак, блекхокси нису представљали велику конкуренцију све док се нису преместили у [[Сент Луис]] (после четворогодишњег постојања у [[Милвоки|Милвокију]]). Ова два тима су се сусретала једанаест пута у НБА плеј-офовима, четири пута у НБА финалу, док су селтикси освојили десет од дванаест серија против хокса, укључујући три НБА финала.<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/celtics/history/Recap_1950s.html|title=Recap - 1950s|website=Boston Celtics|language=en|access-date=2020-06-27}}</ref> Иако су хокси поразили селтиксе само два пута у једанаест серија, они су и даље често успевали да чине серије са селтиксима упечатљивим. Ривалство се појачало [[2016]]. године када је центар и [[НБА Ол-стар меч|ол-стар]] играч хокса, [[Ал Хорфорд]], прешао у селтиксе.
 
=== Орландо меџик ===
Хокси и [[Орландо меџик]] имају интензивно ривалство које већином проистиче из плеј-офова и великог успеха [[Двајт Хауард|Двајта Хауарда]] и [[Џош Смит|Џоша Смита]] јер су обојица били у 2004 НБА драфту, а такође и јер су обојица одрастали у [[Џорџија|Џорџији]].
 
Ови тимови су се сусретали у плеј-офовима три пута: [[1996]]., [[2010]]. и [[2011]]. године. Меџик је победио хоксе у другој рунди плеј-офова 1996. године у 5 мечева, док су их у сусрету 2010. године победили без пораза. Насупрот томе, хокси су елиминисали меџик у плеј-офовима 2011. године у првој рунди резултатом 4–2.
 
== Дворане ==
 
* [[Вартон филд хаус]] (1946–1951)
* [[Милвоки арена]] (1951–1955)
* [[Кил аудиторијум]] и [[Сент Луис арена]] (1955–1968)
* [[Александер мемориал колосеум]] (1968–1972)
* [[Омни колосеум]] (1972–1997)
** [[Лејкфронт арена]] (1984–1985; само 12 игара у Њу Орлеансу)
* [[Џорџија доум]] и [[Александер мемориал колосеум]] (1997–1999; хокси су играли у обе дворане док је Филипс арена била у изградњи; Омни је срушен на лето 1997. године)
* [[Стејт фарм арена]] (позната као [[Филипс арена]] од 1999. до 2018.; 1999–данас)
 
== Играчи ==
{{Главни|Списак кошаркаша Атланта хокса}}
 
=== Повучени бројеви ===
 
* '''9''' (''Боб Петит'', –)
* '''21''' (''Доминик Вилкинс'', 21. јануар 2001.)
* '''23''' (''Лу Хадсон'', 1. март 1977.)
* '''44''' (''Пит Маравич'', 3. март 2017.)
* '''55''' (''Дикембе Мутомбо'', 24. новембар 2015.)
* '''59''' <sup>1</sup> (''Касим Рид'', Новембар 2017.)
 
<sup>1</sup> Хокси су повукли број 59 у част Касиму Риду који је био градоначелник Атланте од 2010. до 2018. године.
 
=== Лидери франшизе ===
'''Болдиран''' текст означава играче који су активни, али не са овим тимом.
 
==== Освојено поена (пре почетка 2019–20 сезоне) ====
{{columns-start|num=2}}
* 1. Доминик Вилкинс (23,292)
* 2. Боб Петит (20,880)
* 3. Лу Хадсон (16,049)
* 4. Клиф Хаган (13,447)
* 5. Џон Дру (12,621)
* 6. Џо Џонсон (10,606)
* 7. Кевин Вилис (10,582)
* 8. Џош Смит (10,371)
* 9. Еди Џонсон (9,631)
* 10. Зелмо Бети (8,727)
{{column}}
* 11. Бил Бриџис (8,685)
* 12. Лени Вилкенс (8,591)
* 13. '''Ал Хорфорд''' (8,288)
* 14. Муки Блејлок (7,743)
* 15. Ден Раундфилд (7,644)
* 16. Док Риверс (7,357)
* 17. Пит Маравич (7,325)
* 18. Џејсон Тери (6,534)
* 19. Стив Смит (6,291)
* 20. '''Џеф Тиг''' (6,291)
{{columns-end}}
==== Остале статистике (пре почетка 2019'''–'''20 сезоне) ====
{{columns-start|num=3}}
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|-
! colspan="2" style="text-align:center; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"|Највише одиграних минута
|-
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Играч
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Минута
|-
| Доминик Вилкинс || 32,545
|-
| Боб Петит || 30,690
|-
| Лу Хадсон || 25,825
|-
| Бил Бриџис || 23,574
|-
| Џош Смит || 23,078
|-
| Кевин Вилис || 22,588
|-
| Клиф Хаган || 21,731
|-
| Три Ролинс || 20,763
|-
| Џо Џонсон || 19,733
|-
| Лени Вилкенс || 19,552
|}
{{column}}
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|-
! colspan="2" style="text-align:center; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"|Највише скокова
|-
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Играч
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Скокова
|-
| Боб Петит || 12,849
|-
| Бил Бриџиз || 8,656
|-
| Кевин Вилс || 7,332
|-
| Доминик Вилкинс || 6,119
|-
| Три Ролинс || 5,994
|-
| Зелмо Бити || 5,622
|-
| Џош Смит || 5,407
|-
| Ал Хорфорд || 5,144
|-
| Клиф Хаган || 5,116
|-
| Ден Раундфилд || 4,658
|}
{{column}}
{| class="wikitable sortable" style="text-align:center"
|-
! colspan="2" style="text-align:center; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"|Највише асистенција
|-
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Играч
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Асистенција
|-
| Док Риверс || 3,866
|-
| Муки Блејлок || 3,764
|-
| Еди Џонсон || 3,207
|-
| Лени Вилкенс || 3,049
|-
| Џеф Тиг || 2,671
|-
| Џо Џонсон || 2,653
|-
| Боб Петит || 2,369
|-
| Доминик Вилкинс || 2,321
|-
| Клиф Хаган || 2,242
|-
| Џејсон Тери || 2,230
|}{{columns-end}}
{{columns-start|num=3}}
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|-
! colspan="2" style="text-align:center; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"|Највише крађа
|-
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Играч
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Крађа
|-
| Мук Блејлок || 1,321
|-
| Доминик Вилкинс || 1,245
|-
| Док Риверс || 1,166
|-
| Џон Дру || 859
|-
| Џош Смит || 857
|-
| Еди Џонсон || 741
|-
| Џеф Тиг || 613
|-
| Џејсон Тери || 588
|-
| Кецин Вилис || 581
|-
| Стејси Огмон || 570
|}{{column}}
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|-
! colspan="2" style="text-align:center; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"|Највише блокова
|-
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Играч
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Блокова
|-
| Три Ролинс || 2,283
|-
| Џош Смит || 1,440
|-
| Дикембе Мутомбо || 1,094
|-
| Џон Концак || 747
|-
| Ден Раундфилд || 716
|-
| Ал Хорфорд || 697
|-
| Доминик Вилкинс || 588
|-
| Тео Ратлиф || 436
|-
| Кевин Вилис || 425
|-
| Клиф Левингстон || 371
|}{{column}}
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|-
! colspan="2" style="text-align:center; {{NBA color cell|Atlanta Hawks}};"|Највише тројки
|-
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Играч
! style="text-align:center; {{NBA color cell2|Atlanta Hawks}};"|Тројки
|-
| Муки Бејлок || 1050
|-
| Џо Џонсон || 908
|-
| Кајл Корвер || 818
|-
| Џејсон Тери || 648
|-
| Стив Смит || 549
|-
| Доминик Вилкинс || 500
|-
| Мајк Биби || 475
|-
| Кент Бејзмур || 453
|-
| Џеф Тиг || 420
|-
| Таурин Принс || 332
|}{{columns-end}}
 
== Извори ==
{{Атланта хокси}}
{{НБА}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Атланта_хокси”