Геометрија молекула — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0)
 
== Експерименталне методе ==
[[Датотека:Methane-CRC-MW-3D-balls.png|100п|лево|Модел метана]]
Чак и најбољи електронски [[микроскоп]]и нису у стању да покажу изглед молекула већ само обрисе и то само огромних молекула као што су [[протеин]]и. Ипак постоје методе помоћу којих се може одредити тј. предвидети геометрија [[молекул]]а само уз помоћ структурне формуле. Најједноставнија метода за предвиђање просторног облика хемијских једињења јесте она која користи правило о одбијању валентних [[електронски пар|електронских парова]]. По овој методи распоред електронских парова у највишем [[електронски ниво|електронском нивоу]] око централног [[атом]]а одређује просторни облик молекула. [[Електрон]]и су негативно наелектрисане честице, што узрокује распоред у коме су они најудаљенији један од другог. Кад растојање буде највеће, одбијање ће бити најмање, те ће молекул бити најстабилнији. Распоред валентних електронских парова зависи од њиховог броја. Нпр. код [[метан]]а (-{CH}-<sub>4</sub>) четричетири електронска пара најмање ће се одбијати ако се налазе на ивицама правилног тетраедра.
 
Код једињења са 3 електронска пара (нпр. -{BF}-<sub>3</sub>) молекул је најстабилнији када се парови налазе под угловима од 120°; распоред је у једној равни. Ако је централни атом окружен великим бројем валентних електронских парова молекул може да има веома различите облике. Разматрање просторног распореда атома у молекулу је веома комплексан део [[Хемија|хемије]] и њиме се бави засебна дисциплина - [[стереохемија]]. Динамичка стереохемија податке добијене о просторном распореду користи за предвиђање понашања тих молекула у [[Хемијска реакција|хемијским реакцијама]], што је од посебног значаја за органске реакције у органзму које су веома стереоспецифичне.