Грб Трибалије — разлика између измена

Природа споменутог односа се, како истиче мађарски историчар [[Геза Палфи]], састојала од, са једне стране, Хабзбурговаца којима је након Мохача припала тадашња Краљевина Угарска и који су истицањем виртуалног јединства земаља Круне Светог Стефана, њених традиција и симбола, у европском контексту као облик политичке попаганде (где је хералдици припало особено место) подизали свој утицај и престиж у контексту повећаног ривалства европских династија за земље и територије; са друге стране угарски сталежи су инсистирањем на овом наслеђу покушали да прикажу да у састав Хабзбуршке монархије није ушла тек нека нова замља, него својеврсна европска мала империја која битно подуже улед Хабзбуршке монархије, те полаже и право на земље Круне који се нису налазили под њиховом влашћу тј. били под влашћу Османлија или у вазалном односу према њима као [[Кнежевина Трансилванија|Трансилванија]]. Осим тога старе угарске елите су у новом конткесту кроз истицање симбола Круне Светог Стефана се наслањали на њено митско значење као круне угарске феудалне „нације“ чији су они представници а у контрасту са хабзбурским владаром који је ''живео у иностранству''.{{sfn|Pálffy|2009|pp=193—196}}{{sfn|Pálffy|2014a|p=332}}

 

 

Премда су користили титулу у којима се помињала Србија, из прва Србија на царским хабзбуршким печатима и ркунидбеним заставама није била приказана. Ово је промењено у периоду 1550. — 1570. година, те ја тако на крунидби Максимилијана 8. септембра 1563. и Србија, заједно са Мађарском, Далмацијом, Хрватском, Славонијом, Босном и Бугарском била представљена посебном заставом. Представљање Србије је опетовано, сада само на заједничкој застави са Босном, [[Куманија|Куманијом]] и Бугарском, на сахрани Фердинанда августа 1565. године у Бечу. Када је Максимилијан умро 1576. године, дошло је до припреме у Бечу за нови царски печат за Рудолфа на којем се, за ралику од раније где је била споменута само у титули, сада нашла и хералдичка представа Србије, што је било и логично јер је Србија била представљена посебном заставом приликом његове крунидбе у Пожуну 1572. године. Представљање Србије, заједно са осталим земљама Круне Светог Стефана ће опстати све до 1916. године приликом крунидбе последњег угарског краља, а ови грбови укључив и грб Србије су се често појављивали кроз наредне векове на сликама из 17. века, алманасима, тезама студената Универзитета у Трнави, те на грбовима на погребним церемонијама мађарских аристократа.{{sfn|Pálffy|2009|pp=197—200}}{{sfn|Pálffy|2014a|pp=333—334}}