Грб Трибалије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
За ширење овог хералдичког апокирфа, до данас како истиче Ацовић недовољно истраженог, су најзаслужнија три дела, свако веома популарно у свом времену из којих су се генерације хералдичара обавештавале и изводиле сопствене херадличке визије прошлости света и Европе. То су: споменути рукопис Урлиха фон Рихентала „Хроника сабора у Констанци 1414 до 1418“ (-{Ulrich von Richental, ''Chronik des Constanzer Concils 1414 bis 1418''}-), рукопис Конрада Гриненберга (-{Conrad Grünenberg, ''Wappenbuch''}-, дело из 1483. године) и -{opsculum}- Левинуса Хулзијуса из 1596. године.{{sfn|Ацовић|2008|pp=245;250}}{{sfn|Палавестра|2000|p=106}}{{sfn|Палавестра|2010|p=21}}
Према мишљењу српског херадличара [[Aleksandar Palavestra|Александра Палавестре]]{{sfn|Палавестра|2000|p=107}}{{sfn|Палавестра|2010|pp=22}}, са којим се cлаже и енглески истраживач [[Џон Гудол]]{{sfn|Goodall|1995|p=276}}{{sfn|Ацовић|2008|pp=250}}{{напомена|Исти аутор упозорава да се у рукопису ''[[Милтенбершки грбовник|Armorial Miltenberg]]'', на листу 105, налази важна представа управо овог грба (у коме он конзистентно препознаје вучју главу уместо вепрове), и чији блазон - са све челенком - даје како следи: ''Gules a wolf's head Sable pierced in the mouth by an arrow Gold featgered Silver; Crest: a wolf's head as in the arms between 2 flags Gules charged with 3 hawk's bells and the staves Gold.''{{sfn|Ацовић|2008|pp=250}}}}, мотив вепрове главе могао је настати погрешном идентификацијом [[Вук|вучјег]] мотива из грба и челенке [[Балшићи|Балшића]].{{sfn|Ацовић|2008|pp=250}}{{sfn|Палавестра|2000|p=107}}{{sfn|Палавестра|2010|pp=22}} Како наводи Палавестра:{{citat3|Порекло овог хералдичког мотива прилично је загонетно. Одакле Рихенталу и Гриненбергу идеја о вепровој глави са стрелом која погађа животињу у уста, као о српском грбу? У српској херадлици средњег века, колико је познато, нема ни једне представе вепра, нити животиње коју погађа стрела. Могуће да је на западу дошло до извесне забуне и погрешног „читања“ средњовековне грађе. На неким примерцима новца Балшића, а нарочито на сребрном динару Ђурђа -{I}- Балшића кованом између 1370. и 1378. вучја глава у челенци шлема, због грубе и невеште стилизације необично подсећа на главу вепра. Прав исплажен језик, такође може лако да се протумачи као стрела. Када би неко, ко не би знао да је у грбу Балшића вучја глава, видео овај динар Ђурђа Балшића, закључио би да је у челенци вепрова глава и стрела која улеће у отворене чељусти. Није искључено да се управо то и догодило, када је неки примерак овог новца доспео до Рихентала, који је, уместо вука, погрешно видео вепра са стрелом у устима. Ћирилични натпис на новцу могао га је навести да овај грб непрецизно додели Србији. Чињеница да је код Гриненберга приказана стрела која излеће из уста, наводи на помисао да су обојица прецртали вепрову главу из неког, данас непознатог изворника, а не да је Гриненберг прецртао овај грб из Рихенталовог зборника. То би значило да се евентуална забуна и замена Балшићевог вука вепром и приписивање овог грба Србији, могло десити раније, крајем -{XIV}- века, у време када су се динари Балшића лакше могли наћи на Средоземљу и Западу.{{sfn|Палавестра|2000|p=107}}}}
Надаље како истиче Палавестра, у прилог овој претпоставци говори и грб Србије из Милтенбершког грбовника где се варира исти мотив, само што је на црвеном пољу управо црна вучја глава, коју у уста погађа златна стрела са сребрним перима. У челенци је вучја глава са стрелом као у штиту, између две црвене заставе на којима су три златна соколарска прапорца. Како истиче овај хералдичар, собзиром да је Милтенбершки грбовник млађи од Рихенталовог, може се претпоставити да је постојао и неки старији извор, одакле су сви ови херолди — независно — црпели грађу (можда и Гриненберг), али да је аутор Милтенбершког грбовника тачније протумачио предложак.{{sfn|Палавестра|2010|p=22}}
Како истиче Ацовић, није нарочито вероватно да би до овакве погрешне идентификације могло доћи у [[15. век]]у. Пракса [[Хипертрофија|хипертрофије]] карактеристичних делова [[Анатомија|анатомије]] била је, како наводи овај хералдичар, позната и на [[Западна Европа|европском западу]] и у српским земљама, о чему сведочи невешто представљен грб са каменог стуба из [[Доњи Бакићи|Доњих Бакића]] код [[Општина Олово|Олова]] на коме се једино распознаје монументална челенка у виду вепрове главе, са хипертрофираним мандибуларним очњацима.{{sfn|Ацовић|2008|pp=250}}
=== У угарској хералдичкој традицији ===
| |||