Светислав Стефановић (лекар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
* ''Границе'', Београд, 1926.
 
Књижевни критичари "из Скерлићевог круга" су му одрицали песнички таленат.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0545.jpg "Српски народ", 30. август 1943]</ref> [[Гојко Тешић]] каже да је од Стефановићеве поезије знатно важнији његов ''критички ангажман у одбрани концепције модерног српског песништва''. Бранио је [[Владислав Петковић Дис|Дисово]] песништво у програмском чланку ''Част и слобода творцима!'' (''Бранково коло'', [[15. новембар|15. IX]] [[1911]]), значајни су есеји у ''Босанској вили''(1912-1913), ''Више слободе стиха'', ''Стих или песма?'', а у међуратном периоду брани [[модернизам|модернистичко песништво]], нарочито у есеју ''Узбуна критике и најмлађа модерна''(''Мисао'', 1921) и у полемици са [[Марко Цар|Марком Царом]] (''Мисао и Политика'').
 
Стефановић је био познат као критичар својих савременика. Сматрао је да се превише енергије троши на рат са старом уметношћу, уместо на ослобађање нове. Критиковао је вештачку конструисаност и недостатак интуитивности и спонтаности у [[авангарда|авангардној поезији]]. Веровао је у побуну, обновитељску мисију, али и у повратак варварста и примитивизма у књижевност, сматрајући да представљају освежење за уметности. Међутим, тридесетих година Светислав Стефановић напушта концепцију за коју се залагао, одриче се модернизма, постаје конзервативан и прелази на књижевну десницу.