Лука Вучинић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 39:
После оздрављења, био је постављен за секретара Месног комитета КПЈ у Пиперима, на чијем подручју је тада у веома тешким условима, јер је ово била четничка територија, радило око 120 илегалаца, међусобно неповезаних. Једне ноћи, Вучинић је сам разоружао четничку заседу, а наредних дана је са Војом Тодоровићем и Олгом Поповић, упао у четнички штаб у Копиљу и команданту четника Грујовићу поставио ултиматум да престане с прогонима илегалаца. Он је ово прихватио, што је имало велико морално дејство на присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП-а]] у Пиперима. Нешто касније, у борби с четницима Баја Станишића, Лука је био тешко рањен. Сломљене ноге, преношен је с једног места на друго, док није пребачен у ослобођено [[Беране]], где је постављен за политичког комесара и партијског руководиоца Корпусне болнице. Због озбиљности повреда, био је упућен у [[Италија|Италију]] на лечење, где је био оперисан. Током боравка у [[Бари]]ју, вршио је дужност секретара партијске ћелије у Санитетској мисији.
После ослобођења Југославије, налазио се на разним руководећим дужностима у органима безбедности. Најпре у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Београд]] и [[Југославија|Југославију]], потом у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА) и Савезном секретаријату
Умро је у [[Београд]]у, [[14. јануар]]а [[1992]]. године.
| |||