Лука Вучинић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
После оздрављења, био је постављен за секретара Месног комитета КПЈ у Пиперима, на чијем подручју је тада у веома тешким условима, јер је ово била четничка територија, радило око 120 илегалаца, међусобно неповезаних. Једне ноћи, Вучинић је сам разоружао четничку заседу, а наредних дана је са [[Војин Тодоровић|Војом Тодоровићем]] и Олгом Поповић, упао у четнички штаб у Копиљу и команданту четника Грујовићу поставио ултиматум да престане с прогонима илегалаца. Он је ово прихватио, што је имало велико морално дејство на присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП-а]] у Пиперима. Нешто касније, у борби с четницима Баја Станишића, Лука је био тешко рањен. Сломљене ноге, преношен је с једног места на друго, док није пребачен у ослобођено [[Беране]], где је постављен за политичког комесара и партијског руководиоца Корпусне болнице. Због озбиљности повреда, био је упућен у [[Италија|Италију]] на лечење, где је био оперисан. Током боравка у [[Бари]]ју, вршио је дужност секретара партијске ћелије у Санитетској мисији.
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на разним руководећим дужностима у органима безбедности. Најпре у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Београд]] и [[Југославија|Југославију]], потом у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА) и Савезном секретаријату за унутрашње послове (ССУП). Почетком [[1950е|педесетих]] година је као оперативац УДБЕ, преко [[Берлин]]а, отишао у [[Вашингтон]], да уз помоћ тадашњег југословенског амбасадора у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Владо Поповић|Влада Поповића]], набави [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]] за потребе Комисије за атомску енергију ФНРЈ.<ref>[https://issuu.com/aliavdic/docs/jovo_kapi__i___intervju__sa_tamom_n Jovo kapičić intervju sa tamom nikčević];''issuu.com'', 2014</ref>
Био је и лични пратилац [[Председник Југославије|председника ФНРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], приликом његових путовања у — [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]], маја [[1953]]. године; [[Турска|Турску]], априла [[1954]]. године; [[Краљевина Грчка|Грчку]], јуна [[1954]]. године; [[Индија|Индију]] и [[Мјанмар|Бурму]], јануара [[1955]]. године. Пензионисан је [[1971]]. године, као специјални саветник [[Списак министара унутрашњих послова Југославије#ДФ/ФНР/СФР Југославија (1945—1992)|Савезног секретара за унутрашње послове]]. Имао је чин [[пуковник]]а у резерви.
|