Лука Вучинић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 39:
После оздрављења, био је постављен за секретара Месног комитета КПЈ у Пиперима, на чијем подручју је тада у веома тешким условима, јер је ово била четничка територија, радило око 120 илегалаца, међусобно неповезаних. Једне ноћи, Вучинић је сам разоружао четничку заседу, а наредних дана је са Војом Тодоровићем и Олгом Поповић, упао у четнички штаб у Копиљу и команданту четника Грујовићу поставио ултиматум да престане с прогонима илегалаца. Он је ово прихватио, што је имало велико морално дејство на присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП-а]] у Пиперима. Нешто касније, у борби с четницима Баја Станишића, Лука је био тешко рањен. Сломљене ноге, преношен је с једног места на друго, док није пребачен у ослобођено [[Беране]], где је постављен за политичког комесара и партијског руководиоца Корпусне болнице. Због озбиљности повреда, био је упућен у [[Италија|Италију]] на лечење, где је био оперисан. Током боравка у [[Бари]]ју, вршио је дужност секретара партијске ћелије у Санитетској мисији.
 
После ослобођења Југославије, налазио се на разним руководећим дужностима у органима безбедности. Најпре у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Београд]] и [[Југославија|Југославију]], потом у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА) и Савезном секретаријату унутрашњихза пословаунутрашње послове (ССУП). Био је лични пратилац [[Председник Југославије|председника ФНРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], приликом његових путовања у — [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]], маја [[1953]]. године; [[Турска|Турску]], априла [[1954]]. године; [[Краљевина Грчка|Грчку]], јуна [[1954]]. године; [[Индија|Индију]] и [[Мјанмар|Бурму]], јануара [[1955]]. године. Пензионисан је [[1971]]. године, као специјални саветник [[Списак министара унутрашњих послова Југославије#ДФ/ФНР/СФР Југославија (1945—1992)|Савезног секретара за унутрашње послове]]. Имао је чин [[пуковник]]а у резерви.
 
Умро је у [[Београд]]у, [[14. јануар]]а [[1992]]. године.