Системска циркулација крви — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15))
 
Под претпоставком да све крвне судове исте врсте наслажемо јадан поред другог добили би површину пресака која је приказана на табели десно.
Површине попречног пресека вена је велика и износи четричетири пута више од од пресека одговарајућих [[артерија]]. Из ове чињенице произилизи и закључак зашто је складиштење крви у венском систему веома велико у односу на аартеријски систем.
 
Како кроз сваки одсечак [[крвни суд|крвног суда]] пролази исти волумен [[крв]]и у јединици времена, [[брзина]] протока крви у сваком таквом одсечку обрнуто је пропорционална површини његовог попречног пресека. Код [[човек]]а који мирује средња брзина у [[аорта|аорти]] је 33 см у секунди, а у [[капилар]]има износи 1/1000 део ове вредности (0,3 mm у секунди). Како је сваки капилар просечно дуг 0,3 до 1 mm, то значи да свака јединица [[крв]]и проведе у [[капилар]]у свега 1 до 3 секунде. Ова чињеница веома изненађује јер се у том, јао кратком, времену морају одиграти сви процеси [[дифузија|дифузије]] кроз зид [[капилар]]а.